Tako je, uostalom, bilo i u ponedeljak, kada je počeo US open. Kapije kompleksa na "Flašing Medouzu" prošli smo oko 10.00 ujutru, da bi u suprotnom smeru krenuli u 1.00 posle ponoći sutradan.
Ima još nekih sitnica povezanih sa teškoćama u planiranju dana i posla, ali stvarno ništa ne može da se meri sa prilikom da se bude na jednom ovakvom mestu.
Pratiti pre svih Novaka Đokovića, ostale naše igrače, ali i druge teniske zvezde – biti u blizini svih njih, razgovarati sa njima, stvarno poništava sav umor koji osećate tokom dve nedelje trajanja turnira.
"Kakav je Novak ovako?", "Blago tebi", "Imaš posao iz snova", glase najčešće komentari koji čujem od poznatih i nepoznatih osoba koje sretnem na svom putu.
To me zapravo podseti i vrati u život kada osetim premor i kada posle predugog dana počnem da "proklinjem" tenis.
Kada se vidi koliko novca su ljudi spremni da daju samo da uđu u Nacionalni teniski centar, o velikim mečevima koji i te kako koštaju da i ne govorim, onda tek nema mesta žaljenju.
Posao srpskih novinara usko je vezan sa nastupima naših tenisera. Pošto, nažalost, većina ispadne u prvim rundama, onda se sve svodi otprilike na Novaka.
Đoković nas je uvek "ispoštovao" i stizao daleko. Do druge nedelje sigurno. Često i dalje, baš kao prošle sezone, kada je na svakom Grend slemu igrao finale, a tri i osvojio.
Obim posla naravno da je veći u danima u kojima igra, dok se u onim danima "pauze", sve manje-više svodi na praćenje treninga i nekih priča koje su aktuelne u konkretnom trenutku.
Ti dani "između" su nam zapravo omiljeni, pošto ima dosta vremena i da se "skokne" do grada u kojem se igra turnir.
Jesu Melburn, Pariz i London lepi svaki na svoj način, ali nijedan od njih ne može da se meri sa "ludim" Njujorkom.
US open je, takođe, nešto drugačiji u odnosu na ostale Grend slemove. Opušteniji je, atmosfera je dobra, organizacija vrhunska, sve je nekako na jednom mestu.
Dobra stvar za nas je što se Medija centar nalazi u okviru glavnog stadiona "Artur Eš", baš kao što nam se pres sala na Rolan Garosu nalazi u "podrumu“ Filip Šatrije stadiona.
Medija centar nosi ime čuvenog američkog komentatora Bada Kolinsa, koji je više od pet decenija radio i izveštavao sa ovog mesta. Na ulazu ima i jedna spomen ploča u njegovu čast.
Oko 200 novinara radi tokom trajanja US opena i svako ima svoj "boks", sto sa sefom, ali i veliki tablet-televizor na kojem može pronaći sve informacije, statistiku, ali i pristup kamerama na svim terenima širom kompleksa.
Kolega i ja smo u delu gde ima dosta španskih novinara, pa se osećamo pomalo kao uljezi.
Mada, možda će uskoro otići, Alkaras je ispao u drugoj rundi, ali i svi ostali španski teniseri, što se nije desilo na jednom Grend slemu još od 1999. godine.
Kao novinar, možete gledati praktično sve mečeve i treninge, mada... Možete ući svuda, ali na manjim terenima nema rezervisanih mesta, već se stoji, sedi ili "lakta" sa navijačima.
Loža na "Artur Ešu" nije naročito velika, stoga potrebna je posebna akreditacija, koju uzimate neposredno pre meča.
Prednost se dobija po nacionalnom ključu, tako da se svim srpskim novinarima garantuje sedište u mečevima koje igra Đoković ili neki drugi naš predstavnik.
Za neke ostale mečeve, velike i važne, zavisite od toga kakvo je interesovanje. Ako je veliko, najverovatnije ćete morati da sačekate da se oslobodi sedište.
Sličan problem ima i Vimbldon, čak i Australijan open, dok je Rolan Garos u ovom pogledu najbolji, pošto je novinarska loža ogromna i možete praktično da gledate sve mečeve na "Šatrijeu".
Što se tiče konferencija za medije, Novak, kao i sve ostale glavne zvezde, medijima se obraćaju iz glavne sale.
Sve funkcioniše tako da najpre strane kolege na engleskom jeziku dobiju otprilike tri do pet-šest-sedam pitanja, a onda i srpski još tri-četiri.
Ima izuzetaka, najčešće kada se meč završi kasno, posle ponoći, pa sve sve organizuje ekspresno i u nekoj žurbi.
Na Rolan Garosu je Novak nekoliko puta držao konferenciju u miks zoni pored terena, dok je na US openu prošle godine, nakon onog meča sa Laslom Đereom, bukvalno ispred svlačionice razgovarao sa medijima.
Razgovore sa ostalim našim teniserima, Lajovićem, Kecmanovićem, Đereom, Međedovićem, vodimo u improvizovanim boksovima sa stolom i stolicama.
Tu se rade i intervjui – ako ih dobijete. Iako ima dosta igrača, najveća imena gotovo da nema teorije da "uhvatite", dok su i "manji" igrači, slabije pozicionirani, sve češće nedostupni.
Konkretno intervjue mnogo je lakše dobiti na manjim turnirima, gde su vam igrači mnogo dostupniji, a i nema toliko novinara.
Tokom dugog dana na Grend slemu valja nešto i pojesti. Organizatori, ne samo US opena, već i ostalih Grend slemova, moraju da misle i na to, te je jedan restoran odvojen isključivo za novinare.
Svako na svojoj akreditaciji ima 25 dolara koje može da iskoristi za hranu, kako u tom restoranu, tako i u barovima, kioscima i prodavnicama širom kompleksa.
Hrana na Vimbldonu i Australijan openu je najraznovrsnija, na Rolan Garosu i ne baš, uz to Francuzi daju i najmanje novca, dok se za US open može reći da je jednolična, ukusna – i nezdrava.
Uz izuzetak nekih vegetarijanskih burgera i salata, celokupan jelovnik se svodi na meso, peciva, paste, sendviče, grickalice, sokove...
Novinare često sačekaju i neki pokloni od turnira, mada ne svuda – Rolan Garos je i po ovom pitanju škrt. Pre dve godine dali su bočicu za vodu, a prošle i ove ceger.
Vimbldon je poklonio sasvim lep ranac, ali i knjigu o istorijatu turnira, US open majicu na duge rukave, dok su se Australijanci najviše otvorili i podelili sve i svašta – u vrednosti od čak 150 dolara tamošnjih dolara.
Naravno da nije sve u hrani i nekakvim poklonima, ali sitnice često mogu da pokažu kakav ste domaćin.
Sve u svemu, tako otprilike izgleda ovaj posao iz snova, kako mi mnogi kažu. Da li zapravo jeste?
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Savezni sud pravde (BGH) u Nemačkoj doneo je presudu prema kojoj hiljade lokalnih korisnika pogođenih masovnom krađom podataka na Facebooku imaju pravo na odštetu.
Sajber kriminalci imaju novi trik za inficiranje uređaja malverom: slanje pisama, pravih pisama sa poštanskom markicom, koja sadrže zlonamerne QR kodove.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar