Đoković o bombardovanju: "Plakali smo noćima, video sam mrtve ljude"

Prisetio se najgorih trenutaka, setio se kako se osećao kada je slu&scaron;ao zavijanje sirena i najavu nadolazećeg napada iz vazduha. Pla&scaron;io se, kaže nepoznatog, plač je bio sastavni deo svake takve večeri straha i zebnje.&quot;Rat je horor, ne&scaron;to najgore &scaron;to može da se doživi, strah od nepoznatog. Ne znate da li će sledeća bomba da ti padne na glavu i tako je svakog dana. Alarmi, sirene, sve to nas je budilo tokom noći kada se približe avioni. Sećam se svoje majke jedne noći. Spava&scaron;, onda se čuju sirene, mora&scaron; da uzme&scaron; torbu i da se skloni&scaron; u skloni&scaron;te. Prvi put kada se dogodilo moja majka je ustala u mrklom mraku, jer smo svi spavali zajedno nismo znali &scaron;ta se de&scaron;ava i plakali smo noćima. Udarila je glavom u grejač i pala je u nesvest. Tri sata je ujutru, moj otac je tu i vidi svoju ženu koja je pala u nesvest. Ja sam imao 12 godina, braća osam i četiri, svi smo plakali, potpuna panika. Ali, to je jedno iskustvo koja nas je ojačalo kao porodicu, kao osobe. Ponavljam, ne želim to nikome&quot;.O svojim osećanjima prema ratu i nepravdi u svetu, Đoković je rekao:&quot;Ja sam preživeo rat, moj grad su bombardovali i danju i noću, video sam mrtve ljude. Sada kada vidim rat u drugim zemljama sveta, ne razumem. Voleo bih da znam zbog čega se to događa, ali to su pitanja za političare i druge ljude. Sve to me čini tužnim, jer ne ostavljamo bolji svet za decu, za buduće generacije, &scaron;to znači da ne radimo dobre stvari. To je jedan od razloga zbog kojih na&scaron;a fondacija radi sa decom, želimo da stvorimo bolje dru&scaron;tvo za njih, da imaju &scaron;to bolju edukaciju i zato me nepravda čini ranjivom, posebno prema deci i prema prirodi. Volim prirodu i životinje i takve stvari me uni&scaron;tavaju&quot;.

Đoković o bombardovanju: "Plakali smo noćima, video sam mrtve ljude"

0 Komentari