"Fudbaleri su upozoreni da nemaju stav ili mišljenje"

Ergić može sebi pri&scaron;iti etiketu &quot;najboljeg fudbalera među pesnicima&quot; ili može i onu drugu, koja bi mu se vi&scaron;e svidela sada, za &quot;najboljeg pesnika među fudbalerima&quot;. Nekada je &quot;terao&quot; loptu, i to veoma dobro (iz Australije je svojevremeno ostvario direktan transfer u Juventus), a danas pi&scaron;e. I misli. Atipična je pojava u fudbalskom svetu. Gotovo unikat. Sa svojim &scaron;irokim pogledima na svet, sa dubokim kritičkim rasuđivanjem na pojave, i na sve &scaron;to nas okružuje, slu&scaron;ajući ga i čitajući ga, te&scaron;ko je uop&scaron;te i pomisli da je nekada bio deo ma&scaron;inerije koja ti ne dozvoljava da previ&scaron;e angažuje&scaron; misaone procese, zvana profesionalni fudbal. Za razliku od mnogih iz njegove fudbalske bran&scaron;e, u ime sporta &quot;glavi nije rekao zbogom&quot;.Njegov intervju za turski medij prenosimo u celosti.Pro&scaron;lo je dugo vremena od kada si zavr&scaron;io fudbalsku karijeru. Kako ti je tekao životni put posle kraja karijere u Bursi u 30. godini?&quot;Zapravo, zavr&scaron;io sam karijeru prilično rano jer sam se umorio, a čovek mora da brine o svom zdravlju. Ljudi ne shvataju koliko je profesionalni sport destruktivan za telo. Tako da sada uživam u svojoj penziji u poslednjh 13 godina. Uglavnom pi&scaron;em. Objavio sam tri knjige poezije i trenutno radim pozori&scaron;ni komad u Zagrebu. To je prvi komad koji sam napisao - zajedno sa mojim prijateljm scenaristom iz Srbije. Mislim da sam zainteresovan da pi&scaron;em scenarije kao i poeziju. Videćemo kako će to da se razvije. Osim toga uključen sam u razne politčke inicijative i pokrete. Nažalost, svet je u takvom stanju zbog ratova, posebno zbog pretnje nuklearnim ratom, pa problemi u na&scaron;oj zemlji naspram toga deluju sme&scaron;no&quot;.Želeli bismo da pričamo malo tvom literarnom delu. Rekao si da si objavio tri knjige poezije. &Scaron;ta poezija znači za tebe? Kako je tvoje literano putovanje počelo i kako se nastavilo? Iako jo&scaron; uvek nema prevoda na turski jezik, turski izrazi u tvojim knjigama su mi privukli pažnju dok sam prelistavao knjige: video sam da postoji deo u jednoj knjizi koji se zove &quot;Sensizlik&quot;, koji si napisao na turskom. Da li može&scaron; da nam kaže&scaron; o tome ne&scaron;to vi&scaron;e?&quot;Za mene, poezija je način bekstva, a svima nama je bekstvo ponekad potrebno. Najbolji način za to je da se bude kreativan. Moje pesme govore o ljubavi i ličnim iskustvima, ali takođe ima socijalnih i političkih tema. Shvatio sam u međuvremenu da poezija nije samo stvar talenta, već rada i učenja. Poezija je mnogo vi&scaron;e od onoga &scaron;to smo učili u &scaron;koli: daje nam temelj da postanemo ume&scaron;ni čitači. Senzis je jedno poglavlje u knjizi o ljubavi. Postoji ne&scaron;to interesantno u vezi sa tom reči. Nisam na&scaron;ao sličnu u srpskom jeziku ili u nekom drugom. To je reč označava jedinstven i veoma poetski osećaj odsustva posebne ličnosti. Tako sam &scaron;erovao tu reč na fejsbuk i postala je viralna. Potom su stvari do&scaron;le do te tačke da je ta reč, na kraju, uvr&scaron;tena u zvanični vokabular srpskih reči. Tako da mogu da kažem da sam doprineo srpskoj lingvistici (smeh)&quot;. Foto: StarSport/Srđan StevanovićAko pričamo o piscima koji su te inspirisali, na koje si se ugledao, &scaron;ta nam oko toga može&scaron; reći? Da li postoje neki turski pisci koje prati&scaron;?&quot;Odrastao sam na srpskim, hrvatskim i bosanskim klasicima iz perioda romantizma, koji su bili deo na&scaron;eg &scaron;kolskog programa. Posle, pre&scaron;ao sam na avangardu, moderne pisce i savremenu poeziju koja je bila vi&scaron;e izražajna i manje formalna. Neki od ovih pravaca nisu bili samo &scaron;kole poezije već politički i kulturni pokreti, poput nadrealizma. Naravno, postoji uticaji tih pravaca na moj rad, ali svako mora da pronađe svoj stil, i to je ne&scaron;to na čemu je potrebno konstantno da radite. Nažalost, kako moj turski nije najbolji da bih čitao tursku poeziju, imao sam priliku da čitam samo onu koja je prevođena na srpsko-hrvatski. Na primer, čitao sam Nazima Hikmeta, koji je bio vrlo popularan u Jugoslaviji jer je bio socijalista i sjajan pisac&quot;.Ako govorimo o fudbalu, &scaron;ta si imali prilike da vidi&scaron; u savremenom fudbalu kroz svoja životna iskustva? &Scaron;ta misli&scaron; da nedostaje industrijskom/savremenom fudbalu i da li misli&scaron; da novac ima preveliku ulogu za samu igru?&quot;Fudbal koji danas gledamo je komercijalizacija koja je dostigla neki potpuno novi nivo, i ne vidimo da tome ima kraja. Globalni fudbal je mobilizovao kapital &scaron;irom sveta: stvoren je koncept u kojem postoje pojedinici koji mogu da dominiraju fudbalom u vrhu ako kupe najbolje igrače i naprave &quot;laboratorijske&quot; ekipe. Finansijski fer-plej i slične regulative imaju malo ili nimalo efekta na to. Degeneracija fudbala je prisutna već duže vreme, ali se i sama igra degenerisala. Povrh svega, igrači koji dolaze iz najnižih slojeva dru&scaron;tva, nisu svesni posledica svega ovoga. Kao predstavnici &quot;kulturolo&scaron;ke hegemonije&quot;, kao &scaron;to je Gram&scaron;i rekao (Antonio Gram&scaron;i, italijanski filozof, markista, prim. aut), služe da održavaju tipične kapitalističke, darvinističke vrednosti kao &scaron;to su kompetitivnost, individualni uspeh ili slavu. &Scaron;tavi&scaron;e, ove vrednosti se ne odražavaju samo na teren, one takođe propagiraju životni stil baziran na potro&scaron;nji. Ironično, vrednosti koje reflektuju igrači nemaju nikakve veze sa njihovom sopstvenom klasnom pozadinom&quot;.U Turskoj si poznat po političkim stavovima, osim po fudbalu. Držao si čak govor na Karaburun naučnom kongresu. Istinu govoreći, nis pojava koja je tipična u fudbalu. Vidimo da većina igrača nisu uključena u političko-dru&scaron;tvene teme, da li mislite da je to tako zbog toga &scaron;to je te&scaron;ko iskazati političke poglede u ovom podneblju ili je to samo lični izbor?&quot;Svaka osoba bi trebalo da bude političko biće i svaki sportista bi trebalo da istupi i da govori, makar samo o svojoj profesiji. Ali za tako ne&scaron;to mora da bude edukovan i da ima formirane političke stavove. Nažalost, mnogi fudbaleri su naučeni da budu oportunisti i konformisti, i upozoreni su da nemaju stav ili mi&scaron;ljenje. Na taj način se njima lak&scaron;e manipuli&scaron;e i oni postaju &quot;profil&quot; za sponzorstva: ne lice brenda bilo koje kompanije, ni lice političkog stava ili filozofskog pogleda na svet. U karijeri sam imao određene probleme zbog mojih stavova. Imao sam pote&scaron;koće da nađem klub koji je spreman da toleri&scaron;e igrača koji stalno postavlja pitanja i kritikuje sve. Ali nikada nisam bio disident (u najboljem slučaju sam bio nekonformist). Jer ne može se porediti ovo vreme sa nekim davnim vremenima i sportistima u pro&scaron;losti. Na primer, ne možemo porediti afro-američke sportiste u SAD i sportiste koji žive pod autokratskim i totalitarnim režimima u Južnoj Americi&quot;.Konačno, da li misli&scaron; da je moguće stvoriti neindustrijsko, ne-seksističko shvatanje fudbala? Kako bi definisao ideal?&quot;Verujem da je tako ne&scaron;to moguće u potpuno drugačijem dru&scaron;tvu. Posle svih ovih godina, do&scaron;ao sam do jasnog zaključka: nećemo imati čistu fudbalsku igru, sa vi&scaron;e ljudsosti, bez humanijeg dru&scaron;tva. Fudbal ne samo da je oličenje vrednosti dru&scaron;tvene strukture, već je i njegova najočiglednija manifestacija. Dok ne budemo imali drugačiju dru&scaron;tvenu strukturu, biće samo delimičnih poku&scaron;aja da se fudbal humanizuje uz male intervencije &ndash; posebno finansijska ograničenja, inkluzivnost, fer-plej itd. Sa druge strane, kada pričate o mu&scaron;kosti ili seksizmu na primer, postoje neke inicijative koje su&scaron;tinski imaju dobar cilj &quot;protiv modernog fudbala&quot;. To su dobre stvari, ali u isto vreme. S druge strane, kada je reč o maskulinitetu/seksizmu, na primer, postoje neke inicijative koje su su&scaron;tinski dobre u svom cilju, &quot;protiv modernog fudbala&quot;. To su dobre stvari, ali istovremeno vidimo da su i izuzetno muževne i takmičarske. Dakle, &quot;tradicionalna&quot; navijačka kultura takođe ima svoje granice. Da rezimiramo: fudbalu su potrebne radikalne promene, vizija i volja da se stvari promene. To će se dogoditi samo u potpuno drugačijem globalnom okruženju.

"Fudbaleri su upozoreni da nemaju stav ili mišljenje"

0 Komentari