Готиван клуб хајдук, али стварно више ми их је и жао. Мало мало долази нека легенда дочеци, црвена слова, а оно и ријека узела титулу а они ни близу. Срећно.
Zvuči nevjerojatno, ali čovjek se odrekao 15 milijuna godišnje da bi došao igrati za 1 milijun u Hajduku. Očito im život u arapskoj zemlji nikako nije sjeo i odlučili su otići natrag na Mediteran. Sada će i njegova žena malo bolje upoznati Hrvate, naročito Dalmatince što zna biti zabavno, ali i naporno. Zadiranje u privatnost njima je normalna kao i dobacivanje po ulici. Nema tu nedodirljivih, ali nema ni respekta ni kulture da javnu osobu puste na miru kada ode u šetnju sa obitelji. Dok ide dobro u klubu sve je super, ali kada se zareda par lošijih igara onda znaju ljudi biti i bezobrazni i provocirati. Tako nešto u Zagrebu velikoj većini ne bi palo na pamet nikada jer ljudi imaju respekt da svatko zaslužuje svoj mir pa makar bio javna osoba. Jedno je stadion, a drugo ulica.
Koliko cesto pisem u komentarima, da jedan igrac, bez
obzira koliko on dobar, ne znaci da ce klub time postati
nepobediv. Jedino sa Maradonom i Mesijem moglo se
nesto ocekivati. Ne zaboravite: Fudbal je kolektivna igra.
4 Komentari
Sortiraj po: