Na obroncima Majevice omiljeni balkanski ritual — pečenje rakije FOTO

Iz Tuzle izlazimo prema severu. Dan je lep. Ređaju se nazivi prigradskih mesta &ndash; Solina, Dokanj. Prepoznajem ih kao mesta stanovanja ponekog &scaron;kolskog druga. Ti gimnazijski dani s kraja sedamdesetih sada mi deluju nestvarno, kao da su se de&scaron;avali nekom drugom. I profesor je tuzlanski gimnazijalac, znamo se jo&scaron; s kraja osamdesetih. Nekoliko puta sam sa njim uplaćivao novac za otkup voća i zakup kazana &ndash; pravili smo na&scaron;u rakiju.Ovaj put nas je &scaron;estorica. Profesor je, kao i ja, čedo humanističkih nauka, a ostatak ekipe se bavio mnogo konkretnijim stvarima u životu: Reno, Edo i Niho su diplomirani ekonomisti, Samir je ma&scaron;inski inženjer ali radi u odeljenju za manjine OEBS-a, a domaćin, koji nas već čeka na odredi&scaron;tu, jeste pravi pravcati doktor agroekonomije Ferhat.Majevički vinogradiMajevica na koju se polako penjemo pokazuje svu svoju pitomu lepotu. Poslednji put sam pro&scaron;ao ovuda u maju. Ova planina na čijim južnim obroncima sam odrastao deli planinsku Bosnu od ravne Semberije i Posavine. Zapravo je po &scaron;umovitim obroncima koji se blago pretvaraju u brežuljkaste padine veoma slična Fru&scaron;koj gori.Profesor mi priča da su Turci, osvojiv&scaron;i ove predele nekoliko decenija pre nego &scaron;to su zauzeli Hercegovinu, imali odbojan stav prema vinogradima. A oni su bili rodni isto kao fru&scaron;kogorski. Po&scaron;to je vinogradarstvo u ovim krajevima bilo prokazano, domaće stanovni&scaron;tvo se dosetilo i umesto vinove loze posadilo &ndash; &scaron;ljive. Tako su Turci naterali Bosance da sa trinaest stepeni alkohola u vinu pređu na četrdeset &ndash; u &scaron;ljivovici. Kada su zauzeli Hercegovinu, Turci navodno nisu dirali vinograde. Da im se ne bi ponovilo majevičko iskustvo.Dragoslav SrejovićSilazimo niz Majevicu u pravcu Brčkog. Na&scaron; cilj je Koraj, bo&scaron;njačko selo u Republici srpskoj. Celi taj kraj je poznat po voću. Kažu da ga, zahvaljujući lokalnoj klimi i za&scaron;titi koju nudi zid Majevice, ima u izobilju i kada na drugim stranama ne rodi.Na ulazu u Koraj skrećemo levo i stižemo na odredi&scaron;te.Nekada je Zemljoradnička zadruga &bdquo;Bratstvo&quot;&rdquo; iz Koraja bila moćna socijalistička poljoprivredna firma. Od stare slave ostalo je malo toga. Sada&scaron;nja Poljoprivredna zadruga je samo njena senka. Ali je u nadstre&scaron;enom delu dovoljno prostora za to &scaron;to nameravamo &ndash; da ispečemo rakiju.Sećanje na turguljeJo&scaron; u Tuzli smo kupili sve &scaron;to je neophodno za ovaj mu&scaron;ki ritual &ndash; svako je poneo ro&scaron;tiljsko meso koje voli, pivo ili rakiju. A domaćin je obećao da će spremiti gula&scaron;. Međutim, mene je najvi&scaron;e zanimala ona sprava koju je godine 1921. upravi za za&scaron;titu industrijske svojine Kraljevine SHS Milan Jovanović iz Novog Sada prijavio kao &bdquo;Stroj za pečenje rakije&quot;. Zapravo, to je bio takozvani &bdquo;preneseni patent&quot; iz 1909, prijavljen u već pokojnoj Austrougrarskoj carevini. Taj &bdquo;stroj&ldquo; je meni od detinjstva poznat kao kazan.Kao dečačić koji je rastao u zgradi nisam ni&scaron;ta znao o voćnjacima, ali moji drugovi iz razreda jesu. Jedan od njih me je pozvao da beremo &bdquo;turgulje&quot; sa njegovim ocem, gore, na njihovom brdskom imanju iznad kasabe. Taj dan na obroncima Majevice saznao sam &scaron;ta su turgulje &ndash; plodovi ljubičastog odsjaja, veći od dečijeg ugriza. Stavljali smo ih u sepete i potom davali domaćinu. Usred &scaron;ljivika bila je ogromna drvena kaca iz koje je dopirao kiselkasto-slatkasti vonj. Iznad nje su se rojile ose. U njoj su zavr&scaron;avale turgulje.Dragoslav SrejovićTreba li spomenuti da sam se tada najeo slatkog mesa turgulja kao nikada posle. Profesor mi reče da su bolesti stabala, rat i nebriga presudili takvim autohtonim stablima. Njih vi&scaron;e nema. Osim u mom sećanju.A sećam se i toga da smo tada, početkom sedamdesetih, u sumrak seli na traktorsku prikolicu i krenuli sasu&scaron;enim zemljanim putem nizbrdo. Domaćin Jovo je za volanu pevu&scaron;io neku rudarsku pesmu jer je zemlju obrađivao vikendom, a rudar je bio svih ostalih dana. Prvi put sam se vozio ovom drndavom ma&scaron;inom. Odskakali smo na džombama kao loptice za stoni tenis i smejali se. Sunce se pretvaralo u krvavu loptu nad bosanskim brdima. Brektanje traktora je nadjačavalo na&scaron;e dečačke glasove.Bosanska viljamovkaOvu sliku mi je iz neke zapečaćene moždane fijoke izvukao prizor komine koju je domaćin u Koraju već pripremio. Pomogli smo da se ona prelije u kazan.Inače kru&scaron;ka čiju je ka&scaron;u upravo progutao kazan ima svoju istoriju. Stručnjaci tvrde da sada postoji preko 900 sorti kru&scaron;ke, ploda koji je poreklom iz Azije, ali sa maloazijskom podvarijantom. Za ovu sortu zabeležen je put sa juga Italije sve do Londona. Najpre je seme te kru&scaron;ke iz Kalabrije sa sobom u Francusku, na dvor Luja XI, u 15. veku doneo Frančesko Paolski, docniji katolički svetac. Kralj je posadio kru&scaron;ku koja je u Francuskoj u spomen na Frančeska iz Kalabrije nazvana &bdquo;Bon-kretjan&ldquo; &ndash; &bdquo;Dobar hri&scaron;ćanin&quot;. Tek sredinom 18. veka kru&scaron;ka se spominje u Londonu, gde ju je kasnije uzgajao i u zemlji pro&scaron;irio ba&scaron;tovan Vilijams. Kru&scaron;ke su onda na engleskom nazvane &bdquo;Vilijams Hrist&quot;. Preko Belgije se pro&scaron;irila po celoj Evropi i Americi. Kod nas je poznata kao &bdquo;viljamovka&quot;.Bratstvo i &scaron;vapski kazanOko kazana petlja Mehdin. On je jedini pravi me&scaron;tanin, ako izuzmemo doktora agroekonomije koji je odavno za karijerom oti&scaron;ao u Brčko, ali iz ljubavi prema rodnom kraju redovno postaje menadžer kazana.Mehdin je živo pamćenje nekada moćnog pogona u čijem se oronulom epicentru sada okupljamo oko vatre da bismo pričali priče.Dok okreće ručicu kazana on priča o predratnim vremenima, vremenima slave i prosperiteta voćarskog, ratarskog i stočarskog Koraja. Govori o milionima stabala, desetinama hiljada grla stoke. Iz tog perioda je i kazan koji opslužuje.U ratu su ga odneli. Posle rata su ljudi iz Koraja i&scaron;li za glasinama i pričama pa su prona&scaron;li kazan kod jednog srpskog domaćina. Kazan je vraćen na svoje mesto.Zadruga ga je inače kupila u Osijeku, ali niko ne ume sa sigurno&scaron;ću da kaže gde je napravljen. Verovatno je delo nemačkih ruku, po&scaron;to ga zovu &bdquo;&scaron;vapski kazan&ldquo;.U međuvremenu, ro&scaron;tilj je vi&scaron;e puta hranjen žarom iz kazana. Mezili su se ćevapi i džigerica. A onda je na sto do&scaron;ao domaćinov gula&scaron; sa pogačom koju je zamesila njegova žena. I jedno i drugo su bili hit.Mehdin je jo&scaron; pričao o ratu, o Koraju iz kojeg su svi me&scaron;tani proterani. O povratku. O čudnom položaju na nevidljivoj ali mučnoj međuentitetskoj granici. O tome da mladih vi&scaron;e nema. O bolesnoj ženi i malim penzijama. I ostali su pričali anegdote iz svojih života. Jednog je posao naneo u Irak. Drugog u Brčko. Treći nije napu&scaron;tao Tuzlu osim kao turista. Ukr&scaron;taju se usputne priče i već se u njih upliće prvi tračak sumraka.Pohvala traktoruLjudi koji jedu i pričaju dok gori vatra pod kazanom postaju prava zaverenička ekipa. Tog dana sam ostvario jedan od dečačkih snova. Posle pola stoleća opet sam na traktoru. Napredovao sam, sada sam za volanom, a ne u prikolici. Dižem ruke dečački radostan, svestan da je to samo poza gradskog čoveka koji glumi korajske kauboje. Potom za upravljač sedne domaćin da bi dovezao prikolicu drva, po&scaron;to kazan ognjenom utrobom guta drva kao lud.Jedina prava dužnost koju smo naizmenično vr&scaron;ili jeste okretanje točka za me&scaron;anje. To nam je svima dalo makar minimalnu osnovu za kasniju priču da smo zaista pekli svoju rakiju &ndash; da smo je svojeručno napravili.Umetnost destilacijeAgronomski stručnjak nam je obja&scaron;njavao redosled poteza. Destilacija prve ture je zavr&scaron;ena, ostatak smese iz kazana se ispu&scaron;ta u kanal koji ga nizbrdo odvodi u krajolik. Sa te strane se pu&scaron;i i kiselo miri&scaron;e.Dodatnom kominom punimo kazan. Ponavlja se celi postupak.To će potrajati. Neko pu&scaron;ta Tomu Zdravkovića. Nema bolje muzičke podloge za kazan. Naročito ako se zna da je Toma na samom početku karijere dugo pevao u tuzlanskom hotelu Bristol. Nema vi&scaron;e ni Tome ni Bristola. Ali tu smo mi da pevu&scaron;imo njegove pesme. Možda bi za ovu priliku bio podesan i &bdquo;Kralj alkohol&ldquo; Dade Topića. Ali to bi bilo odveć avangardno za kazansku gidu &ndash; tako Tuzlaci zovu žurku. Odlučio sam da protegnem noge. Sunce zalazi iza majevičkih obronaka. Nisam navratio do obližnjeg sela, mada sam možda mogao. Kazan ima magičnu privlačnost, nije mi dao da odem u Koraj. A trebalo je videti to mikroklimatsko čudo &ndash; kažu da ovde svaka avlija ima smokvu.Dragoslav SrejovićU sumrak se kazan pere, pa se opet dobro založi. Rakija se sipa u njega. Dakle &ndash; najpre se ispeče, pa se onda prepeče. Iz kazana potom ističe prvi mlaz prepeka. Taj &bdquo;prvjenac&quot; se baca. Ostatak se hvata u veliki rezervoar.Lokalno tumačenje imena mesta je vrlo jednostavno &ndash; &bdquo;ko raj&ldquo;. Koraj. Đavo će ga znati, ovde se od vinčanske kulture naovamo smenjuju jezici. Možda je trag jednog od njih zapeo u reči Koraj koja je kao barka plovila kroz vreme, da bi se nama objavila u potpunoj nerazumljivosti.Voće sa istokaKako god, ovamo je Osmansko carstvo donelo i &scaron;ljivu i kru&scaron;ku. U njihovo vreme se pojavio bakarni kazan. A destilacija, koja je bila poznata jo&scaron; u Mesopotamiji, potom Grcima i Rimljanima, zapravo je uzdignuta na nivo nauke tek kod Arapa. Uostalom, arapska reč &bdquo;arak&ldquo; koji su Turci čuli kao &bdquo;raki&ldquo; označava znoj &ndash; kondenzaciju prilikom destilacije.Rakija je u narodu jo&scaron; u predosmanska vremena služila kao neka vrsta zlatnih poluga za sirotinju &ndash; jer joj je vrednost sa protokom vremena čak rasla. Otud seljačka izreka da se krava i rakija poslednje prodaju &ndash; kada domaćin vi&scaron;e nema kud.Na kraju rakiju sipamo kroz krpu u kanistere. Mene je zapao udeo od desetak litara. Prvi sam zatražio plastičnu ča&scaron;u da probam. I nisam se pokajao. Tek natočena sa kazana ova mlada viljamovka je sasvim po mom ukusu. Njen oporo-slatkasti refleks na nepcu ima karakter.Nazdravim Raziju, persijskom naučniku iz 9. veka, koji je prvi upotrebio naziv alkohol. I nemačkom alhemičaru Hijeronimusu Brun&scaron;vigu koji je pre pet vekova napisao knjigu &bdquo;O umetnosti destilacije&ldquo;. Njihova slava evo dopire do Koraja, odakle ćemo večeras otići, zadovoljni kao planinari koji su se popeli na neosvojivi vrh.Sutradan u Beogradu ređam fla&scaron;e na sto s ponosom čoveka koji ima ne&scaron;to svoje. Ekipa je bila sjajna, dan u Koraju dobar, čak sam se sprijateljio sa jednom mačkom pa i sa čučavcem u &bdquo;Bratstvu&ldquo;.U posetu mi na Banovo brdo do&scaron;ao zet. Već je u osmoj deceniji života i malo &scaron;ta ga može iznenaditi. On je iz Velike Drenove, rodnog sela Dobrice Ćosića. Tamo znaju &scaron;ta je rakija. Iznosim mu Korajku. Pita &scaron;ta je to. Kažem mu: &bdquo;Muslimanska rakija&ldquo;. Podigao je začuđeno obrve. &bdquo;Pa kakva ti je to rakija?&ldquo;. &bdquo;Rakija koju ispeče&scaron; sa muslimanima&ldquo;, odgovorim. Valjda volim da oneobičim stvari. Nazdravismo. Coknuo je jezikom. Klimnuo glavom i izustio: &bdquo;Do-bra&ldquo;. Iako je to ve&scaron;to krio, video sam mu u pogledu čak i odblesak divljenja.

Na obroncima Majevice omiljeni balkanski ritual — pečenje rakije FOTO

0 Komentari