Svi koji su ga posetili reći se – Lir je savršeno mesto za osnaživanje uma.
Da li zbog šetališta uz reku, čistog vazduha, drveća i ptica, starog parobroda ili novih jedrilica parkiranih ispred modernih zgrada, ili možda zbog topline crvenih cigala od kojih su sagrađeni gotovo svi objekti u starom delu grada – Lir će, već na prvi pogled, uspeti da vas regeneriše!
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Ovaj šarmantni gradić na severozapadu Nemačke pripada Donjoj Saksoniji ili još preciznije Istočnoj Friziji, i broji svega 35.000 stanovnika. Prepun je malih prodavnica, suvenirnica, galerija, kafića i restorana u kojima je nekada teško naći mesto.
Blizina auto-puta i železničke stanice Lir čine savršenom usputnom stanicom za sve one željne mira, dobre hrane, svežeg vazduha, bajkovite arhitekture, predivne prirode, ali i nekih specifičnih sadržaja.
Ovde ćete, recimo, umesto u pivu (kog ima u izobilju kao i u svim drugim nemačkim gradovima), uživati u nečemu što je za naše prostore ne baš tako uobičajeno, a to je ispijanje čaja!
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Dobro došli u Muzej čaja
Bunting grupa sa sedištem u Liru jedan je od glavnih poslodavaca u gradu, a iako poseduje nekoliko lanaca supermarketa, kompanija je najpoznatija po svom čaju, koji je dostupan širom Nemačke.
Čaj se u Liru tradicionalno ispija od jutra do mraka i to u svakoj kući, na poslu, u kafićima, a posebno na jednom nesvakidašnjem mestu – u Muzeju čaja (Bünting-Teemuseum).
Osim u ambijentu i bogatoj kolekciji čajeva, ovde možete uživati i u degustaciji, a ljubazni domaćini će vam otkriti razne zanimljive i manje poznate činjenice o kulturi ispijanja čaja na ovom podneblju koja datira još od 17. veka. Na primer, čajnik sme da dodiruje samo domaćica kuće! Ona sipa vreo napitak gostima sve dok na šoljici ne ugleda vodoravno položenu kašičicu, koja označava da ne treba više dosipati. Ovo je istovremeno i jedini ispravan način korišćenja kašičice, jer verovali ili ne, ona ne služi za mešanje šećera, niti bilo kog drugog zaslađivača!
Posebno lep običaj važi za sve one koji u čaj dodaju mleko ili krem. Tradicija nalaže da to radite u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, kako biste, prema verovanju, „produžili vreme“ za ispijanje čaja i proveli što više dragocenih trenutaka sa porodicom i prijateljima.
Osim odlične povezanosti putevima i železnicom sa Bremenom, Hamburgom, Hanoverom, Berlinom, ali i s drugim nemačkim gradovima, Lir je, zbog blizine granice, česta vikend-destinacija i Holanđana, naročito stanovnika Groningena i okoline.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Ušuškan između reke Lede i fascinantnih kućica od crvene cigle u klasičnom nemačko-holandskom stilu gradnje, sa predivinim šetalištem uz obalu i mrežom kaldrmisanih uličica, Lir će probuditi romantiku i u najtvrđim srcima.
Novi deo grada savršeno uklopljen u stari
S jedne strane stari grad, s druge moderne građevine sa osunčanim terasama iz kojih biste najradije uskočili u reku ili, umesto u auto, seli u jedrilicu, jahtu, čamac ili brod "parkiran" odmah ispred zgrade!
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Kažu da u novom delu grada svi mogu da rade (i zaista, tamo su kancelarije mnogih firmi), ali da samo malobrojni, oni najbogatiji, mogu da žive u ovim luksuznim objektima koji su savršeno uklopljeni u plavetnilo reke i stari grad.
Šetalište uz reku Ledu ostavlja bez daha
Šetnja uz reku je apsolutno obavezna! U gradskom kanalu, među brojnim prelepim čamcima, usidren je i prepoznatljivi, stari parobrod „Princ Henri“, a razgledanje brodova i prirode upotpuniće brojni građani koji imaju jedan interesantan vid zabave, tačnije hobi koji podrazumeva vožnju minijaturnih čamaca na daljinsko upravljanje.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
Zašto su ovce u Liru ostale bez krzna?
Dok šetate uz Ledu, primetićete da je Lir prilično vetrovit, zbog čega o ovom gradiću postoji i jedna neobična legenda. Kažu da vetar toliko često duva da su ovde i ovce ostale bez krzna, što je ovekovečeno i grafitom na mostu koji spaja stari i novi deo grada.
Prva.rs/ Milica Kuzmić
I znamenitosti, i arhitektura, i hrana
Prelepa gradska kuća je orijentir grada i čini slikovitu pozadinu sa obližnjom lukom. Duga pešačka zona sa preslatklim radnjama, podjednako je lepa za šetnju kao i šetalište uz Ledu, a u restoranima i kafićima možete isprobavati tradicionalne poslastice, sveže morske specijalitete, preukusne sendviče...
Većina srpskih turista se tokom praznika razmilela po planinama Srbije i regiona kako bi uzivali u prazničnim čarolijama, skijaškim veštinama i toplom čaju.
Šta radi bista Karla Marksa u Kemnicu, iako on nikada nije bio u tom gradu? I zašto je Nova Gorica sa Goricijom poslednji podeljeni grad EU? Čitav je niz zanimljivih činjenica o Evropskim prestonicama kulture 2025.
Nema boljeg svedoka prolaznosti ovozemaljske slave od nekoliko odevnih predmeta čuvenog pokojnika. Odelo bez Branka. Ogrnut jezikom, Miljković je bolje opremljen za neizvesno putovanje u večnost.
Sigurno pola veka nisam bio na mestu gde miriše komina, vatra se razgoreva ispod kazana, a ljudi čekaju žar za roštilj. Na obroncima Majevice učestvovao sam u omiljenom balkanskom ritualu – pečenju rakije.
Priča o Barseloni je složena, razigrana i šarena, skoro pa beskrajna kao i sama katalonska prestonica. Ali jedan od njenih najmarkantnijih rukavaca obuhvata život i delo ekscentričnog arhitekte Antonija Gaudija.
Opet osećam da sam jednom već bio baš na ovom mestu. Da nisam prvi put došao u Đironu, već da sam se vratio. To mi se redovno dešava u susretu sa onim mestima koja u trenu posvojim divljenjem.
Većina srpskih turista se tokom praznika razmilela po planinama Srbije i regiona kako bi uzivali u prazničnim čarolijama, skijaškim veštinama i toplom čaju.
Šta radi bista Karla Marksa u Kemnicu, iako on nikada nije bio u tom gradu? I zašto je Nova Gorica sa Goricijom poslednji podeljeni grad EU? Čitav je niz zanimljivih činjenica o Evropskim prestonicama kulture 2025.
Glumac Armi Hamer (38) govorio je o svom ponašanju u prošlosti. Priznao je da je varao bivšu suprugu Elizabet Čambers (42), ali negira optužbe za seksualno zlostavljanje i kanibalizam.
Ukoliko na dugovečnost ne možemo puno da utičemo, nekim životnim navikama možemo da pokušamo da osiguramo zdraviji život. O ovoj je temi rađeno mnogo studija, a jedna je otkrila kakav su doručak jeli najstariji ljudi na svetu.
