Mozda nije tema ali jedno pravilo me u evropskoj kosarci uzasno nervira. Sviranje koraka pri polasku igraca a ne sviranje koraka pri prijemu lopte gde se igraci nekada zaustave i posle 3 koraka. Taj pocetni korak samo moze kosarku da ucini zanimljivijom. Ok, ja razumem da daje prednost napadacu ali on je sa loptom a odbrambeni bez, nije kao da ima neku veliku prednost. Ali milion puta su isti ti koraci ubili momentum utakmice.
Kazes igrac ima koptu a odbrambrni bez lopte pa kao nije to nista a mozgu? Napadac je licem prema kosu a odbrambeni ledjima, napadac trci prirodno unaprijed a odbrambeni se krece bocno i unazad. Mozes li da skontas kome se lakse i prirodnije kretati? Inace si u pravu za korake pri prijemu
Naravno da je velika prednost napadača to.
Odbrambeni mora da čita kretnju napadača, pritom svaki kontakt, često i mali, mu se svira kao faul, a napadač da bi napravio faul mora mnogo drugačiji kontakt.
Ne treba da dozvole taj prvi korak.
Pri prijemu lopte se ne ostvaruje nikakva prednost, zato sudije i to progledaju kroz prste. Mada najčešće tu ni nema koraka
Daje taj drugi korak veliku prednost napadaču, bukvalno svako svakoga može da preteči kad može i drugu nogu da pomeri pre spuštanja lopte, jer se deo odbrane i zasniva na gledanju u noge napadaču.
Trebalo bi i u fudbalu analizirati koliko se prosecno igra i onda smanjiti poluvremena na tu minutazu i uvesti pauziranje sata kod prekida.
Voleo bih da vidim statistiku koliko se u proseku pruza pomoc igracima ekipe koja vodi, a koliko igracima ekipe koja gubi. Mislim da bi razlika bila ogromna.
Kada sam imao nekih 10-11 godina, to sam i uradio jednom. Imao sam onaj klasični Casio sat sa štopericom. Puštao sam prvo poluvreme štopericu samo kada se igralo (auti, korneri, faulovi,...sve to nisam računao kao igru, već isključivo kad je lopta bila "živa"). Bila je to Italijanska liga, devedesetih, ne sećam se ko je igrao. Oko 23-24 minuta je bilo efektivne igre, ako se dobro sećam. Praktično pola vremena lopta uopšte nije bila u igri.
Verovatno zato što se vreme prekida ručno - neko za zapisničkim stolom udari po tasteru, a tu bi se onda nakupilo ili izgubilo poprilično sekundi zbog zaustavljanja vremena u pogrešnom trenutku, delić o delić sekunde.
Jedino da se stavi senzor koji bi detektovao kada lopta prođe kroz obruč i tada prekino dalji protok vremena.
Ali, sve to rešava ona ideja da se na osnovu prve 3 četvrtina zada ciljani broj poena koji treba dostići u poslednjoj četvrtini, tako da nikakvo razvlačenje igre neće pomoći nijednom timu niti će to imati smisla ako je cilj da se postigne tačno određen broj poena da bi se ostvarila pobeda.
Jeste da malo ruši dosadašnji koncept košarke, ali se prisetimo kako je drastična promena u odbojci učilina igru prijemčivijom i manje dosadnom za publiku, jer u ono vreme kad se pone računao samo na svoj servis ubijali su sa promenama, tako da su utakmice ponekad trajale predugo uzi više desetina uzatopnih promena.
Može i u košarci da se nešto suštinski promeni, a to je upravo ta igra u poslednjoj četvrtini.
A meni recimi još nejasnije zašto se u fudbalu ne uvede efektivno vreme. To bi bila najlakša, nejrevolucionarnija promena pravila, koja ni na koji način ne bi narušila fudbalski užitak, čak naprotiv, ne bi više bilo kalkulacija, što od strane igrača, što od strane sudija, lepo brate po pola sata (ili kolko već) efektivne igre, pa se valjaj i oduglovači do sutra.
Ali tu bi onda doslo u pitanje dolazak na stadion gledalaca. Ne treba gledati nase utakmice vec one u bogatim drzavama...sto duze traje utakmica, vise zarade ili opravdavanje dolaska na stadion, cekanje u redovima itd itd.. U USA recimo, najvise se dolazi na utakmice bas zbog hrane. Nije moje glediste nego to kazu oni koji dolaze na utakmice tamo... nasi ljudi... evidentno je da je i upadljivo da je opasna guzva na brzoj hrani, picu i drugim tricama, majicama itd...a utakmica... to je ono.... utakmica...
20 Komentari
Sortiraj po: