Srpski vaterpolisti u trećoj rundi Olimpijskih igara igrali su sa Španijom (11:15) tačno u podne i jedini plan bio je kako doći do Centra za vodene sportove u Sen Deniju.
Nije ovo prvi odlazak u severno predgrađe Pariza, jer se u ovom delu nalazi i Olimpijsko selo, koje smo posetili već prvi dan po dolasku u prestonicu Francuske i olimpizma.
Donekle "poznat" kraj, koji će i narednih nekoliko dana biti česta destinacija za srpske novinare, jer se u blizini nalazi i stadion "Francuska" na kojem će biti održano takmičenje u atletici, koje naši olimpijci počinju ovog petka.
Centar za vodene sportove jedini je stalni sportski objekat koji je izgrađen za Igre u Parizu i on je dom za takmičare u umetničkom plivanju, skokovima i vaterpolu.
Dizajniran da odgovori na potrebe francuske plivačke zajednice, koja će sada imati objekat gde može da bude domaćin najvećih nacionalnih i međunarodnih takmičenja.
B92.sport/DP
Za dolazak do objekta koji je građen od materijala na biološkoj bazi izabrana je kombinacija metroa i voza, jer se to činilo kao najbolja i najbrža opcija.
Nekoliko stanica do "Gar de Nora", pa onda presedanje na voz, koji će za osam minuta da vas prebaci do Sen Denija, odakle sledi pešačka ruta do cilja.
Bar tako je trebalo da izgleda u teoriji, ali praksa je bila malo drugačija. Metro je odradio svoje, ali sa vozom je išlo malo teže.
Samo jedna stanica do odredišta, tako blizu, a tako daleko. Nije bilo ulaska u pogrešan voz, jer vozova nije ni bilo.
Kašnjenja i problemi u francuskoj železnici ovih dana su česti, pa se zalomilo da na ovoj liniji do Sen Denija dolasci kasne više od pola sata.
Smrknuti putnici, vidno nervozni, čekali su na kolosecima, neko sa moranjem, drugi sa nadom da će se svakog trenutka pojaviti baš ova linija koju čekaju.
Nije se u startu odustalo od ove opcije, dat je francuskoj železnici koji minut života da pozitivno iznenadi, ali od toga nije bilo ništa.
Vreme je bilo za drugi plan, novoizabranom linijom metroa, koja ima drugačiju trasu od voza, posle 20 minuta stiglo se u Sen Deni.
B92.sport/DP
Već danima unazad govorimo o ludom vremenu Parizu, gde su smene kiše i jakog sunca gotovo na sat vremena, a ovog četrvtka sunce je imalo svoj dan.
Pržilo je na sve strane, a utisak da je mnogo topije, davao je prolazak preko betonske užarene pasarele kojom je vodio put do bazena na kom igraju vaterpolisti Srbije.
U eri digitalizacije, kada svaka putanja može da se pronađe veoma lako, aplikacija je pokazila da nas do ulaska u Centar vodenih sportova čeka više od 20 minuta hoda, za nešto manje od 2,5 kilometra.
Put pod noge, nema druge, uz pomisao da možda Gugl malo preteruje, jer znao je prethodnih dana da "preuveličava".
Pravo, pa levo, pa pravo, pa desno, levo, pravo... Tako je izgledala ruta, a posle svakog skretanja pojaviljivala se neopisiva želja da je baš iza tog ćoška ulazak u bazen.
Naravno, nije bio i već se po glavi motalo to da se možda previše uzdamo u aplikaciju.
Bližilo se podne, sunce je zauzimalo zenit, a prirodnog hlada je slabo bilo. Od pomisli da je ovo progrešan put razuverili su nas razni navijači i volonteri koji su išli iz suprotnog pravca.
Išlo se napred, ispod nadvožnjaka, malo po makadamu dok na jednoj drvenoj kapiji nismo ugledali natpis "Ulaz za medije".
Doza olakšanja, ali sam ambijent po ulasku govorio je da ste stigli na gradilište, a ne u olimpijski objekat.
Nova tura pešaćenja po zemljanim stazama po kojima se može uočiti da ima pomalo rizle (tucani kamen) vodila je do bezbednoste kontrole, okruživali su nas beli šatori i kutije, a putokazi s strane pokazivali su ulazu u bazen.
Profimedia/Photo Philippe Montigny / KMSP
I opet pravo, levo i tako dalje. Kraj sveta i malo dalje. Ljubazna volonterka sprovela je do medijske tribine, gde je opet bio novi lavirint koji je vodio do stolice i pozicije sa koje može da se gleda utakmica.
Konačno se izbilo na tribinu i pogled koji je pucao odatle bio je fenomenalan.
Bazen odličan, sve je mirisalo na novo, samo pogled na semafor nije bio prijatan, jer je Srbija bila u zaostatku za Španijom.
Skoro 5.000 ljudi bila je na tribinama, ambijent i akustičnost su bili na nivou, samo naši vaterpolisti nisu iskoristili šansu da iznenade šampiona Evrope i treći tim sveta.
Pokazali su Španci klasu, a sa tribina imali su i podršku kraljice Letisije.
Misija u Sen Deniju bila je gotova i ponovo će biti ponovljena. Bar dva puta u naredna dva dana.
Vozač Red Bula Maks Ferstapen rekao je danas da nikada nije zamišljao da će osvojiti četiri uzastopne titule šampiona u Formuli 1, kao i da mu je i dalje draža titula osvojena prošle sezone.
Ko će sa vrha Olimpa u naredne četiri godine gledati na svet, biće poznao nakon duela vaterpolista Srbije i Hrvatske, koji će u finalu Olimpijskih igara u Parizu igrati od 14.00.
Vozač Red Bula Maks Ferstapen rekao je danas da nikada nije zamišljao da će osvojiti četiri uzastopne titule šampiona u Formuli 1, kao i da mu je i dalje draža titula osvojena prošle sezone.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Komentari 2
Pogledaj komentare Pošalji komentar