Francuski revolucionar

Bio je svestran čovek, čiji su ideje promenile beli sport i od njega napravile kakvim ga danas poznajemo.Prvo je kao predsednik Teniske federacije Francuske, a potom i Međunarodne, uneo me&scaron;avinu pragmatičnog komercijalizma i idealističkih, tradicionalnih vredosti u sport, kojim se nekada i sam bavio.Snažno je podsticao promene i reforme koje će ostati na snazi godinama nakon njegove penzije &ndash; i smrti.Jedan je od najzaslužnijih &scaron;to se tenis vratio na Olimpijske igre, ali i &scaron;to je Otvoreno prvenstvo Francuske ponovo oživelo.Takođe, zahvaljujući njegovoj revoluciji u Francuskoj, broj tenisera u toj zemlji je sa 224.000 skočio na 1.350.000, a broj klubova sa 100.000 na pola miliona.Odužili su mu se tako &scaron;to su, godinu dana nakon njegove smrti, najveći stadion u Bulonjskoj &scaron;umi nazvali po njemu.#OnThisDay in 1926, former France @DavisCup captain, @FFTennis President and ITF President Philippe Chatrier was born pic.twitter.com/QF9qo42HyB&mdash; ITF (@ITFTennis) February 2, 2015&Scaron;atrije je rođen 2. februara 1926. godine u Parizu, a kao vrlo mlad je pokazivao sklonost ka tenisu.Ovim sportom počeo je ozbiljnije da se bavi 1941, kada, zbog Drugog svetskog rata, nije moglo da se računa na bog zna kakve uslove.Juniorski &scaron;ampion Francuske je postao 1945. godine, a karijera, koja je trajala jo&scaron; osam godina (zvanično 15), nije bila naročito uspe&scaron;na.Ostvario je &scaron;est pobeda i 17 poraza, a najveći uspeh na Grend slemu bilo mu je treće kolo Rolan Garosa, odnosno Vimbldona.Uporedo sa igračkom karijerom, gradio je i novinarsku, a 1953. je pokrenuo časopis &quot;Tennis de France&quot;, u kojem je kritikovao aktuelno stanje u kojem se nalazi beli sport.Već tada je počeo da se bavi politikom, a svoje ideje i nacrte, kako bi sve moglo da izgleda, često je iznosio.Njegov aktivizam i prisustvo u najvažnijim tada&scaron;njim asocijacijama i odborima, dovela je do stvaranja &quot;Open ere&quot; 1968. godine.Hommage &agrave; Philippe Chatrier🇫🇷, ancien Pr&eacute;sident de la @FFTennis 🇫🇷 et de l&#39;ITF, disparu il y 20 ans maintenant. Il fut l&#39;un des plus grands artisans de la promotion du tennis en France et de @rolandgarros 🇫🇷 En hommage, le court Central de RG fut rebaptis&eacute; &agrave; son nom en mai 2001 pic.twitter.com/UA98wqi1D3&mdash; 🎾 Tennis Au Feminin 🎾 (@TennisAuFeminin) June 23, 2020Polako se prelazilo sa amaterskog na profesionalni nivo, a sam &Scaron;atrije je apsolutno podržao ideju Džeka Kramera.Ovaj gospodin, najbolji igrač sveta, u godinama posle Drugog svetskog rata, nije bio naročito popularan u krugovima tzv. amaterskog establi&scaron;menta.Amerikanac, iako igrač svetske klase, u takvim (amaterskim) uslovima praktično je jedva sastavljao kraj sa krajem.Zbog toga je u saradnji sa Bobijem Rigsom pokrenuo profesionalnu turneju, praćenu sponzorima i novcem. Ona je dve decenije nosila njegovo ime.&Scaron;atrijeov put bio je malo komplikovaniji. Francuz nije bio toliko dobar igrač, a opet, bio je premlad da bude izabran za predsednika Saveza.Zato je smislio plan. Svom prijatelju, Marselu Bernardu, prvom posleratnom pobedniku Rolan Garosa, predočio je ideju da upravo on &quot;zauzme&quot; mesto predsednika Francuske teniske federacije i da je &quot;čuva&quot;.Za to vreme, &Scaron;atrije će ići po svetu i sa svim predsednicima Saveza, organizatorima, sponzorima voditi razgovore koji bi i&scaron;li u pravcu profesionalizacije tenisa.Razne frakcije su se i dalje borile, ali beli sport i&scaron;ao je u pravcu onoga kakvim ga danas znamo &ndash; &Scaron;atrije je pobedio.Philippe Chatrier was a former French player, French Tennis Federation president for 20 years, and was the ITF president for 14 years.In 2001, the year after he died, Roland Garros named their main stadium after him.From 1928-2000, it was simply &quot;Court Central.&quot; pic.twitter.com/TXEYUbBKbA&mdash; Tennis Historian (@HistorianTennis) September 25, 2020&Scaron;atrije je 1972. godine postao predsednik francuskog Saveza, da bi &scaron;est godina kasnije preuzeo istu funkciju i u Međunarodnoj asocijaciji.Glavni ciljevi bili su mu oživljavanje Rolan Garosa, kao Grend slem turnira, te vraćanje tenisu status olimpijskog sporta.Njegov prvi potez bio je odlazak kod predsednika Francuske Žorža Pompidua, od kojeg je tražio 10 miliona funti za renoviranje kompleksa i starog stadiona.U roku od nekoliko godina, dobio je dozvolu da preuzme i par susednih terena za ragbi, na kojima je izgradio jo&scaron; stadiona, poput Suzan Lenglen.Iako je profesionalizacija bila neminovna, &Scaron;atrije se trudio da pronađe ravnotežu, koja će takve namere uskladiti sa idealima amaterske igre koji su mu uvek bili pri srcu.Filip je bio druželjubiv i &scaron;armantan čovek, sa izrazitim smislom za humor. Bio je i sjajan govornik, kako na engleskom, tako i na francuskoj jeziku. To mu je verovatno pomoglo da izgura neke svoje ideje.Često je isticao da mu je mnogo lak&scaron;i posao bio vođenje ITF-a, nego FFT-a.&quot;Samo kad sam doveo ove slonove u red&quot;, neretko je umeo da se na&scaron;ali &Scaron;atrije, misleći na ljude iz regionalnih francuskih saveza, koji su bili spori i nevoljni za napredak i razvoj.EPA-EFE/JULIEN DE ROSAKao &scaron;to je rečeno, &Scaron;atrije je bio najzaslužniji za vraćanje tenisa na Olimpijske igre. Dogodilo se to u Seulu 1988, nakon 64 godine pauze.Beli sport je bio deo OI od 1896. pa sve do 1924, kada je nestao sa repertoara. Od 1968. do 1984. bio je tzv. pokazni sport na Igrama, ne i zvanični.&Scaron;atrije se nije bavio samo ogromnim temama i pitanjima, već i manjim, koje &quot;ne priliče&quot; čoveku na takvim funkcijama.Bio je istinski zaljubljenik u ovaj sport, a zanimljiva je i priča o naturalizovanju Janika Noe, kojeg mu je predstavio Artur E&scaron; 1971. godine.&Scaron;atrije je prepoznao talenat, dao mu stipendiju u Francuskoj, a ovaj mu je to &quot;vratio&quot; 12 godina kasnije, kada je postao prvi domaći &scaron;ampion Rolan Garosa jo&scaron; od 1946. i malopre spomenutog Bernara.Takvih trenutaka za ponos bilo je mnogo kod &Scaron;atrijea. Jedan od njih je i osvajanje Dejvis kupa 1991. godine, prvog za Francusku jo&scaron; od 1932. i &quot;četvorice musketara&quot;, predvođenih Reneom Lakostom.Te godine se povukao sa mesta predsednika ITF-a, naredne je u&scaron;ao u tenisku Kuću slavnih, a 1993. je oti&scaron;ao sa čela Teniskog saveza Francuske.Prvi znaci Alchajmerove bolesti su se pojavili upravo tada, da bi &Scaron;atrije preminuo u junu 2000. Godinu dana kasnije, glavni stadion na Rolan Garosu je poneo njegovo ime.

Francuski revolucionar

0 Komentari