Nova vest
Olimpizam 3

6.8.2024.

9:10

Autogram za sva vremena i "hvala" umesto "merci"

Ovih dana gotovo je nemoguće da u Parizu ne sretnete nekog ko priča srpski.

Dejana Popović
Profimedia

Prestonica francuske kao metropola trenutno je sabirni centar svih nacija, mnogo je srpskih navijača pohitalo da sa tribina podržava sportiste u borbi za medalje, a utisak je i na svakom borilištu sretnete nekog volontera koji na neki način ima veze sa Srbijom.

Da li je došao iz naše zemlje, da li priča srpski, a živi u Francuskoj - raznih je kombinacija, ali svima je zajednička želja da bude deo Olimpijskih igara iz što bližeg ugla.

Bez obzira na nacionalnost, svi oni su veoma ljubazni i uvek na usluzi, mada se to može reći i za ljude koji u Parizu nemaju dodirnih tačaka sa olimpijskim "cirkusom".

Finoća - reč koja najbolje opisuje dosadašnje susrete sa Parižanima.

Naši volonteri uglavnom su raspoređeni na sportovima na koji su bliski Srbima, u kojima imaju uspeha i nadaju se rezultatima.


Zbog toga na Rolan Garosu nije bilo dana da u miks zoni ne sretnete nekog ko će vam "dobar dan" reći na srpskom, slična situacija je i na vaterpolu, gde je opšta invazija pomoćnika koji govore naš jezik, da imate utisak kao da se takmičenje održava u Beogradu.
 

Ne mogu oni da sakriju uzbuđenost zato što će videti ili biti u blizini najboljih srpskih i svetskih sportista, bez obzira što žele i moraju da budu profesionalni. 

Uvek ih kontroliše neki šef i svaka interakcija sa sportistima mimo protokola im je zabranjena.

To nam je ispričala jedna volonterka, rođena u Ljubljani od majke iz Republike Srpske, koja živi i radi u Barseloni.

Sada je došla u Pariz i bila je naš verni saborac tokom teniskog turnira na Rolan Garosu.

Uvek je Đokovića sprovodila kroz miks zonu, držeći poslužavnik na koji smo mi novinari mogli da stavimo telefone, kako bismo lakše snimili audio izjave i ne bismo jedni drugima oči kopali držeći uređaje usmere u pravcu ka Đokoviću.

U jednom od razgovora, dok smo čekali, sada već olimpijskog šampiona, izrazila je želju da dobije Novakov autogram.

Profimedia

Sve je imala spremno, ali kao volonter takav zahtev nije mogala predoči osvajaču 24 grend slem titule.

"Ne smemo to da radimo, šefica iz Španije je prilično stroga i sve kontroliš", požalila se srpskim novinarima, malo razočarano što je taj potpis za nju nemoguća misija.

"Na čemu želiš da se potpiše, imaš li neki papir", upitala sam je.

"Imam, spremila sam sve", odgovorila je.

"Daj, potpisaće. Tražiću mu ja autogram", obratila sam joj se, a ona me iznenađeno pogledala i uzvratila sa:

"Stvarno?"

Započeta je misija kako da to parče papira stigne u moje ruke, a da glavna za miks zonu ne vidi kada mi ona to daje.

"Nije ti problem da kreneš sa mnom do mog ormarića?", odgovorila sam da nije i krenula.

Pod ključem je uz lične stvarili bila lepa razglednica Pariza, oslikana u olimpijskom duhu, čija poleđina je bila spremna za potpis najvećeg svih vremena.


Samo se čekalo da Đoković završi svoje izlaganje, pa su se brzo nakon toga hemijska i razglednica našle u među njegovim prstima i autogram je bio tu.

Volonterka bojažljivo i krišom uzima potpisanu razglednicu, dok bori sa istovremenim osećajem sreće i straha.

Brzinom svetlosti vratila ju je u svoj ormarić. U spostvenom rolekosteru emocija nije stigla da kaže hvala, ali već sledeći dan uz hvala stiglo je izvinjenje što to nije uradila odmah. 

"Nema na čemu, nisam ništa zamerila. Bitno je da smo misiju sprovele", dobila je kao odgovor, a uzvratila je širokim osmehom.

Tri dana kasnije Novak Đoković osvojio je zlato, a naša volonterka bolji suvenir od potpisa olimpijskog šampiona neće poneti iz Pariza.

B92.sport

Podeli:

Komentari 3

Podeli:

U fokusu

Vidi sve
Novo Sport Video Menu