Nema defetizma i kad pljusak uzme olimpijsko zlato
Nije obećavao 26. julski dan, jer je već od ranog jutra sivo nebo nad Parizom najavljivao da će kiša ukrasti šou otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara.
Tinjala je nada da će možda koji zrak sunca razvedriti namračene oblake iznad "grada svetlosti", ali to nije bio scenario za prve Olimpijske igre Francuza u ovom veku.
Pariz je tačno posle 100 godina domaćin najveće planetarne sportske smotre i sve snage bile su usmerene na to da se u gradu na Seni ispiše istorija.
Hteli su Francuzi da budu posebni, a ta autentičnost ogledala se baš u svečanoj ceremoniji otvaranja, koju su prvi put u modernoj istoriji olimpizma izmestili sa stadiona u srce svoje prestonice.
Želeli su da svojim istorijsko-kulturnim nasleđem zadive svet, da se o nautičkoj paradi i performansima priča bar naredne četiri godine do sledećih Igara i Los Anđelesa, ali u sve to umešao se veliki pljusak, koji nije želeo da poštedi ni domaćina ni sve ostale aktere ceremonije.
Svečena ceremonija otvaranja Igara bila je događaj visoke potražnje i za novinare, koji su pored akreditacije, morali da dobiju i posebnu dodatnu dozvolu za neku poziciju duž Sene sa koje će svedočiti istoriji i grandioznom momentu.
U nekim trenucima delovao je da se i on vodio olimpijskom krilaticom "brže, jače, više", jer nije bilo ni trunke naznaka da će se kiša u ovom ceremonijalnom maratonu predati.
Taktički je odradila ovu trku, testirala je strpljenje prisutnih, ali je ipak sve to bilo nedovoljno da većinu natera na beg sa tribina.
Lilo je kao iz kabla, a natopljeni kišnicom ljudi su sedeli i čekali defile svoje države, jer nije bilo govora da se napusti ovaj događaj.
Ako može 6.800 sportista, učesnika defilea da se bespogovorno na brodovima bori sa kišom i bočnim vetrovima, možda i dan pred izlazak na borilišta, što bismo mi novinari izdali olimpijski duh.
Jer nema defetizma kada ste na Olimpijskim igrama. Tu ste gde ste, sad i možda nikada više. Činjenica je da bi lepše vreme pojačalo celokupni utisak spektakla koji su Francuzi pažljivo skirvali sve do 26. jula, ali i kiša i sunce i sneg – sve je to u rok službe.
28 years later, Celine Dion wows the world once again! 😍
Mora se reći da je kroz glavu nekoliko puta prolazila misao da li se možda lapotop "udavio" u rancu koji je na kiši stajao više tri sata, ali i da jeste i to bi se rešilo.
Važno je bilo da se ceremonija doživi i na ovoj specifičan način, sa nekoliko litara kišnice na sebi, ali punog srca i sa uspomenama za ceo život.
Hvala nebesima na svemu, pljusak je zaslužio da uzme prvi medalju i to olimpijsko zlato, a nama sada sledi ono najbolje.
"Ljudi, uzećemo medalju u vaterpolu", bila je rečenica koju sam izgovorila 26. jula pred ostalim kolegama kad se povela priča ko će sve da uzme odličje za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu.
Ko će sa vrha Olimpa u naredne četiri godine gledati na svet, biće poznao nakon duela vaterpolista Srbije i Hrvatske, koji će u finalu Olimpijskih igara u Parizu igrati od 14.00.
Da se evroligaška utakmica ne može rešiti, ako u njoj nisi glavom svih 40 minuta, košarkaši Partizana uverili su se još jednom u sredu uveče u "Pioniru".
Komentari 2
Pogledaj komentare Pošalji komentar