Sramotna izjava koja je postala olimpijsko zlato

Bilo je raznih projekcija, od broja medalja do sportova, ali je vaterpolo bio izop&scaron;ten iz bilo kakvih predikcija.&quot;Je l&#39; te nije sramota to &scaron;to priča&scaron;? Veću sramotu nisi mogla da izgovori&scaron;&quot;, rekao je jedan kolega malo u &scaron;ali, malo u zbilji.&quot;Vadiće nas vaterpolo na ovim Igrama&quot;, bio je odgovor, posle koga sam dobila jo&scaron; vi&scaron;e začuđujućih pogleda.Počela je grupna faza, ne tako idealno i savr&scaron;eno za izabranike Uro&scaron;a Stevanovića.Pobeđeni su Japan i Francuska, ubedljivo su izgubiili od Australije, &Scaron;panija nam je uzela skalp u trećoj rundi i za kraj takmičenja Mađari su nas izre&scaron;etali sa 17 golova.&quot;&Scaron;ta kaže&scaron;, uzimamo medalju?&quot;, čula sam tu rečenicu posle svakog poraza vaterpolista.&quot;Pusti ti ovo sve, čevtrtfinale je najvažnije&quot;, uporno sam odgovarala na &quot;prozivke&quot;, a da ću biti u pravu govorila mi je smirenost i sigurnost vaterpolista Srbije, kojom su zračili posle svake utakmice.Svesni &scaron;ta valja, realni prema onome &scaron;to nije dobro, duboko verujući u ono &scaron;to rade i &scaron;to će raditi.Vaterpolo je uvek nekako bio &quot;moj&quot; sport. Profimedia Jo&scaron; od studentskih novinarskih dana za njega me vežu najlep&scaron;e profesionalne uspomene, jer te&scaron;ko da se može zaboraviti prvi intervju urađen s nekim sportistom.Tog aprila 2013. godine to je bio Filip Filipović, tada vaterpolista kragujevačkog Radničkog, koji je na moja pitanja odgovarao sa uvažavanjem i po&scaron;tovanjem kao da mu ih je postavio prekaljeni novinar.Gde ćete veću radost za 19-godi&scaron;nju studentkinju i novinarku u nastajanju.Imali smo sreće da budemo savremenici najjačeg tima u istoriji vaterpola, pisali smo i čitali o kaznenoj ekspediciji Dejana Savića, divili smo se njihovim vanserijskim uspesima po svim meridijanima.Kako svemu dođe kraj, morao je i taj tim da kaže &quot;adio&quot;, a u njihove kapice u&scaron;li su novi momci sa bremenom velikih očekivanja.&Scaron;est aždaja iz bazena je oti&scaron;lo te 2021. godine, ostao je Savić sa željom i nadom da u novom ciklusu napravi novi tim za najveće domete.Počelo je petim mestom u Svetskoj ligi u Strazburu, ista pozicija zauzeta je bila i na Svetskom prvenstvu u Budimpe&scaron;ti 2022. godine, a srpski vaterpolo svoje dno doživeo je iste godine na Evropskom prvenstvu u Splitu, kada je na&scaron;a reprezentacija ispala u B diviziju.Nije Uro&scaron; Stevanović mogao da bira trenutak, Srbija je zvala i u veoma te&scaron;kom momentu prihvatio je da nastavi Savićevu misiju ka Parizu i OI.Tražio je ekipu, testirao igrače, svestan da će sa ovom generacijom sve biti teže i da rezultati neće dolaziti preko noć, da će biti daleko skromniji u odnosu na prethodnu generaciju koja je osvojila sve &scaron;to se osvojiti može i to po nekoliko puta.Tri godine nismo imali medalju u vaterpolu, a od Fukuoke i SP pro&scaron;le godine, preko EP u Zagrebu, novog &scaron;ampionata sveta u Dohi početkom godine, sve je bio pređeni put kojim se koračalo ka olimpijskom cilju.Na tom putu trudila sam se da novoj ekipi pružim podr&scaron;ku, da svakom pojedincu dam medijskog prostora čim se za to stvori prilika &ndash; da najavi takmičenje, da komentar posle dobro odigrane utakmice, jer javnost je morala da bude obave&scaron;tena da se vaterpolo i dalje igra.Znali su to da cene, od najiskusnijeg do najmlađeg u timu, preko selektora, uvek voljni da pričaju i iznesu svoju verziju priče. ProfimediaKroz sve te razgovore bilo je jasno da je vreme da u Parizu naplate svoju muku.Pre početka olimpijskog turnira u intervjuu sa Savom Ranđelović izdvojila se misao:&quot;Spremni smo za medalju, verujte u nas&quot;.Rekao je to samouvereno i mirno, pa nije bilo razloga da se u tom trenutku dvostrukom olimpijskom &scaron;ampionu ne veruje na reč.Do&scaron;lo je to čuveno četvrtfinale, fenomenalna utakmica protiv Grčke, koju je golom u poslednjoj sekundi re&scaron;io kapiten Nikola Jak&scaron;ić.Izabranici Uro&scaron;a Stevanovića odigrali su najbolji meč, svako je na pravi način izneo svoju ulogu. Timski. Pokazujući koliko su kao grupa porasli i savladali sve svoje mane i nedostatke, ili bar naučili da ih prikriju od protivnika.Vrata raja počela su da se otvaraju, barijera i prokletstvo četvrtfinala konačno su prevaziđeni i sada je samo Olimp bio granica. B92.sportA oni opet mirni i sigurni u ono &scaron;to rade. Odlučni da ih ka cilju ni&scaron;ta ne pokoleba. Već ste upoznati kakvo je jurcanje od borili&scaron;ta do borili&scaron;ta bilo u Parizu, a u jednom poku&scaron;aju da se iz Bersija stigne do Arene Sud, ukazao se i znak pored puta.Da ne bismo zakasnili na odbojku, uzeli smo bolt da nas preveze sa tačke A do tačke B.Nagurali smo se u automobil, malo se vozač ljutio &scaron;to nas je bilo četvoro, a ne troje, ali pristao je da nas odveze.Dok smo se vozili tako spakovani kao sardine, po glavi me je udaralo ne&scaron;to zakačeno za rukohvat iznad prozorskog stakla.Podigla sam pogled i videla malog žutog delfina.&quot;Zlatni delfin. To je to, uzimamo zlato&quot;, izgovorila sam naglas, a ostale kolege su se nasmejale i dobacile, &quot;Evo, sad priča i o zlatu&quot;.Samo nekoliko dana kasnije to zlato se na&scaron;lo oko vrata srpskih vaterpolista, treći put u nizu Srbija je bila olimpijski pobednik.Pala je Amerika, a za najvi&scaron;i stepenik na olimpijskom podijumu i Hrvatska. Jer Srbija finala ne gubi &ndash; 17/17 u borbu za zlatne kolajne na velikim takmičenjima.Novi bogovi zasluženo su zaposeli Olimp, a oni stari su ponosni na svoje naslednike. B92.sport

Sramotna izjava koja je postala olimpijsko zlato

66 Komentari