Otvori metro, polomi kapiju i stigni u Šateru – šta je 600 km za olimpijsko zlato?
"Palimo kola i idemo u Šateru", jednoglasna je bila odluka nakon plasmana Zorane Arunović i Damira Mikeca u finale miksa u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.
Grad koji se nalazi 300 kilometara južno od Pariza je centar olimpijskog streljaštva, a do nekadašnje vojne baze iz prestonice Francuske treba oko tri sata vožnje.
Grupi od petoro srpskih novinara misija odlaska u Šateru bila je "olakšana", jer je dva dana pre toga trebalo ići u Lil i gledati Srbiju protiv košarkaša SAD, pa je prevozno sredstvo bilo obezbeđeno.
Na Olimpijskim igrama imate obezbeđen prevoz, ali između gradova koorganizatora on nije regulisan na takav način, pa je sve na volji i novčaniku pojedinca.
Imali smo auto, željia nije bila upitna, a adrenalin je nadjačao umor i prepreka za polazak nije bilo.
Termin finala od 10.00 nije nam išao na ruku, pošto je to značilo da u cik zore treba krenuti put Šaterua, posle samo tri-četiri sata sna i jednog intenzivnog dana u kom smo između ostalog gledali kako Đoković dobija Nadala, odbojkašice uzimaju skalp domaćinu, a Marica Perišić gubi meč za medalju...
Pet novinara - pet različitih lokacija raštrkanih po Parizu značilo je samo jedno da moramo da pronađemo zajedničku tačku sa koje treba da nastavimo naš olimpijski "Tur d' Frans".
Najoptimalnije rešenje je izabrano, satnica polaska sa zbornog mesta utanačena na 6.00, a vreme buđenja sat i po ranije, jer Pariz je ogroman, a i u ranim jutarnjim satima prevoz nije toliko čest.
Ni u najavi nije bilo da će uskoro da svane, mrak je i dalje vladao pariskim ulicama, na kojima se mogao sresti tek po koji prolaznik, radnik gradske čistoće ili povratnik iz noćnog života.
Vaš izveštač imao je čast da otvori jutarnju liniju metroa, jer bio prvi putnik koji je kročio na kolosek nakon što je radnik podzemne železnice sklonio lanac na kom je stajao natpis "Zabranjen ulaz".
"Bar negde da stignem prva", prošlo je kroz glavu, jer u "gradu svetlosti" gde god da krenete na olimpijski događaj gotovo izvesno nećete stići u planirano vreme.
Pola sata vožnje do lokacije na kojoj je bio zakazan polazak za Šateru, ali je onda stigla neočekivana poruka.
"Imam mali problem, ali ga rešavam brzo. Stižem za pola sata", javio se kolega kod kog je bio rentani automobil.
Nije detaljisao šta je u pitanju, mi ostali nismo zapitkivali, nego smo strpljivo čekali.
Pospani i sanjivi sedeli smo na ivičnjaku, držeći čvrsto svoje rančeve na kolenima, koji su nam pomalo posluži kao improvizovani jastuci, na kojima smo pokušavali da ukrademo još koji minut prekopotrebnog sna.
Prošlo je tih 30 minuta i došla je poruka: "Stižem".
Brzo smo se popakovali, svaki minut nam je bio važan, jer smo već u startu izgubili dosta vremena.
B92.sport/DP
Problem koji nas je usporio bila je kapija koja nije htela da se otvori, ali to za našeg kolegu nije bio problem, našao je način da polomi mehanizam za otvaranje, jer put Šaterua se moralo krenuti.
Tri sata vožnje uz jednu minimalnu pauzu, dovelo nas je do stare vojne baze, nasred ničega.
Pre ulaska u samu bazu streljačkog centra, zaustavila nas je policija, ali posle kratke provere akreditacija, Francuz je dao znak da možemo da nastavimo dalje.
Stigli, ali zapravo nismo, jer su nas čekale još dve etape do odredišta.
Prva je bila pešačka od nekih 15 minuta, gde smo tradicionalno prolazili bezbednosni skenera, a nakon toga usledila je vožnja autom za golf do streljane.
B92.sport/DP
Ljubazni volonter potrpao nas je u svoj autić, vozio nekoliko minuta, dok je temperatura rasla, a sunce sve jače pržilo, jer vreme je prethodnih dana šizofreno.
Tajming idealan - mi na novinarsku tribinu, Arunović i Mikec na vatrenu liniju. Sve je bilo spremno za početak jednog uzbudljivog finala.
Za nekog ko je prvi put uživo gledao streljaštvo, nije moglo bolje. Toliko uzbuđenja, prekreta, emocija, navijanja i na kraju radosti i ponosa što se svedočilo olimpijskom zlatu i prvoj medalji Srbije na ovim Olimpijskim igrama.
Konačno se probio led, posle dana u kojima se srpskim sportistima nije dalo u bobri za medalje.
Vredelo je potezati toliki put i osetiti i videti istinsku emociju Zorane i Damira nakon odlučujućeg pucnja za zlato, jer nije im bilo lako posle propuštenih prilika u pojedinačnoj konkurenciji.
Vredelo je i zbog oduševljenja kada su videli da ih je neko iz sedme sile sačekao posle pobedničkog postolja, jer trebalo je sa nekim podeliti sve ono što se desilo.
Vrcalo je od pozitivne energije u miks zoni, Zorana i Damir su se u višeminutnom razgovoru toliko otvorili, da je u jednom trenutku organizator morao da nas prekine, jer je njih čekala pres konferencija.
B92.sport
"Hajde da se slikamo, pa da idemo", rekao je Damir, a mi smo se na komandu olimpijskog šampiona grupisali i nastala je uspomena za ceo život.
Svi srećni i zadovoljni i pitanje je kakav bi osećaj bio da nismo rešili da dođemo, gotovo sigurno da bismo teško sebi oprostili.
Čekalo nam je još 300 kilometara nazad do Pariza, ali i nastavak olimpijskih čarolija. Prvo u Areni Sur, gde su odbojkaši izgubili od Slovenije.
Za kraj basket na Konkordu, gde je Srbija pobedila SAD, uz "Jutro" koje se orilo na jednom od najvećih i najlepših trgova u ovom gradu.
Sve se stiglo, sve se uradilo.
Jer šta je 600 kilometara, polomljena kapija (sve je u redu, popravljena je), 19 sati u vertikali za olimpijsko zlato i događaj koji će se pamtiti ceo život?
Porodica Stojaković demantovala je izjavu selektora košarkaške reprezentacije Srbije Svetislava Pešića, koji je rekao da je Andrej Stojaković izabrao da predstavlja naš nacionalni tim.
Košarkaši Partizana poraženi su od Asvela u beogradskoj Areni rezultatom 82:79 u 16. kolu Evrolige, upisali prvi poraz posle pet vezanih pobeda, a gosti prvu pobedu na strani ove sezone.
Zvezda je uspela da savlada oscilacije i dođe do pobede, iako se u jednom momentu smešio Efes scenario. Bilo je dosta vremena da se prebrodi kriza u napadu.
Jedan četbot rekao je dečaku (17) da je ubistvo njegovih roditelja "razuman odgovor" na to što su mu ograničili vreme koje provodi na telefonu, tvrdi sud u Teksasu.
Četvrtina internet korisnika u Sloveniji koristila je veštačku inteligenciju (AI) u prethodna tri meseca, rezultat je istraživanja Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani.
Komentari 3
Pogledaj komentare Pošalji komentar