Srpske krune

Pre svega zahvaljujući svetskom broju jedan, Novaku Đokoviću, petostrukom osvajaču pehara na nezvaničnom prvenstvu sveta u tenisu.Ipak, osamdesete i devedesete godine pro&scaron;log veka, bile su uvod u ono &scaron;to gledamo poslednjih godina u predgrađu na jugozapadu Londona.Slobodan Živojinović, nekada 19. na ATP listi u singlu i prvi na rang listi kada je reč o dublovima, sredinom osamdesetih je uživao veliku popularnost na Vimbldonu.&ldquo;Rambo Bo&rdquo;, kako su ga tih godina prozvali ostrvski novinari, ostrvskoj javnosti predstavio se senzacionalnom pobedom u prvom kolu turnira 1985. godine, kada je kao 21-godi&scaron;njak pobedio tada trećeg na svetu, &Scaron;veđanina Matsa Vilandera.Imao je savr&scaron;enu igru za travu, sveoma snažan servis, odlične voleje, tako da Vilander, jednostavno nije mogao ni&scaron;ta da učini.&ldquo;Na Rolan Garosu nečemu možete da se nadate, da popravite igru, ali ovde na Vimbldonu je drugačije, vi ste na 15:30 i on odservira dva asa i sve je gotovo&rdquo;, rekao je tada Vilander.Utisak je da je Živojinović mogao da uradi mnogo vi&scaron;e od polufinala 1986. godine u kom je poražen od Ivana Lendla u sjajnom meču u pet setova, ali to je bila savr&scaron;ena najava svega &scaron;to je do&scaron;lo ne&scaron;to kasnije.Monika Sele&scaron; je &scaron;est godina kasnije igrala u finalu ženskog singla protiv svoje najveće rivalke, Nemice &Scaron;tefi Graf i izgubila je glatko, 6:2, 6:1.Novosađanka nikada u karijeri nije uspela da osvoji najveći krunu u svetu tenisa, ali ko zna &scaron;ta bi bilo da se naredne, 1993. godine nije desila ona tragedija u Hamburgu kada je 30. aprila dobila nož u leđa i to upravo od navijača Grafove, Gintera Parhea, dok je sedela na stolici u pauzi između gemova.Prva koja je iz Srbije uspela da dotakle bilo kakav vimbldonski trofej, bila je Jelena Janković, koja je to učinila u miks dublu sa Džejmijem Marijem, 2007. godine.&ldquo;Džej Džej&rdquo; i brat Endija Marija, bili su tog leta nepobediv tandem na vimbldonskoj travi, au finalu su pobedili &Scaron;veđanina Jonasa Bjorkmana i Australijanku Ali&scaron;u Molik, 6:4, 3:6, 6:1.Bio je to blistav trenutak za Jelenu u Londonu, na turniru gde u singlu nije uspevala da ode dalje od osmine finala. Ipak, to je otvorilo kapiju uspeha srpskim teniserima.Te iste godine, Ana Ivanović je ostvarila najbolji vimbldonski rezultat, plasman u polufinale, gde je izgubila od kasnije &scaron;ampionke, Venus Vilijams, 6:2, 6:4.Godinu dana kasnije, u dublu, Nenad Zimonjić, takođe biv&scaron;i broj jedan na svetskoj listi u igri parova, sa Kanađaninom Danijelom Nestorom osvojio je pehar pobediv&scaron;i u finalu Jonasa Bjorkmana i Južnoafrikanca Kevina Ulijea, 7:6 (12), 6:7 (3), 6:3, 6:3. Nenad i Danijel su godinu dana kasnije uspeli da potvrde dominaciju i dođu do drugog zajedničkog pehara na najčuvenijem turniru.Tada su u finalu pobedili Amerikance, braću Boba i Majka Brajena sa 7:6 (7), 6:7 (3), 7:6 (3), 6:3.Zimonjić je uspeo da trijumfuje i 2014. godine i to u miksu sa Australijankom Samantom Stosur, u finalu su bili bolji od kombinacije Maks Mirnji (Belorusija) / Čan Hao Čing (Južna Koreja), 6:4, 6:2.Ipak, kada se kaže Srbija i Vimbldon, misli se pre svega na Novaka Đokovića i njegovih pet vimbldonskih trofeja.Novak do 2011. godine nikako nije uspevao da se domogne finala, ali tog leta, sve kockice su se poklopile i započela je era dominacije Novaka u svetu tenisa.Pobedom nad Rafaelom Nadalom od 6:4, 6:1, 1:6, 6:3, Novak je ostvario san &ndash; osvojio je trofej koji je kao dečak sanjao da osvaja i postao po prvi put u karijeri prvi na ATP listi, na kojoj je i danas na čelu, u 326. nedelji vladavine.Novak je 2012. izgubio u polufinalu od Federera, a godinu dana kasnije u finalu od Endija Marija, ali se na tron ponovo vratio 2014. i 2015.U dve godine zaredom u velikim finalima, bio je bolji od rekordera Vimbldona po broju singl titula, Rodžera Federera.U finalu 2014. pobedio je &Scaron;vajcarca sa 6:7 (7), 6:4, 7:6 (4), 5:7, 6:4, da bi godinu dana kasnije naneo jo&scaron; jedan težak poraz velikom rivalu, ovog puta bilo je sve jedan set kraće, 7:6 (1), 6:7 (10), 6:4, 6:3.Problemi su se pojavili 2016. i 2017. sa porazima od Sema Kvarija u trećem kolu i povredom lakta i predajom meča Toma&scaron;u Berdihu u četvrtfinalu.Ipak, ne zadugo, jer je Novak ponovo uspeo da veže dva vimbldonska trofeja, 2018. i 2019.U finalu 2018. bio je bolji od Južnoafrikanca Kevina Andersona, 6:2, 6:2, 7:6 (3), bio mu je to četvrti pehar na čuvenoj travi, koju je prvi put &ldquo;gricnuo&rdquo; 2011.I onda je 2019, u možda i najboljem finalu Vimbldona svih vremena, posle velike drame i pet setova, suočen i sa dve meč lopte za protivnika, ostvario verovatno i najveću pobedu u karijeri protiv Rodžera Federera, 7:6 (5), 1:6, 7:6 (4), 4:6, 13:12.Prvi put je u petom setu igran super taj-brejk na 12:12 i dobio ga je Novak. Posle pet sati fantastične borbe, pobedio je protivnika i gotovo sve &ndash; na stadionu.U 2020. godini nije se igralo prvi put jo&scaron; od drugog svetskog rata, zbog pandemije koronavirusa, ali pozornica je ponovo spremna za Novaka koji ove godine ima poseban motiv, da ba&scaron; na najvećem turniru na svetu, osvoji svoj 20. grend slem i po tome se izjednači sa rivalima, Federerom i Nadalom.Možda bi tako ne&scaron;to bilo i najpravednije, jer je do četiri od svojih pet titula na čuvenoj travi do&scaron;ao pobedama ba&scaron; nad njima dvojicom, jednom protiv &Scaron;panca i tri puta nad teniserom iz Bazela, koji ba&scaron; u Novaku ima najveću prepreku na putu do ostvarenja svojih vimbldonskih snova o dvocifrenom broju titula.

Srpske krune

1 Komentari