10 medalja je bila vrlo realna prognoza, svako ko prati sport to zna, Topićka bi sigurno uzela medalju, 195 cm koliko je trebalo za bronzu ona preskače na svakom takmičenju već 2 sezone, Ivana da je bila zdrava isto, granica za medalju je opet kao i u Tokiju bila jako nisko osim za zlato, Mićić je bio veliki favorit za zlato, imao samo jednog ozbiljnog konkurenta, a i ako bi izgubio od njega svakako bi uzeo medalju, to je već 8. Na to dodate basketaše koji su apsolutni favoriti bili, i odbojkašice svetske šampionke i shvatite da je 10 bilo realno, jer osim donekle vaterpolista niko od osvajača nije iznenadio. A tu su i bar desetak još boraca ( bokseri , dzudisti i rvači) od kojih niko nije bio izraziti favorit za medalju ( osim možda Majdova ) ali svi su tu negde u 6-7 boraca u svojoj kategoriji i očekuješ s pravom da će bar 1-2 poklopiti za medalju ( a i to je moglo da je bilo malo drugačijeg sudjenja u boksu i sreće sa žrebom za Žabićku ).
Mi imamo malo medalja zato što smo prosto mi najbolji u kolektivnim sportovima koji donose jednu medalju.Mi nismo sportska nacija u individualnim sportovima,u individualnim sportovima jedan sportista npr u plivanju,atletici gimnastici može da osvoji po 7,8 medalja.Mi dok ne budemo imali vrhunske sportiste u individualnim sportovima realnost će nam biti 5 do 10 medalja.
Ne mogu da verujem da ovde još uvek ima ljudi koji pominju visoke nagrade i nacionalne penzije. Inače pravo na nacionalne penzije se ostvaruje i medaljom na evropskom ili svetskom prvenstvu u Olimpijskom sportu.
Očekivao sam bar jednu medalju od Topić ili Vilagoš, jer su imale ulazne rezultate koji su to nagoveštavali. Topić nekoliko puta 197 i jednom 198, a za bronzu je trebalo 195. Vilagoš je bacila 10 dana pre OI naacionalni rekord koji je bio dovoljan za srebro na igrama. Mlade su i ne sumnjam da će donositi medalje u budućnosti. Očekivao sam medalju u rvanju, ali povreda Mićića je bila jača. Očekovao sam jednu medalju u ženskom boksu, ali sudije su bile jače od naših devojaka. Voleo bih da smo osvojili medalju u džudou, ali mnogo je teško i treba sreće u žrebu. Milica Žabić, heroina srpskog tima, za mene.
Razočarali su me basketaši 3x3. Verovatno su morali da puste Kinu iz ne baš sportskih razloga i onda je sve krenulo niz brdo.
Drugo razpčarenje su mi odbojkašice, bleda i neubedljiva igra. Verujem da će novi trener Antiga uspeti da ih podigne tamo gde pripadaju, na sam vrh.
U istorije velike SFRJ, samo smo dva puta imali više od 10 medalja. Jednom u LA 1984. kada je ceo istočni blok bojkotovao, i u Seulu 1988, kada smo osvojili valjda 12.
Poslednje dve OI su bili izuzeci, jer se bukvalno poklopilo da osvojimo 90% planiranih medalja, što je jako retko za bilo koju zemlju.
Nije tačno. Tada se mnogo manje medalja delilo, bilo je manje disciplina. Tako da su ti brojevi neuporedivi. I nije tačno da smo uzimali 90% planiranih. Samo u Tokiju nisu uzeli ni Novak ni Ivana, košarkašice bile četvrte, Arunović ništa, 0 u džudou od 5, u rvanju ništa ni Nemeš ni Mićić, veslači peti zbog Vasićeve korone pred samo takmičenje...
Нико не треба да броји медаље нити да се пореди са другима. Срамота је и одраз комплекса државе која натурализује странце да би освајала медаље. Медаље на оваквим такмичењима су само одраз економске моћи и улагања, једна врста мере развоја економије. Ако ми не верујете погледајте Кину пре 50 година и сада. А да, дао бих 400 златних медаља само да смо узели злато у мушкој кошарци.
Glupost! Nikada se ne može osvojiti ono što se planira. Bilo je tu svega i svačega-povrede,loš dan,trenutna forma i ovaj bilans nije odraz realnog stanja. Ono što je vrijedno su medalje Noleta,košarkaša i zlato vaterpolista. I prvi u regiji kao sportska nacija.
Neuspeh nije,već verovatno realnost .
Javnost je bombardovana pričama o 10+ medalja i od strane novinara i od strane političara kojih su puni savezi.
Narod naravno poveravao, i stvorila se nerealna očekivanja.
Sem gore pomenutih kvalitet za medalju su imali basketaši i odbojkašice,svi ostali vrlo diskutabilno...
Srbija je od osamostaljenja osvojila 29 medalja, i to 9 zlatnih, 8 srebrnih i 12 bronzanih. Učestvovali smo pet puta što je u proseku 5,8 medalja. Recimo u Riu smo osvojili osam medalja ali dve zlatne, sada pet ali tri zlatne. Ono što treba reći Srbija je u zajednici sa Crnom Gormo osvojila 12 medalja na 4 olimpijade, što čini prosek od tri medalje. 2 zlata, po pet srebrnih i bronzanih medalja. Zlato je osvojila srpkinja Aleksandra Ivošev, i odbojkaši koji su svi redom bili srbi. Srebro tri puta srpkinja Jasna Šekarić, košarkaška reprezentacija koju su činili srpski igrači, vaterpolisti takođe većinom srbi. Bronzu Aranka Binder, Stevan Pletikosić i Aleksandra Ivošev, sve srbi, kao i odbojkaška i vaterpolo reprezentacija koju su 90 posto činili srpski igrači. Dakle tih 12 medalja sa punim pravom pripadaju Srbiji. Crna Gora je od osamostaljenja učestvovala na pet olimpijada i ima jednu srebrnu medalju.
Sportski pozdrav
Da vas sudije standardno nisu krale na svakom koraku imali bi minimum 7 medalja, kao Hrvatska, a realno je bar 28 i onda na doceku ne bi bilo 80 nego 410 hiljada ljudi.
I uspeh i neuspeh. Nije uspeh samo medalja. Za odbojkaše je i samo učešće bilo uspeh, niko od njih niej očekivao četvrtfinale ili medalju. Na kraju su imali 4 boda. Za odbojkašice i basketaše neuspeh, jer su bili favoriti. Prve je definitinitivno upropastio Gvideti ili onaj ko ga doveo. Ne znam čija je ideja bila da 16 najboljih ne igraju svetsku ligu. A basketaši su jedan mala, zatvorena družina. Jedino oni znaju šta nije valjalo. Šteta, jer su u centru pažnje samo na OI. O ostalima, pogotovo naturalizovanim sportistima, ne bih.
Odbojkasice nisu bile favoriti. Svako ko prati zensku odbojku je to znao. One su bile 5, 6 tim na kladionicama . Ne znam zasto ljudi su stekli takav utisak.
Ostavke za sve odgovorne iz svih saveza kojima je data lova a nisu uzeli medalje...tako treba raditi i tako podizati nivo kvaliteta...i na sledećoj olimpijadi možemo očekivati 14 medalja...
Previše smo poleteli, imali smo nerealna očekivanja! Kiksevi su basketaši i odbojkašice, atletičarke (Španović, Topić) su povrede sprečile! Mislio sam da ćemo neku medalju više da uzmemo u borilačkim sportovima (džudo, rvanje) i veslanju! Ali, zlato od vaterpolista nismo očekivali, čak su i košarkaši napravili ogroman uspeh! Perišićka je bila odlična, vreme je pred njom! Novaku kapa dole, posle njega za par godina, možemo da ugasimo tenis kod nas! Nagrade za osvajanje medalja su previsoke plus nacionalne penzije, nerealno!
Treba reći i da mnoge zemlje naturalizuju sportiste, pogotovo u svetlu dešavanja u Ukrajini. Ali naturalizovati 10 sportista i da niko od njih ne osvoji medalju. Evo ne znam. Ovo je debakl pre svega rvačkog saveza koji se u potpunosti oslonio na kupovinu rvača i zauzvrat dobio fijasko.
Evo na primer Bugarskoj su 5 medalja na ovim OI doneli naturalizovani sportisti iz Irana, Ukrajine, Rusije, Kube... 5 medalja! Ipak mislim da to nije rešenje i da se treba posvetiti ulaganju u našu decu, približiti im sportove kroz školski program.
Čak 30 sportista reprezentacije Srbije od 112 se vraća kući sa medaljom, što je odličan rezultat. Ostaje žal zbog 3X3 i zbog devojaka što su naletele na Italiju u četvrtfinalu. Ostalo sve manje više očekivano. Rekao bih da su bronza košarkaša (u daleko najjačoj konkurenciji) i zlato vaterpolista (niko nije verovao da će uzeti medalju) najveći uspesi. Naravno Noletu svaka čast što je ušao u večnost.
Ništa čudno. Pratim OI od Minhena 1972, i od neostvarenih očekivanja od Vere Nikolić. Osvojiti medalju na OI je najteže ostvariv sportskih uspeh. Nestvarno veliki broj stvari mora da se poklopi da bi se uzela medalja. Psihološki deo čini polovinu uspeha. Setite se Novaka, koliko mu je Olimpijski igara trebalo do ovog final. Dokaz prihološkog optrećenja je i slomljena noga Topićke na zagrevanju. Tako da ne osvajanje medalje posmatrajte kao normalna očekivana stvar, a osvajanje kao najveći mogući sportski uspeh. OI medalje su rezervisane za sam vrh vrhova sportista i to kada su na 110%.
Ovo je naša realnost za sledecu u startu imamo jednu manje jer Novak sigurno nece da igra.
Diže se medijska euforija,ono idemo na dvocifreni broj medalja,skoro svakog dana smo išli na neku medalju,što je daleko od realnosti.
Kao fijasko u atletici,mi smo inace svetska sila u atletici pa je ovo sada fijasko.
Još da napišete da je fijakso i u gimnastici i plivanju.
Milorad Cavic je bio anomlija i on je prošao ceo Americiki sistem i zato je postao to sto je postao.
Novak Djokovic je isto tako najveca naša anomalija jer kao što vidimo nemamo nekog novog koji može do drugog kola nekog Grend slema.
Kada Novak ode u penziju sa njim odlazi i tenis u Srbiji.
Nama ostaju medalje u košarci,vaterpolu i streljaštvu sve ovo ostalo je upitno i nerealno.
Eto Novak je osvajao svake OI i kao sad ce to biti neki hendikep. Pa u Tokiju smo imali 9 medalja bez Novakovog doprinosa, kao 8 u Riju isto bez Novaka.
Nije to nikakav neuspeh. Važno je učestvovati, ma koliko se ovde upinjali da dokažu da nije. Vijorila se srpska zastava, ceo svet zna za Novaka i košarkaše i vaterpoliste i odakle su. To je sve deo našeg tima, ako je tim važan. Navedite mi jednog olimpijskog pobednika iz Južne Koreje? Ima ih deset.
Neuspeh i treba to jasno i glasno reći. Medalje nam je doneo Novak koji je fenomen i koji nije produkt nekog sistema u Srbiji, dvoje vetrana u streljaštvu, dve ekipe i Aleksandra Perišić. Velike pare su date od strane i države i sponzora i rvačkom i džudo i veslačkom i atletskom i plivačkom i još nekim savezima i pta smo dobili? Hoće li se oni sada sakriti iza Novaka, Jokića ili Mandića i proći bez ostavki i odgovornosti? Ako smo ozbiljno društvo, neće
38 Komentari
Sortiraj po: