Igre Karla Luisa bez komunista

Igre XXIII OlimpijadeDomaćin: Los Anđeles (SAD)28. jul &ndash; 12. avgust 1984.Zemalja učesnica: 140Sportista: 6.829 (mu&scaron;karci &ndash; 5.263, žene &ndash; 1.566)Sportova: 21 (221 takmičenja)Stadion: Memorijalni koloseu (92.516)Najvi&scaron;e medalja: SAD 174 (83 zlatne)Ponuda je kritikovana zbog zavinosti od postojećih objekata, te korporativnih sponzora, međutim, Igre su ostvarile čistu zaradu od 223 miliona dolara &ndash; i tako postale model za buduća takmičenja.Igre su bojkotovane od strane 14 komunističkih država, uključujući SSSR, Istočnu Nemačku i Kubu, koje su uzvratile istom merom (SAD i 66 zemalja bojkotovale Igre u Moskvi četiri godine ranije).Navedene zemlje bile su važan faktor u svetu sporta, a o tome govori podatak da je tih 14 zemalja, osam godina ranije, osvojilo 58 odsto zlatnih medalja.Iako je bojkot od strane Sovjetskog Saveza uticao na određene sportove, učestvovalo je 140 nacionalnih komiteta, &scaron;to je tada bio rekord.Arher Neroli Ferhol sa Novog Zelanda bio je prvi sportista paraplegičar koji je učestvovao, takmičući se u invalidski kolicima.Takođe, prvi put je organizovana trka u ženskom maratonu, a pobedila je Amerikanka Džoan Benoa.Na Igrama su debitovali sportovi poput ritmičke gimnastike, sinhronog plivanja i ženske biciklističke drumske trke.ProfimediaGlavna zvezda bio je domaći atletičar Karl Luis, koji je u&scaron;ao u istoriji, izjednačiv&scaron;i dostignuće Džesija Ovensa iz 1936. Osvojio je zlatne medalje u četiri discipline &ndash; 100m, 200m, &scaron;tafeta 4x100m, te skok u dalj.Interesantna stvar dogodila se u plivačkoj trci na 400 metara slobodno. Od 1984. do 1996, osam najbržih je učestvovalo u A finalu, dok su oni od 9. do 16. plivali u B finalu. Jedini put u istoriji, pobednik B finala, Tomas Farner, bio je brži od pobednika A finala.Ubedljivo najuspe&scaron;nija nacija na Igrama 1984. bila je Amerika sa 174 zlatne medalje, od čega su 83 bile zlante, 61 srebrne, te 30 bronzanih.Zapadna Nemačka je sakupila 59, Rumunija 53, Kanada 44&hellip; Na&scaron;a zemlja je udvostručila učinak iz Moskve četiri godine ranije.Jugoslavija je zavr&scaron;ila kao ukupno deveta, sa 18 medalja, od čega je sedam bilo zlatnih. Najsjajnija odličja osvojili su rvač Vlado Lisjak, kanu dvojac Ljubek-Ni&scaron;ović, bokser Anton Josipović, te rukometa&scaron;ice, vaterpolisti i rukometa&scaron;i.Četiri srebra odneli su kući rvač Refik Memi&scaron;ević, kanuisti Milan Janić, te opet dvojac Ljubek-Ni&scaron;ović, kao i bokser Redžep Redžepovski.Bronzu su osvojili rvači Jožef Tertei i &Scaron;aban Sejdi, bokseri Mirko Puzović i Aziz Salihu, veslači Pančić-Stanulov, te fudbaleri i ko&scaron;arka&scaron;i.

Igre Karla Luisa bez komunista

0 Komentari