Dnevnik olimpijskih suza

Umesto medalja, brojali smo poraze, opro&scaron;taje i suze. Tone emocija akumulirane su miks zonama na raznim pariskim borili&scaron;tima i dvoranama, dok prvi talas tih osećanja prvo zapljusne novinarske izve&scaron;tače.Uvek smo na prvoj liniiji da dočekamo i posle pobede i posle poraza, prvi sa kojima sportisti podele svoja osećanja. Mnogi bi rekli &ndash; privilegovani.Ima istine u tome, isto onoliko koliko i ima obaveze da svačiju emociju ispo&scaron;tuje&scaron;.Na Olimpijskim igrama takva de&scaron;avanja imaju poseban doživljaj, jer je ovo specifično takmičenje.Svi smo jedan tim, svi smo mnogo emotivniji, osećamo jače i iskrenije pokazujemo i doživljavamo i svoje i tuđe emocije.Olimpijski tim Srbije danima je bio na rolerkosteru tuge, sreće, razočarenja, ponosa...I pre zlatnih medalja streljačkog tandema Zorana Arumović - Damir Mikec i tenisera Novaka Đokovića nismo imali najidealnije dane za srpske sportiste, ali je period od 4. do 9. avgusta imao je posebnu težinu, jer je bio rezultatski i psihički poguban. OKS/Ivica Veselinov Toliko neočekivanih poraza, ranih eliminacija, izgubljenih &quot;sigurnih&quot; odličja, koja su bila upisana u bilans i pre puta u Pariz, režirali su dane tuge.Kad pomisli&scaron; da ne može teže i gore, tu je naredni dan ili čak sat, da sve to demantuje. I to je bila na&scaron;a svakodnevica.Dok smo se radovali Đokovićevom zlatu i nadali se da će ovo biti okidač za berbu medalja, stigao je hladan tu&scaron;. Basketa&scaron;i Srbije eliminisani su u četvrtfinalu i jedna već upisana medalja je oti&scaron;la niz vodu.Pravo niotkuda jedan od favorita za zlato morao je ranije da pakuje kofere, a suze Strahinje Stojačića i krik nemoći u miks zoni oslikavali su bol i razočaranje &scaron;to cilj nije ostvaren.Dane suza nastavile su džudistkinje Milica Žabić i Marica Peri&scaron;ić, koje su za malo ostale bez medalja u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji.Sa Marsovih polja taj talas prebacio se na Sen Deni, gde je uplakana i povređena Angelina Topić morala da odustane od finala skoka uvis.ProfimediaUplakano i istovremeno nasmejano lice mlade atletičarke najavilo je krah na&scaron;e atletike na OI, jer je samo koji dan kasnije Ivana &Scaron;panović ostala bez prilike da se bori za olimpijsko zlato.Bez obzira &scaron;to je bilo poznato da ima problem sa povredom, neverica je zavladala kada se operacionalizovala činjenica da se atletska kraljica nije krunisala na Olimpu.Ni tu nije bio kraj, a novi &scaron;amar realnosti udario nas je tog 6. avgusta, kada su odbojka&scaron;ice Srbije svoj olimpijski san zavr&scaron;ile u četvrtfinalu. Jo&scaron; jedno najavljivano zlato nije bilo na&scaron;e, a Arena Sud bila je preplavljena suzama na&scaron;ih devojaka.Nijedna nije pro&scaron;la kroz miks zonu, a da rukama nije brisala oči, dok su Maja Ognjenović i Tijana Bo&scaron;ković svoju tugu jedine su podelile sa sedmom silom.OKS/Ivica VeselinovSve se de&scaron;avalo munjevitom brzinom, toliko da nema&scaron; vremena ni kapaciteta da se na pravi način iznese&scaron; ni sa tuđim, ali ni sa svojim emocijama.Ljudi smo i nije svejedno kada je pred tobom neko ko je utučen do krajnih granica, kada oseća&scaron; i prisustvuje&scaron; nečijoj patnji, ali Olimpijske igre &quot;melju&quot; i takve trenutke brzo morate da ostavite iza sebe.Surovo, ali novi dan čeka. A nas u Srbiji čekala je nova tura plakanja, jer su Nevena Jovanović i Tina Kraji&scaron;nik odlučile da se oproste od ko&scaron;arka&scaron;ke reprezentacije.Devojke koje su bile sinonim za ženski ko&scaron;arka&scaron;i tim porazom od Australije rekle su zbog nacionalnom timu, dan po&scaron;to je u reprezentativnu penziju oti&scaron;la Maja Ognjenović.Sada su i podovi Bersi arene bili pokapani srpskim suzama, koje nije mogao da zadrži ni va&scaron; izve&scaron;tač. Profimedia Već pomenuti surov tempo doveo je do ozbiljne akumulacije emocija, a uplakano lice Tine Kraji&scaron;nik i obraćanje Marine Maljković podstakli su da iz očiju izađe po koja kap za svu izgubljenu i ožalo&scaron;ćenu ekipu u Parizu.Vrhunac svega bila je utakmica ko&scaron;arka&scaron;a Srbije i SAD, gde su izbranici Svetislava Pe&scaron;ića bili na korak od istorije i olimpijskog finala.Savr&scaron;ena ko&scaron;arka protiv američkog tima omogućila je 37 minuta sna, ali su Amerikanci za 180 sekundi ugasili nadu da možemo da se borimo za zlato.Bilo je toliko lepo, ali i toliko nerealno, pa smo videli koliko je te&scaron;ko poraz pao Ognjenu Dobriću, Bogdanu Bogdanoviću i Aleksi Avramoviću, čije su se oči takođe caklile od slane tečnosti.Ali to je sport i sada nas je naterao da umesto hronologije uspeha i medalja, vodimo dnvenik suza i emocija. Kako sve u životu ima svoj kraj, tako su vaterpolisti Srbije plasmanom u finale prekinuli ovu agoniju i obasjali srpski tim lučom trijumfa.Bilo je i ovde suza, ali konačno radosnica, jer je Strahinja Ra&scaron;ović veoma emotivno doživeo plasman u brobu za olimpijsko zlato.Niz njegovo lice slivali su se mlazovi protkani ponosom jer je njegov tim uspeo kada je malo ko verovao u njega i tako Srbiji osigurao treću medalju.OKS/Ivica VeselinovIstovremeno, dodatno nas je razgalila tekvondistkinja Aleksandra Peri&scaron;ić, koja je takođe izborila finale u kategoriji do 67 kilograma.Aleksandra je stala u finalu, uzela je srebro, ali suze su bile njen način da pokaže koliko joj je žao &scaron;to nije uzela zlato.Jecala je, gutala knedle, lice se crvenilo dok je dobijala to srebro.To su bile one najiskrenije klinačke suze kada misli&scaron; da se ceo svet sru&scaron;io &scaron;to nisi uspeo u svojoj nameri.Aleksandra ima samo 22 godine i čvrsto je obećala da će u Los Anđelesu uzeti zlato. I nema razloga da u to sumnjamo.Ostalo je jo&scaron; dva dana do kraja Olimpijskih igara, čekaju nas borbe ko&scaron;arka&scaron;a za bronzu i vaterpolista za zlato, &scaron;to je prilika da u dobrom raspoloženju zavr&scaron;imo ne tako upe&scaron;ne Igre.Suze smo valjda sve potro&scaron;ili. B92.sport

Dnevnik olimpijskih suza

0 Komentari