Posto sam navijac Celticsa, a PP34 mi je bio i ostao omiljeni igrac. Na terenu ubica, van terena teska promaja u glavi. U vecini slucajeva oslikava tipicnog amerikanca i crnca (da ne kazem nesto vise). Vole ljudi da omalozavaju sve i svakog, kad im se pokazu zubi, onda se izvinjavaju, kao nismo znali.
Таква је велика већина, част изузецима који су баш ретка мањина односно изумирућа врста. Пример, када је Денвер испао од Минесоте људи су поричивали Јокићу, не Денверу већ Јокићу, у разним подкастима, емисијама, друштвеним мрежама како се кошарка вратила кући алудирајући да је нпр. Едвардс прошао даље као и то да је Минесота углавном састављена од играча тамније пути. Пришле године након освајања титуле Денвера у једном подкасту су била 2 бивша кошаркаша које сам први пут видео у животу, ваљда неки њихов рагбиста и та особа чији је подкаст. Сви наравно афроамериканци, сви наравно причају како је немогуће да неки играч из САД, звезда, није освојила титулу вероватно мислећи на Карија, Леброна, Дурента, Тејтума, итд. Наравно завршило се причом да та особа чији је подкаст каже да и даље не верује, у ствари да не може да прихвати да је један белац најбољи играч у игри у којој они доминирају, афроамериканци, да није из САД и да се нада да ће се ове сезоне то променити. Неки су расисти, неки су бахати, неки мисле да нико други осим њих не зна да игра кошарку па су у чуду када се појави неко попут Јокића и Дончића. А скоро сви су они затуцани Амери који не виде даље од своје државе.
5 Komentari
Sortiraj po: