Nova vest
Olimpizam 2

13.8.2024.

16:30

Kakav si to novinar?

Na Olimpijskim igrama u Parizu videli smo takmičenje u 32 sporta, ali imali smo i jednu nezvaničnu disciplinu.

Dejana Popović
Profimedia/DORIAN DELETTRE/SIPA/2408081518

Tražile su se karte za razne događaje, ali fenomen Igara u Parizu bile su olimpijske značke.

Na prvi pogled, bezazlena i simpatična aktivnost, nešto slično sakupljaju sličica pred neko veliko takmičenje.

Tako je izgledalo kada sam pošla put Olimpijskog sela u Sen Deniju i videla nekoliko kolekcionara, koji su svoje bedževe postavili duž ulice koja je vodila u oazu olipijaca.


"Da li vas zanimaju značke?", nekoliko puta sam čula to pitanje i ljubazno odgovorila da nisam zainteresovana.

Kako se Olimpijske igre zahuhtavale, to pitanje počelo je da "proganja" gde god da se pojavite.

Od užurbanih kafića do tihih ulica i borilišta,  isto pitanje odzvanjalao je po celom gradu. Olimpijski volonteri, sportisti, medijski radnici, konobari, turisti - svi su tražili samo jedno.

B92.sport/DP



Da li za razmenu, da li za kupovinu - samo je bilo bitno da posedujte najtraženiji predmet.

"Ove godine zaista možete da osetite ludnicu. To je igra. Malo trgujemo kao nekada na igralištu", ispričao je jedan stariji francuski kolekcionar.

Potraga za značkama postala je sastavni deo Olimpijskih igara i činila ih je dodatno uzbudljivim. Gotovo svaki volonter ili radnik obezbeđenja na borilištima širom Pariza na lenti, na kojoj mu je bila okačena akreditacija, imao je nisku znački. 


Kada im kažete da nemate bedževe, svi su bili razočarani što ne možete s njima da se igrate u toj razmeni.

Nebrojano lica ostalo je zabezeknuto i tužno kada su od mene svaki put čuli da nemam značke, jer baš tu iz Srbije nisu imali i baš ta im treba.

Dokle je ta pomama išla, pokazuje i situacija koja se desila na ulici u blizini Marsovih polja, gde su bile sale za borilačke sportove.

B92.sport



U želji da se dokopam metroa i stignem na košarku u Bersiju, krenula sam da pređem ulicu, a na kraju pešačkog prelaza ljubazno me zaustavila francuska policajka.

"Šta je sad zatvoreno i zbog čega, pa mora da me vrati i usmeri na drugu putanju", prošlo mi je korz glavu, jer vam se policija i žandarmerija u Parizu obraćala samo u tom slučaju.


"Dobar dan, iz koje zemlje dolazite?", sa osmehom me upitala gospođa pod punom opremom, držeći ruku na svom pištolju, zadenutom oko pojasa.

Odgovorila sam, a onda je usledilo novo pitanje.

"Da li imate značke?"

Nasmejala sam se i dala negativan odgovor, pomalo u neverici da je i francuskoj policiji zanimljivo da se igra u ovoj igrici sa "iglicama". 

B92.sport/DP


Da ne budem mimo olimpijskog sveta, uspela sam nekako da nabavim značku Srbije i prikačila sam je na traku svoje akreditacije.

Sad nisam izopštena iz ove pomame, ali sam znala da će dodatni "problem" biti kad je kolekcionari vide, a ja izgovorim da imam samo jednu, koja nije za razmenu.

Uhvatilo se malo vremena za kupovinu suvenira i prilikom plaćanja prodavac me upitao:

"Da li ste vi iz Norveške?", pitao je dok je pokušavao da vidi šta mi piše na akreditaciji. I nije prvi koji je pomislio da sam iz Skandinavije. Zbog čega - ne znam.

Usledio je odgovor da sam iz Srbije, a priča se nastavila.

"Dobro (izgovorio je na srpskom), gde su vam značke?", rekao je pokazao svoje, gde je skupio nekoliko njih, hvaleći se da ima iz Gvatemale, Kolumbije, Australije...

"Imam samo jednu i nije za razmenu".

Nezadovoljno je zavrteo glavom i izustio: "Pa kakav ste vi novinar, kad nemate značke?".

Nasmejala sam se i dobacila "očigledno nikakav".

Dao mi je kesu sa suvenirima i opet rekao "dobro" na srpskom uz "Merci. Au revoir".

B92.sport

Podeli:

Komentari 2

Podeli:

U fokusu

Vidi sve
Novo Sport Video Menu