Tri godine bez Dude Ivkovića

Kada se nađete među ljubiteljima ko&scaron;arke bilo gde u Evropi i spomenete Du&scaron;ana Ivkovića, o njemu se uvek govorilo sa velikim po&scaron;tovanjem.Ba&scaron; danas, kada se označava ravno tri godine od smrti Du&scaron;ana Dude Ivkovića se na dru&scaron;tvenim mrežama oglasio Anadolu Efes, klub koji je proslavljeni trener vodio.&quot;Počivaj u miru, Dudo&quot; Eski Başantren&ouml;rlerimizden, Avrupa basketbolunun efsane ismi Du&scaron;an Ivković&#39;i saygı ile anıyoruz.Rest in peace Duda! #BenimYerimBurası pic.twitter.com/mzlQg3aHBY&mdash; Anadolu Efes SK (@AnadoluEfesSK) September 16, 2024 Kažu da je KK Partizan postao sila sedamdesetih godina, a Duda Ivković je učestvovao kod prva dva osvojena evropska trofeja.Prvi je bio 1978. godine kada su crno-beli igrali u Kupu Koraća i tada su u dvorani &quot;Borik&quot; pred oko 7.000 gledalaca porazili sarajevsku Bosnu sa 117:110 i to posle produžetaka, po&scaron;to je u regularnom delu rezultat bio 101:101.Pročitajte sve o Ligi &scaron;ampiona i pokažite svoje znanje! Tipujte sve rezultate Lige &scaron;ampiona Glavni trener je tada bio Ranko Žeravica, a njegov pomoćnik Du&scaron;an Duda Ivković, koji godinu dana kasnije postaje glavni.Igrač utakmice bio je Dražen Dalipagić, koji je imao jedno od svojih poznatih &scaron;uterskih večeri i zaustavio se na broju od 48 poena, &scaron;to je ostao apsolutni rekord u finalima ovog takmičenja. Uspe&scaron;no su ga pratili Dragan Kićanović sa 33 i Miodrag Mi&scaron;ko Marić sa 21 poenom.U poraženoj ekipi, Mirza Deliba&scaron;ić je ubacio 32, Žarko Varajić 22, a Ratko Radovanović 20 poena. Varajić i Radovanović su zbog pet ličnih gre&scaron;aka morali ranije da napuste igru, &scaron;to je ko&scaron;arka&scaron;ima Partizana znatno olak&scaron;alo posao u produžetku.&quot;Posao u Partizanu 1978. bio je moj prvi samostalni. Oko Praje i Kiće bila je nezdrava konkurencija koju su pravili ljudi iz rukovodstva. Tako se desilo da, dok je Dalipagić bio u vojsci, mi sa mladim timom osvojimo duplu krunu i Kup Radivoja Koraća. Kada se on vratio, pokupio se Kićanović i oti&scaron;ao u armiju, a potom u Italiju. Na&scaron;ao sam se u toj podeli. Imao sam sreću da ih treniram, ali ne i dovoljno autoriteta i drskosti prema upravi da presečem to &scaron;to se de&scaron;avalo&quot;, rekao je Duda Ivković jednom prilikom. Naime, u tom periodu, tačnije od 1976. do 1980. bio je selektor u mlađim selekcijama Jugoslavije. Na evropskim prvenstvima je osvojio tri medalje: srebro za kadete (1977) i juniore (1980) i bronzu za juniore (1978).Verovatno i najveći uspeh u njegovoj karijeri, koliko god to bilo nezahvalno reći, bilo je Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine, kada je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju.Tada je tim Jugoslavije pobedio Litvaniju sa 96:90 u onom čuvenom finalu.Danas imamo tu tradiciju dočekivanja sportista na balkonu Skup&scaron;tine grada, a ona se neguje upravo od 1995. godine, kada je selekcija Jugoslavij prvi put nakon sankcija dobila &scaron;ansu da učestvuje na jednom &scaron;ampionatu.&quot;Jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri bio je onaj kada sam momcima morao da saop&scaron;tim da nećemo učestvovati na Olimpijadi 1992&quot;, rekao je jednom prilikom Du&scaron;an Ivković. Srdjan Stevanovic/Starsport&quot;Da se te &rsquo;95. nismo vratili na ko&scaron;arka&scaron;ku mapu, verovatno to ne bismo do dan-danas. Ne bi nas bilo ni &rsquo;96. u Atlanti, ni posle toga, bio bi kolaps. To su bile vanredne kvalifikacije, bio sam već četiri godine selektor tima koji ne igra ili igra neke utakmice kao Ol star selekcija. Bora (Stanković) je tad sigurno prekr&scaron;io neka takmičarska pravila, nije bilo ranije predviđenog modela da se bilo ko odjednom pojavi na kvalifikacijama. Ali je postupio emotivno, jednostavno nije hteo da dozvoli da se ta sjajna generacija ko&scaron;arka&scaron;a ugasi, a da se nigde ne pojavi. Bez obzira &scaron;to su mu to posle mnogi zamerali, on je to uradio za svoju zemlju i siguran sam da to niko drugi na njegovom mestu ne bi smeo da uradi. A posle toga smo bili srebrni u Atlanti &rsquo;96, zlatni na EP &rsquo;97. u Barseloni i na Mundobasketu u Atini &rsquo;98&quot;, rekao je Ivković u jednom intervjuu.Dudi nikada nećemo moći dovoljno da zahvalimo za sve &scaron;to je uradio za srpsku ko&scaron;arku, pa ni 100 ovakvih tekstova ne bi moglo da dočara veličinu jednog takvog trenera.Pokorio je svako takmičenje u kom bi se na&scaron;ao, pa je s pravom imenovan među 50 ljudi koji su najvi&scaron;e doprineli razvoju Evrolige, ali i evropske ko&scaron;arke, član je i FIBA Kuće slavnih i nominovan za ulazak u Springfildovu Kuću slavnih.Igračku karijeru je proveo u Radničkom sa Crvenog krsta gde je igrao od 1958. do 1968. godine, pa je tamo radio kao trener do 1977. godine kada dolazi u Partizan.Potom je radio u Arisu, &Scaron;ibenki, Vojvodini, bio selektor Jugoslavije, trenirao PAOK, Panionios, Olimpijakos, AEK, CSKA i Dinamo Moskvu, ponovo Olimpijakos, Anadolu Efes i bio je selektor Srbije.Dva puta je sa Olimpijakosom osvajao Evroligu (1997. i 2012. godine), ULEB Kup je osvojio sa Dinamom 2006. godine, kao &scaron;to je pomenuto, sa Partizanom ima dve evropske titule Kupa Koraća, sa AEK-om je 2000. godine osvojio Kup Rejmonda Saporte, tri puta je sa Jugoslavio bio evropski &scaron;ampion i jednom svetski, a sa Srbijom ima srebro sa EP 2009. godine iz Poljske.

Tri godine bez Dude Ivkovića

19 Komentari