Sramotna izjava koja je postala olimpijsko zlato

Bilo je raznih projekcija, od broja medalja do sportova, ali je vaterpolo bio izopšten iz bilo kakvih predikcija.

"Je l' te nije sramota to što pričaš? Veću sramotu nisi mogla da izgovoriš", rekao je jedan kolega malo u šali, malo u zbilji.

"Vadiće nas vaterpolo na ovim Igrama", bio je odgovor, posle koga sam dobila još više začuđujućih pogleda.

Počela je grupna faza, ne tako idealno i savršeno za izabranike Uroša Stevanovića.

Pobeđeni su Japan i Francuska, ubedljivo su izgubiili od Australije, Španija nam je uzela skalp u trećoj rundi i za kraj takmičenja Mađari su nas izrešetali sa 17 golova.

"Šta kažeš, uzimamo medalju?", čula sam tu rečenicu posle svakog poraza vaterpolista.

"Pusti ti ovo sve, čevtrtfinale je najvažnije", uporno sam odgovarala na "prozivke", a da ću biti u pravu govorila mi je smirenost i sigurnost vaterpolista Srbije, kojom su zračili posle svake utakmice.

Svesni šta valja, realni prema onome što nije dobro, duboko verujući u ono što rade i što će raditi.

Vaterpolo je uvek nekako bio "moj" sport.

Profimedia

Još od studentskih novinarskih dana za njega me vežu najlepše profesionalne uspomene, jer teško da se može zaboraviti prvi intervju urađen s nekim sportistom.

Tog aprila 2013. godine to je bio Filip Filipović, tada vaterpolista kragujevačkog Radničkog, koji je na moja pitanja odgovarao sa uvažavanjem i poštovanjem kao da mu ih je postavio prekaljeni novinar.

Gde ćete veću radost za 19-godišnju studentkinju i novinarku u nastajanju.

Imali smo sreće da budemo savremenici najjačeg tima u istoriji vaterpola, pisali smo i čitali o kaznenoj ekspediciji Dejana Savića, divili smo se njihovim vanserijskim uspesima po svim meridijanima.

Kako svemu dođe kraj, morao je i taj tim da kaže "adio", a u njihove kapice ušli su novi momci sa bremenom velikih očekivanja.

Šest aždaja iz bazena je otišlo te 2021. godine, ostao je Savić sa željom i nadom da u novom ciklusu napravi novi tim za najveće domete.

Počelo je petim mestom u Svetskoj ligi u Strazburu, ista pozicija zauzeta je bila i na Svetskom prvenstvu u Budimpešti 2022. godine, a srpski vaterpolo svoje dno doživeo je iste godine na Evropskom prvenstvu u Splitu, kada je naša reprezentacija ispala u B diviziju.

Nije Uroš Stevanović mogao da bira trenutak, Srbija je zvala i u veoma teškom momentu prihvatio je da nastavi Savićevu misiju ka Parizu i OI.

Tražio je ekipu, testirao igrače, svestan da će sa ovom generacijom sve biti teže i da rezultati neće dolaziti preko noć, da će biti daleko skromniji u odnosu na prethodnu generaciju koja je osvojila sve što se osvojiti može i to po nekoliko puta.

Tri godine nismo imali medalju u vaterpolu, a od Fukuoke i SP prošle godine, preko EP u Zagrebu, novog šampionata sveta u Dohi početkom godine, sve je bio pređeni put kojim se koračalo ka olimpijskom cilju.

Na tom putu trudila sam se da novoj ekipi pružim podršku, da svakom pojedincu dam medijskog prostora čim se za to stvori prilika – da najavi takmičenje, da komentar posle dobro odigrane utakmice, jer javnost je morala da bude obaveštena da se vaterpolo i dalje igra.

Znali su to da cene, od najiskusnijeg do najmlađeg u timu, preko selektora, uvek voljni da pričaju i iznesu svoju verziju priče.

Profimedia

Kroz sve te razgovore bilo je jasno da je vreme da u Parizu naplate svoju muku.

Pre početka olimpijskog turnira u intervjuu sa Savom Ranđelović izdvojila se misao:

"Spremni smo za medalju, verujte u nas".

Rekao je to samouvereno i mirno, pa nije bilo razloga da se u tom trenutku dvostrukom olimpijskom šampionu ne veruje na reč.

Došlo je to čuveno četvrtfinale, fenomenalna utakmica protiv Grčke, koju je golom u poslednjoj sekundi rešio kapiten Nikola Jakšić.

Izabranici Uroša Stevanovića odigrali su najbolji meč, svako je na pravi način izneo svoju ulogu. Timski. Pokazujući koliko su kao grupa porasli i savladali sve svoje mane i nedostatke, ili bar naučili da ih prikriju od protivnika.

Vrata raja počela su da se otvaraju, barijera i prokletstvo četvrtfinala konačno su prevaziđeni i sada je samo Olimp bio granica.

B92.sport

A oni opet mirni i sigurni u ono što rade. Odlučni da ih ka cilju ništa ne pokoleba. 

Već ste upoznati kakvo je jurcanje od borilišta do borilišta bilo u Parizu, a u jednom pokušaju da se iz Bersija stigne do Arene Sud, ukazao se i znak pored puta.

Da ne bismo zakasnili na odbojku, uzeli smo bolt da nas preveze sa tačke A do tačke B.

Nagurali smo se u automobil, malo se vozač ljutio što nas je bilo četvoro, a ne troje, ali pristao je da nas odveze.

Dok smo se vozili tako spakovani kao sardine, po glavi me je udaralo nešto zakačeno za rukohvat iznad prozorskog stakla.

Podigla sam pogled i videla malog žutog delfina.

"Zlatni delfin. To je to, uzimamo zlato", izgovorila sam naglas, a ostale kolege su se nasmejale i dobacile, "Evo, sad priča i o zlatu".

Samo nekoliko dana kasnije to zlato se našlo oko vrata srpskih vaterpolista, treći put u nizu Srbija je bila olimpijski pobednik.

Pala je Amerika, a za najviši stepenik na olimpijskom podijumu i Hrvatska. Jer Srbija finala ne gubi – 17/17 u  borbu za zlatne kolajne na velikim takmičenjima.

Novi bogovi zasluženo su zaposeli Olimp, a oni stari su ponosni na svoje naslednike.

 

B92.sport