"Takmičim se na Olimpijskim igrama, a ne mogu ni kiriju da platim"

U amaterizmu i sportovima koji nisu industrija u SAD teško je sportistima. Zato u SAD možete u zalagaonicama da nadjete zlatne olimpijske medalje, jer ne mogu da pokriju troškove pa na kraju prodaju ili založe medalju. SAD ne daju nagrade, SAD naplaćuju porez i na zlato, srebro, pa i bronzu u medalji koja se osvoji. Ali sportisti iz SAD na olimpjadi nisu olimpijci kao svi drugi, ne treba ih žaliti preterano, njihovo učešće se više toleriše, oni ne rade doping kontrolu kao drugi, za njih garantuje vlada SAD, to jest ako ih nadju da su dopingovani oduzeće im medalju, ali tek posle olimpijade kada se slava i radost učešća i pobeda podele i proslave (pa i to testiranje je jedno možda, jer se tragovi iz sistema do testiranja u SAD isperu zavisno od dopinga). Svaka medalja koja ne završi kod amerikanaca je pobeda sporta dakle pravog olimpizma i amaterizma, pravog sporta nad siledžijama.

Zato se kraj olimpijskih igara bliži,vrednost 0

Preseli se u Srbiju i osvoji 200 hiljada eura kao i nacionalnu penziju. Ovde je bolje nego u SAD za atletičare.

Sramota za Ameriku.