Olimpijske igre su i naravno da svi žele da budu deo toga, bez obzira koji sport je u pitanju, ali čini se da nema olimpijskog borilišta na kom se svaki dan, po svim vremenskim uslovima, stvori toliki broj ljudi.
A opšti haos počinje već na liniji metroa broj 10, jer kako krene da se približava Bulonjskoj šumi tako se i uski i stari kupei pune neverovatnom brzinom.
Igla ne može da padne, često se svi kolektivno borimo za dašak vazduha, a onda velika žurka nastane kada masa željna tenisa krene da izlazi na stanici koja je najbliža kompleksu.
Ako imate sreće, najmanje 15 minuta ćete se probijati kroz prolaz, a dok se nesvesno laktate sa ljudima, čujete samo glasno vikanje razvodnika, koji velikom šakom pokazuje na izlaz i izgovara "Rolan Garos, Rolan Garos".
Kada se dokopate dnevne svetlosti i trase koja vodi do ulaska u teniski raj, sledi vam nova borba sa postiocima.
Svi žurno krenu ka svojim kapijama, često ne vodeći računa gde i kako prelaze ulicu. Crveno kao da je zeleno i samo vidite francuskog policajca koji besni i menja boje kada osmotri da je neko naumio da prođe mimo saobraćajnih pravila.
Šta im izgovori na francuskom - ostaje nepoznato, ali svakako verbalni ukor daje efekat, kad već semafor nema tu moć.
B92.sport/DP
Novinari i posetioci imaju odvojene ulaze, ali zbog velike navale često se dešava da gledaoci na novinarskoj traci za prolaz čekaju svoj red.
Prvo sa strane posmatrate dugačke redove, u kojima se stoji bez obzira da li u Parizu pljuštalo ili gorelo na 40 stepeni, a prethodnih dana bilo svega. Samo još sneg nije pao.
Kad dođete do delova medijske trake koju su zakrčili posetioci, veoma često dolazi do problema.
Bez obzira što na vidnom mestu nosite akreditaciju, nećete izbeći neprijatne i prekorne poglede, jer, kako se pobogu gurate, a mi ovde čekamo satima.
Ko zna šta još izgovore na francuskom, ali sreća pa nikad nećemo ni saznati.
Kada uočite volontera, ozarite se jer će vas veoma brzo pozvati da se progurate kroz masu i konačno ćete se prestrojiti putem koji vodi do novinarskog ulaza.
Sledi nekoliko metara miline i slobodnog hoda u kom nećete biti zgaženi i gde nećete brojati udarce laktovima, ali dobrodošli u novi nivou teniskog ludila.
B92.sport/DP
Ako je muka bila doći do kompleksa, prolazak kroz isti je priča za sebe. Jer tek ovde vri kao u košnici. Posetioci zuje kao osice, a čini se da ni sami nekad ne znaju da li su pošli ili su došli
Zahvaljujući Novaku Đokoviću, Rolan Garos je borilište koje se najviše puta posetilo tokom dosadašnjeg dela OI i svaki put slike su bile identične. Pravi deja vu.
Ali to je lepota sporta i bez obzira što ove gužve smetaju, lepo je videti da ljudi za nečim pokazuju istinsku strast, iako postoji i ona druga pomodarska strana.
Nakon što je Đoković na "Šatrijeu" završio svoj posao i otišao u četvrtfinale, bio je red da mi novinari odradimo svoj deo i da posle toga nastavimo parisku odiseju po drugim borilištima.
Put je vodio do Arene Sud, gde je bio zakazan meč odbojkašica Srbije i SAD. Odmah po izlasku iz medija centra, krenula je da pada kiša.
Pošto je vreme u Parizu toliko nepredviljvo, odluka je bila da se malo pričeka ispod jedne nastrešnice kod glavnog terena.
Kiša pada, sunce sija istovremeno, temperatura je 38 stepeni, a pored vas beg od kiše na istom mestu potražila je veća grupa ljudi.
Kratki opis pakla. Pošto je isparavanje postalo nepodnošljivo, odluka je bila da se nastavi put ka Areni u pariskom Ekspu, bez obzira što pada.
Cilj je što pre izaći iz gužve, žurnim korak grabi se ka izlazu, ali taj tok misli prekida galama.
Još uvek nepoznat razlog za to, a mešavina jezika ne dozvoljava da se to sazna.
Sa desne strane, na pomoćnom terenu preko puta "Šatrijea", krenula je brzo da se približava oduševljena grupa sa španskim zastava.
"Rafa, Rafa", dopirao je iz gomile, što je bio znak da se stane i isprati šta se tu zapravo dešava.
Navijači i obožavatelji opkolili su Rafaela Nadala, kog je obezbeđenje sprovodilo nakon što mu je trening prekinula kiša.
Njegova glava virila je u šumi podignutih ruku sa telefonima, da je jedva sproveden do ulaza u "Šatrije", gde se mnogim navijačima završio san o selfiju sa teniskom legendom.
A nekoliko sati kasnije završio se i Nadalov san o olimpijskom zlatu u dublu, jer su on i Alkaras eliminisani sa Olimpijskih igara.
Pa ti stigni Nadala ako možeš, jer možda je ovo bila poslednja prilika na Rolan Garosu.
Košarkaši Partizana poraženi su od Asvela u beogradskoj Areni rezultatom 82:79 u 16. kolu Evrolige, upisali prvi poraz posle pet vezanih pobeda, a gosti prvu pobedu na strani ove sezone.
Nisu svi učestvovali, a ni prisustvovali, u dodeli titule najboljeg igrača sveta u izboru Svetske fudbalske federacije (FIFA) fudbaleru Reala Vinisijusu Žunioru.
Košarkaši Partizana poraženi su od Asvela u beogradskoj Areni rezultatom 82:79 u 16. kolu Evrolige, upisali prvi poraz posle pet vezanih pobeda, a gosti prvu pobedu na strani ove sezone.
Nisu svi učestvovali, a ni prisustvovali, u dodeli titule najboljeg igrača sveta u izboru Svetske fudbalske federacije (FIFA) fudbaleru Reala Vinisijusu Žunioru.
Kada se pomisli na fudbal, stadion i Milano, u glavi je zasigurno "San Siro". Ipak, postoji još jedno remek delo arhitekture, pomalo zaboravljeno i skrajnuto.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar