Nema "švercovanja" u Parizu – jedan kraj izbegavajte u širokom luku FOTO

Pariz to zaista i poseduje. Od metroa preko autobusa i tramvaja, pa sve do žičare na Monmartru. Moći ćete da se vozite, ali ako prvo platite kartu.

Ta "kultura" plaćanja karte u Parizu, generalno evropskim gradovima, definitivno postoji, a u Parizu je razvijena do te mere da zaista nisam primetio da se iko "švercuje".

U metro jednostavno ne možete da uđete ako je nemate, u autobus možete, ali pošto se u njega ulazi isključivo na prednja vrata pored vozača...

Oni prate, ali nisu baš toliko revnosni kao na primer u Njujorku, gde jednostavno neće da krene sa stanice dok svaki putnik ne čekira kartu.

Milan Tomić/B92.sport

Setio sam se situacije iz "Velike jabuke", kada smo kolega i ja ušli u jedan autobus, aparat za "kucanje" karte nije radio na ulazu. Misleći da ne radi nijedan, samo smo seli.

Autobus je jednostavno stajao, dok nismo shvatili da moramo da otkucamo kartu na nekom drugom aparatu u zadnjem delu autobusa, kako bi se vozač smilovao da krene.

Kartu za autobus u Parizu možete kupiti slanjem SMS poruke, kao što je kod nas. Mada, turistima to ništa ne znači, pošto da biste to učinili, morate imati broj francuskog mobilnog operatera.

Najpraktičnija je kupovina "Navigo" kartice, koja funkcioniše po principu dopune na šalterima. Ima više vrsta ove karte, ali za turiste svakako je najbolja "Navigo Easy".

Košta dva evra, a 10 vožnji možete kupiti za 17,35 evra. Dosta je isplativije nego da kupujete papirne karte, čija je cena 2,15 evra.

Milan Tomić/B92.sport

Smeštaj-Rolan Garos je najvažnija ruta za novinara koji je došao da izveštava. U mom slučaju to je "Siren-Bulonjska šuma", a najbrži način jeste korišćenje autobusa, sa presedanjem.

Generalno solidna povezanost, tridesetak minuta, s tim da je drugi autobus, koji ide ka kompleksu, umeo da izda. Tačnije, nije bila baš najjasnija satnica polaska.

Bilo je po principu kako se "zalomi". Jedan dan dođe za 5, drugi za 35 minuta. Još kada table koje pokazuju kada stiže sledeći bus ne rade...

Za transport po centru najbolji je metro. Pariz ima 16 linija, četiri su u izgradnji. "Flota" broji 700 vozova, ima 308 stanica i više od četiri miliona prevezenih putnika dnevno.

Prepoznatljivi su po jarko žutom "M" na ulazu. Saobraćaju od 6.00 do 00.45, a petkom i subotom do 1.45 posle ponoći.

Milan Tomić/B92.sport

Svaka linija ima posebnu boju i broj, a prema nazivu poslednje stanice možete da se orijentišete u kom smeru treba da čekate.

Zaista predstavlja najlakši način da se dobacite od tačke A do tačke B, pošto na svakih nekoliko minuta stiže drugi voz, koji bukvalno "leti".

Ipak, postoje i neki problemi. Baš kao i u ostalim velegradima, to su pre svega velike gužve i nesigurnost.

Kada smo kod prvog problema, on će se uvećati tokom trajanja Olimpijskih igara, pošto će 15 miliona turista nagrnuti u Pariz.

Pojedine stanice metroa po centru biće ukinute, pa je lako pretpostaviti da će nastati pravi haos u gradu krajem jula i početkom avgusta.

Milan Tomić/B92.sport

Što se tiče nebezbednosti, ona je mnogo veća u severnom i istočnom delu grada, dok su zapadni i južni deo mnogo pitomiji.

Najozloglašeniji je "Sen Deni" na severu grada i taj kraj gotovo je uvek prvi na listama za izbegavanje.

Lopovi, beskućnici i dileri droge obitavaju u tom delu u velikoj meri, pa je predlog da se ne zalazi tamo, naročito ne u večernjim satima.

Ono po čemu je Pariz poznat jesu i protesti različitih vrsta. Zašto bi oni zaobišli i radnike u preduzećima javnog prevoza.

Nekoliko ih je bilo tokom trajanja Rolan Garosa. Pojedine autobuske linije se tada ukidaju, a ukoliko se to desi u metrou, sledi potpuni kolaps.