Čelične gracije koje je slomio Pariz

Jer kada ih ispolji&scaron;, to znači da si prihvatio sve ono &scaron;to je do tog osećaja dovelo. I nazad nema, samo se mora ići napred.I to je uglavnom slučaj sa tugom. Koliko god prihvatanje bilo te&scaron;ko, mnogo teže je da se smeje&scaron;, a u tebi ključa vulkan suza, koji samo čeka erupciju.I zato puno razumevanje za Ivanu &Scaron;panović i Maju Ognjenović, dve gracije i njihovu borbu da prikriju to &scaron;to osećaju u trenutku kada su im snovi i želje postali nemogući.I za Maju i za Ivanu Pariz je trebalo da bude kruna karijere, da se na petim Igrama u nizu konačno kruni&scaron;u kao olimpijske kraljice, jer samo im je to olimpijsko zlato nedostajalo. Crtao se srećan kraj sa prvim stepenikom na postolju, ali se ni odbojka&scaron;ica ni atletičarka nisu njemu ni približile.Svoj put ka tom cilju zavr&scaron;ile su u utorak, mnogo ranije i bolnije nego &scaron;to zami&scaron;ljale.Sve je počelo na stadionu u Sen Deniju, gde Ivana nije uspela da izbori finale skoka udalj.Skočila je aktuelna &scaron;ampionka sveta iz Budimpe&scaron;te 6.51 metara, &scaron;to je bilo nedovoljno da uđe u borbu za medalju.Vukla je Ivana povredu, lekovima i injekcijama dovela se u mogućnost da skaće u Parizu, ali taj skok nije odveo u olimpijsku istoriju.&quot;Rekla sam da ću skočiti po cenu da mi se raspadne Ahilova tetiva, da me iznose. Ako sam mogla da zamislim kraj, to bi bilo ovde. Mada, možda uradim jo&scaron; ne&scaron;to, da se pozdravim sa svim ovim&hellip; U krajnjem zbiru, meni je sve ovo i dalje prelepo &ndash; jer ovde pripadam. Rekla sam sebi da &scaron;ta god da se desi, napustiću borili&scaron;te sa osmehom i rado&scaron;ću, rekla je Ivana srpskim novinarima.OKS/Ivica VeselinovI istina, imala je osmeh na licu dok je izgovarala ove rečenice. Poku&scaron;avala je da ostane mirna, pribrana, da racionalno i sebi i novinarima predoči činjenično stanje.Možda je bila nasmejana, ali su se oči caklile i slale su sasvim drugačiju poruku. Možda su te kapljice iz očiju izgubile na putu od svlačionice do miks zone, pa je osmeh preuzeo svoju glumačku ulogu.&quot;Ajde ljudi da se slikamo, za kraj. Tolike godine ste uz mene&quot;, izgovorila je i uzela telefon da napravi zajedničku fotografiju.&quot;Hvala vam&quot;, a posle te rečenice dobila je aplauz i od&scaron;etala kroz hodink stadiona &quot;Francuska&quot;.B92.sportDeset sati kasnije svedočili smo kraju jo&scaron; jedne ere.Stale su odbojka&scaron;ice Srbije u četvrtfinalu Olimpijskih igara, a Italija je posle tri seta Maji Ognjenović upropastila 40. jubilarni rođendan.Umesto op&scaron;teg slavlja i koraka bliže ka toj najavljivanoj zlatnoj medalji, pariskom Arenom Sud potekli su potoci suza lucidnog dizača, najboljeg kog je Srbija imala u ženskoj konkurenciji.Nije pomogla ni uteha supruga posle meča, zajedno sa Tijanom brisale je suze i jecala za poslednjom &scaron;ansom da dosegne Olimp.Osvojila je sve, na olimpijskom podijumu dosegla je drugi i treći stepenik, ali ovaj najvi&scaron;i za Maju ipak nije bio suđen.Samo možemo da zamislimo koliko je takvo saznanje bolelo na rođendan, kada su svi do&scaron;li da je gledaju.Pognute glave, sitnim, ali sigurnim koracima i&scaron;la je ka delu miks zone, gde smo je čekali.Kesa sa rođendanskim poklonom visila je na levom ramenu. Želela je Maja drugačiji dar, sa plavom lentom i zlatnim komadom oko svog vrata.OKS/Ivica VeselinovUz Tijanu Bo&scaron;ković, jedina koja nije protrčala pored novinara.Dostojanstvena, mirna, profesionalna kao i uvek. Sa kiselim sme&scaron;kom, krenula je odmah u detaljnu analizu meča.Racionalno, objektivno i temeljno. Nijednog momenta ne tražeći alibi i ne upirući prst ni u koga.Kako je razgovor odmicao, nervoza je počela da je obuzima.Odlepljivala je papir na pultu gde se obraćala medijama, nesvesno su se u njenim prstima na&scaron;le naočare koje je koleginica tu spustila, naizmenično je izuvala patike...Znala je da je kontrola emocija sve slabija, jer se približavalo glavno pitanje - da li je ovo kraj?&quot;Da, kraj je definitivno. Nije bio Rio, nije Tokio. Do&scaron;lo je vreme za to&quot;, govorila je Maja, a glas je već počeo da drhti.&quot;Uživala sam, bilo mi je prelepo, prezahvalna sam na svemu, emocijama, svakoj medalji, porazu, naučenoj stvari, svim saigračicama &ndash; biv&scaron;im i sada&scaron;njim, selektorima biv&scaron;im i sada&scaron;njim, Savezu. Svima&hellip; Ogroman osećaj zahvalnosti. Mnogo mi je bilo lepo i mnogo mi je bilo te&scaron;ko&quot;, a posle ovog Maja nije izdržala.Krenula je da plače, a na&scaron;e &quot;hvala za sve&quot; samo ju je dodatno &quot;dotuklo&quot;.Sa rukama preko lica, brisući suze, odbojka&scaron;ka legenda zavr&scaron;ila je svoju misiju u nacionalnom timu. B92.sport

Čelične gracije koje je slomio Pariz

16 Komentari