Nadal napisao emotivno pismo: "Rekli su mi da nikada više neću igrati"

Naslov teksta je &quot;Dar&quot; i u njemu je Nadal pisao o detinjstvu, mladost, teniskim počecima, karijeri, problemima.Kada je bio klinac, naučio je važnu lekciju.&quot;Nisam siguran koliko sam godina tada imao, ali mislim da sam bio negde oko 12. U to vreme sam obožavao pecanje. Volim more, jer sam s Majorke, a u mom slučaju, more je deo mog života. Taj osećaj blizine mora, sedenja na stenama s porodicom i prijateljima ili na čamcu, pruža mi posebnu mirnoću i spokoj. Jednog dana sam oti&scaron;ao na pecanje umesto na trening. Sledećeg dana sam izgubio meč. Sećam se da sam plakao u kolima dok smo se vraćali kući, a moj stric, koji je u to vreme imao veliki uticaj na mene i koji me je zavoleo u tenisu, rekao mi je: &lsquo;U redu je, to je samo teniski meč. Nemoj sada plakati, nema smisla. Ako želi&scaron; da peca&scaron;, pecaj. Nema problema. Ali će&scaron; izgubiti. Želi&scaron; li da pobeđuje&scaron;? Ako želi&scaron; da pobeđuje&scaron;, onda mora&scaron; prvo da radi&scaron; ono &scaron;to je potrebno.&rsquo; To je bila važna lekcija za mene. Ako me ljudi vide kao perfekcionistu, to dolazi od tog unutra&scaron;njeg glasa koji me zove, kao tada u kolima na putu kući. Taj glas me nikada nije napustio. Jednog dana ću moći da budem na moru. Danas i sutra&hellip; moram da treniram&quot;, pi&scaron;e Nadal.EPA-EFE/JORGE ZAPATAKarlos Moja, njegov trener, nekada je bio i njegov idol.&quot;Mislim da to ima veze s mojim karakterom Majorčanina. Moji heroji su bili ljudi koje sam poznavao u stvarnom životu. Ali kada sam imao 12 godina, prvi put sam igrao s Karlosom Mojom. Moj sunarodnik, takođe s Majorke, &scaron;ampion Rolan Garosa i prvi &scaron;panski teniser koji je postao broj jedan. Bio sam tako nervozan dok sam samo udarao loptice s njim. To je bilo nezaboravno iskustvo, prozor u neki drugi svet. Tada se tenis transformisao iz nečega &scaron;to je bilo samo zabava &ndash; dečija igra &ndash; u pravi cilj za način života. Počeo sam malo vi&scaron;e da sanjam. Jednog dana, možda i ja mogu da igram na Rolan Garosu&quot;.Dotakao se i hroničnih problema sa povredama.&quot;Kada sam imao 17 godina, povredio sam se i rekli su mi da verovatno nikada vi&scaron;e neću igrati. Vratio sam se profesionalnom tenisu. Naučio sam da stvari mogu da se zavr&scaron;e u trenutku. To nije bila samo mala fraktura na mom stopalu, već bolest. Ne postoji lek, samo upravljanje. Miler-Vajsov sindrom. &Scaron;ta to znači? Od najveće radosti pređete do jutra kada ne možete da hodate. Mnogo dana sam provodio kod kuće plačući, ali to je bila ogromna lekcija o poniznosti. Imao sam sreće &scaron;to sam imao oca, pravog uzora u svom životu, koji je uvek bio tako pozitivan. &lsquo;Naći ćemo re&scaron;enje&rsquo;, govorio je. &lsquo;A ako ga ne nađemo, postoje i druge stvari u životu osim tenisa.&rsquo; Te reči tada nisam mogao da procesuiram, ali hvala Bogu, posle mnogo bola, operacija, rehabilitacije i suza, re&scaron;enje je pronađeno, i sve ove godine uspevao sam da se borim kroz sve to&quot;.Imao je problema i sa mentalnim problemima.&quot;Bilo je trenutaka kada mi je bilo te&scaron;ko da kontroli&scaron;em disanje na terenu i nisam mogao da pružim svoj maksimum. Nismo superheroji, već ljudska bića. Uz naporan rad, uspeo je da prevaziđe te te&scaron;koće i vrati se u formu&quot;.Nadal je karijeru zavr&scaron;io na Dejvis kupu u Malagi, gde je &Scaron;panija eliminisana u četvrtfinalu.&quot;Nadam se da je moj legat to &scaron;to sam uvek poku&scaron;avao da se prema drugima ophodim s po&scaron;tovanjem. Nije uvek uspevalo, ali sam uvek poku&scaron;avao&quot;, zaključio je Nadal.

Nadal napisao emotivno pismo: "Rekli su mi da nikada više neću igrati"

0 Komentari