Crnac ponizio naciste

Igre XI OlimpijadeDomaćin: Berlin (Nemačka)1-16. avgusta 1936.Zemalja učesnica: 49Sportista: 3,963 (3,632 mu&scaron;karca i 331 žena)Sportova: 19Stadion: Olimpijski stadion u BerlinuNajvi&scaron;e medalja: Nemačka 89 (33 zlatnih)Otvorene od strane Adolfa Hitlera, Igre u Berlinu služile su za promociju nacističke ideologije i arijevske rase.S obzirom na to, antifa&scaron;ističa zajednica izrazila je strogo protivljenje održavanju ovih Igara.Oni su imali u planu da održe &quot;Narodnu Olimpijadu&rdquo; u Barseloni, kao alternativu i iz protesta prema olimpijadama u Berlinu. Zbog izbijanja građanskog rata u &Scaron;paniji ta ideja nikada nije sprovedena u delo.Nekako pored toga skrajnuta u stranu je činjenica da su Igre te 1936. po prvi put preno&scaron;ene na televiziji.Uz to, prvi put olimpijski plamen je zapaljen u drevnoj Olimpiji i prenet &scaron;tafetnim trčanjem bakljom do Olimpijskog stadiona gde je prvi put goreo od svečanog otvaranja Igara do njihovog zatvaranja.Na predlog domaćina Nemačke u program je uvr&scaron;ten rukomet. Igrao se rukomet na terenu veličine fudbalskog sa po 11 igrača u svakom timu.ProfimediaOd sportova, novina je bila i ko&scaron;arka koja se igrala na zemljanim teniskim terenim.Kada tražimo sportistu koji je obeležio Igre u Berlinu, ne treba ići dalje od Džesija Ovensa,Afroamerički atletičar iz SAD osvojio je četiri zlatne medalje (u trci na 100 m i 200 m, u skoku u dalj i &scaron;tafeti 4x100 m).Ovens je zadao najači udarac nameri Nemaca kada je trijumfovao u skoku udalj i to ispred Nemca i glavnog favorita Luca Longa.Dvojica atletičara su uprkos svemu bili prijatelji, a Long je savetom pomogao Ovensu u kvalifikacijama skoka udalj.Zbog toga je posmrtno nagrađen Kubertenovom medaljom, a život je okončao kada je poginuo u Drugom svetskom ratu.Verovatno da Hitleru nije bilo drago &scaron;to je Afroamerikanac odneo pobedu, ali nikada do kraja nije proverena priča o njegovom revoltiranom odlasku bez da mu je čestitao.Sam Ovens je kasnije izjavio da je priča o Hitleru preuveličana, kao i da je bio iznenađen kako rasistički režim može iskazivati po&scaron;tovanje koje nije iskusio u nekim delovima vlastite zemlje.ProfimediaIgre je obeležila i jedna od najvećih kontroverzi u istoriji fudbala. Peruanci su po&scaron;teno pobedili Austrijance u okviru drugog kola, ali im je pobeda oduzeta.Peruanci su slavili rezultatom 4:2, uprkos činjenici da su gubili na poluvremenu 0:2 kao i uprkos tri gola koja su im poni&scaron;tena. Međutim, FIFA je odlučila da se utakmica ponovi zbog toga &scaron;to su peruanski navijači navodno uleteli na teren minut pre kraja meča.Navodilo se da je uletelo nekoliko hiljada navijača, pa i da su bili naoružani. Tog dana, na stadionu u Herti bilo je oko 5.000 gledalaca.Peruanci su odbili da igraju ponovljeni meč, te je pobeda pripisana Austriji. Peruanski reprezentativci u otadžbini su ostali upamćeni kao &quot;heroji Berlina&quot;.Uslovno rečeno, Italijani su u finalu &quot;osvetili&quot; Peru pobedom nad Austrijom.Nije samo to kada je fudbal u pitanju obeležilo Igre u Berlinu.Britanci su imali tu &quot;čast&quot; da se rukuju sa Hitlerom, a njihov tada&scaron;nji igrač izjavio je jednom prilikom da &quot;od tog trenutka stalno pere ruke&quot;.Ostrvljani su doživeli neuspeh, s obzirom na to da ih je eliminisala Poljska. Sličnu sudbinu je doživela Nemačka protiv Norve&scaron;ke.ProfimediaPojedini izvori navode da je to bila jedina fudbalska utakmica kojoj je prisustvovao Hitler, te da je izdržao samo jedno poluvreme.Zapravo, on je navodno tog dana hteo da prisustvuje veslačkom takmičenju, ali je Gebels u ovom meču video propagandni potencijal te je savetovao firera da prisustvuje.Od ostalih takmičara Mardžori Gestring iz SAD je u disciplini skokovi u vodi postala najmlađa pobednica u istoriji Letnjih igara sa svega trinaest godina.Hendrika Mastenbruk je osvojika tri zlatne i jednu srebrnu medalju u plivanju. Kristijan Pajsalu je dominirao je u rvanju, osvojiv&scaron;i zlato u te&scaron;koj kategoriji u oba stila - slobodnom i grčko-rimskom. Džek Birsford osvojio je zlato u dubl-skulu, &scaron;to je njegova peta medalja na petim uzastopnim igrama.Bizaran je podatak da je Dora Ratjen, mu&scaron;karac odgajan kao devojka, na Olimpijskim igrama u Berlinu nastupio u disciplini skok u vis u ženskoj kategoriji.Lekarskim pregledom utvrđeno je činjenično stanje, te je usledila disvkalifikacija. Put Berlina Jugoslavija je poslala 86 sportista u 11 (od mogućih 19) disciplina. Sa većim brojem učesnika očekivao se i veći broj medalja.Ba&scaron; naprotiv, osvojena je samo jedna. Ponovo je taličan bio &Scaron;tukelj u vežbi na krugovima. Ujedno, Slovenac je u Berlinu zavr&scaron;io olimpijsku karijeru sa ukupno &scaron;est medalja (tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane).Time se ustalio kao najuspe&scaron;niji jugoslovenski olimpijac svih vremena.

Crnac ponizio naciste

0 Komentari