Iako je bio najbolji u kvalifikacijama, Mikec nije uspeo da donese prvu medalju Srbiji, pošto je u finalu u disciplini vazdušni pištolj 10 m završio kao sedmi.
Zorana, sa druge strane, nije ni stigla u finale iste discipline, ali kroz dva dana trebalo je prebroditi rolekoster emocija i ponovo izaći na vatrenu liniju.
Da ovaj put u tandemu, u miks konkurenciji poprave ono što ponaosob nisu uspeli.
Stari znanci, koji već osam godina pucaju zajedno, iz Šaterua pogodili su zlato na Olimpu. Za ukupno 23. zajedničko odličje, ono najvažnije u za svakog sportistu.
U Francuskoj se prvi put čula himna Srbije, a zlatna kolajna zasijala je na grudima naših strelaca.
Zajedničkim snagama postavili su olimpijski šampioni, jedno pored drugog sa najvišeg stepenika gledali su na tim Turske i Indije, pa su u duetu razgovorali sa srpskim medijima, među kojima je bio i B92.sport.
Sa Olimpijskih igara, iz Šaterua
Dejana Popović
"Bilo je ovo, jedan poprilično iscrpljujuć olimpijski turnir. Četvorogodišnji ciklus koji je prethodio tome bio je izuzetno, izuzetno iscrpljujuć. Možda vi ne možete da razumete jer niste u našoj koži koliko je zapravo malo tri godine spremiti se u jednom olimpijskom ciklusu i koliko ti propustiš celu jednu godinu da radiš stvari malo drugačije. Tako da je ova cela situacija koja je nastala 2020. i pomeranje zbog kovida je uticalo definitivno i na ovu godinu i na ove Olimpijske igre. Pripreme su bile izuzetno iscrpljujuće i mislim da mogu da kažem u ime i jednog i drugog da smo jako marljivo i vredno radili na pripremi za nastup na ovim Olimpijskim igrama. Meni je konkretno jako drago da smo na kraju na ovaj način završili. Tako da što se mene tiče ja stvarno moram da se naspavam malo i to je prva stvar koju moram da uradim", prva je počela Zorana Arunović, a potom je svom kolegi dala reč.
"Prvo moram da sumiram utiske, da nekako vidim da je sve ovo stvarno, da je sve ovo desilo jer zaista jako je velika stvar pogotovo popeti se nakon Tokija jednu stepenicu više. Zaista je to bio san svih nas što smo mogli puno puta i čuti i ja sam presećan što sam to uspeo", rekao je vidno raspoloženi Damir Mikec.
Tanjug/AP Photo/Manish Swarup
"Naravno, malo psihički pao nakon mog finala prekjuče, nakon zaista dobrog meča i ulaska kao u finale sa prve pozicije. Ipak, federacija nam je malo tako neorganizovana pa su meni je promenila pravila par meseci pre Olimpijskih igara i napravili su finala sutradan. Na šta se ja koliko-toliko nisam ni navikao, nisam imao ni prilike to da probam, potpuno je bilo nešto novo. Bilo mi je jako krivo što se nisam bolje snašao, bolje pripremio,ali naravno nisam očajavao. Novi dan, nova disciplina", objasnio je Mikec kako se osećao posle sedme pozicije u finalu.
Ruka prijatelja bila je tu u novom finalu više nego mirna. Oslonili su se jedno na drugo i na kraju su posle velike drame savladali turski tim Seval Ilajda Tarhan/Jusuf Dikec 16:14.
Meć je obilovao preokretima, a Turci su u završnici prvi imali priliku da ostvare pobedu, kada su vodili 14:12.
Ipak, završni i odlučujući preokret napravili su srpski strelci, koji su bili precizniji u 14. i 15. seriji, osvojili četiri uzastopna poena, za ukupan trijumf 16:14.
"Verujem u Zozu, Zoza veruje u mene. Osvojili smo toliko medalja u karijeri i ovo je i više nego zasluženo. Osam godina zaredom smo mi na evropskom postolju. Ne znam da li je iko u drugom sportu to uspeo. Svetskih medalja, svetskih kupova i mediteranskih, i evropskih igara. Zaista smo kompletirali naše karijere sa ovom najvećom i najsjajnijom medaljom koju sportista može da dosegne. Svima je ovo san. To ću da radim u ovih dana, da to pretvorim u javu. I naravno prekopotreban odmor. Kao što je rekla Zorana, tri godine, potpuno drugačiji sistem. Nismo imali postolimpijsku godinu. Imali smo osećaj kad pre Olimpijske igre. Kako je bilo u Tokiju, pet godina, tako je bilo u Parizu tri. Nema kukanja, nego smo stisli zube, radili veoma naporno. Individualno, i naravno zajedno imamo sreću što živimo u istom gradu. I pripremili smo se u Koštutnjaku u novoj steljani. I ona nam je delom donela tu neku sreću, taj vetar u leđa. Jer su uslovi bili jako slični, kao ovde na finalu i na meču. I eto, odmor sad, Boga mi se, avgust, septembar", jasan je Mikec.
B92.sport
Sa osmehiom koji nije silazio sa lica, Zorana i Mikec gledali su olimpijsko zlato, ističući da je medalja baš onoliko koliko je bio težak put do njenog osvajanja.
"Teška, poput celog olimpijskog puta. Simbolično reprezentuje zapravo simbolično sve što je čovek morao da prođe i koliko je morao da podnese da bi došao dole", rekla je Zorana.
Mikec se drugi put u karijeri popeo da olimpijsko postolje, a posle srebra iz Tokija napravio je dan korak više i na svojim petim uzastopnim OI upeo je da olimpijske lovorike stavi na svoju glavu.
"To ne može odmah. Jesmo mi došli po zlato, ali ne smemo o tome da razmišljamo. Mi smo u svom modu, mi smo u zadatku. Svako od nas radi na svoj način. Svako od nas ima sistem sa svojim trenerom. I nekako, kad sportista kaže nismo još svesni, zato što još nismo izašli iz te priče. Naravno da smo srećni, ali mislim da ćemo tek kroz dva, tri dana biti svesni. Sećam se kad je mene puknulo u Tokiju. Ništa na streljani, ali kad sam ušao u Olimpijsko sel.... Nažalost, mi nemamo sada to ovde, što na kraju može i dobro. Kad sam u Tokiju ušao u Olimpijsko selo, i njih 50-60 mojih kolega sa trenerima kada me sačekalo ispred zgrade, kad su krenuli da viču i da navijaju, tad je mene onako puknulo i tu su me onako baš emocije obuzele. Ali bilo je iskrenih emocije i na liniji, jer onakav meč, mislim ja verujem da ste vi uživali. Nama je žao što ovo streljaštvo se može gledati samo u ovim prilikama, ovo je veoma interesantan sport, kao što ste mogli sami videti", ispričao je 40-godišnji strelac.
I Zorani je pao kamen sa srca, jer je konačno posle evropskog i svetskog trona došao i olimpijski, na četvrtom učešću na najvećoj planetarnoj smotri.
Tanjug/AP Photo/Manish Swarup
"To je nešto što mi prolazimo na skoro svakom takmičenju. Ovo su Olimpijske igre, ovde samo dolazi krem dela krem sportiste. Dva najbolja tima su se plasirale i dva najbolja time su bukvalno i predstavila kako treba da izgleda borba za Olimpijsko zlato. Bukvalno je bilo do poslednje hitca. Bilo je vrlo opasno, naravno, u nekim trenucima. Ali, naravno, Damir i ja smo ekipa koja je već osam godina zajedno i možemo da se oslonimo jedan na drugog. Naravno, neće svaki put to dati rezultat. Nekada to nije davalo rezultat. To je sport", ispričala je Zorana.
Prštalo je od emocija u Šateruu nakon poslednjeg hitca za zlato, tekle su suze uz himnu "Bože pravde".
"Ovo je baš bilo... Baš onako mi. Baš onako kako treba. Krenuli smo sa prednošću 2-0. Oni su nas stigli. I ono najgori scenario koji može se dogoditi da nas dobiju dva poena za redom na 0-1. To je čista sreća. Treba je se izvući odatle. A oni su krenuli tim tempom. Jelena nas je, naravno, u dogovoru sa Goranom, tu presekla. Mi smo uspeli odmah da se povratimo sa drugim, mi smo odmah dali gas. I tu je Zorana povukla nogu i vratila nas u život", rekao je Mikec.
"A gospodin je finiširao. Tako da smo se podelili, kolega. Ali suštinski to je to. To je miks tim. Znači, ne može uvek sve da zavisi od jedne osobe. Ovde je, čini mi se, u ekipi Turske malo više zavisilo od njega nego od nje. I suštinski on je bio taj koji je vodio. Ja sam imala neke malo lošije trenutke na one dve osnice. Damir je bio koliko-toliko solidan manje-više sve vreme", dodala je Zorana.
Bili su sinhroni i u dobrim i u lošim trenucima, što je za miks važno.
"Ali drago mi je bilo kad smo oboje loš metak opalili u isto vreme. Jer jako je loše kad jedan dobro opali, a jedan loš. I onda sa lošim ga pokopa i ti praktično budeš na sredini i sa dva neka osrednja hica može da te dobije. Ali mislim da je hajlajts izjednačenje. To je bilo... Kapa dole...", dodao je Damir priznanje svojoj koleginici.
Tanjug/AP Photo/Manish Swarup
Tradicija da strelci prvi donose medalje nastavljena je i ovaj put, a posle Tokija i srebra, Mikec je opet prvi počeo tu žetvu medalja za srpski tim.
"Tako je bilo u Tokiju, streljaštvo je počelo i ovde i to na najlepši mogući način. Sad može samo uzbrdo".
Petog takmičarskog dana na OI - Srbija se konačno upisala među zemlje osvajače medalja.
"Znate kako, ja mislim da je ovako poprilično je teško kada prolaze dani, a nema medalje, nekako pravi se neki pritisak. Pravi se i tako da se nadam da smo sa ovim otvorili i da smo prosto dali jedan vetar u leđe drugima da stvarno mogu sad, može bez problema. Znači skinuli smo taj neki pritisak i idemo dalje", bile su reči Zorane Arunović.
Damir sada ima plan kako na druge sportiste prenese sreću borbi za medalje.
Tanjug/AP Photo/Manish Swarup
"Ići ćemo sad u selo i lupaćemo ih zlatom", kroz osmeh je dodao.
"Samo bih onako baš naglasio da smo jako ponosni što smo kao sport nastavili tradiciju osvajanja medalja na Olimpijskim igrama. Od Seula 1988. do danas, mislim da to zaista je ušlo u srpske anale, 15. olimpijska medalja. I jedna napomena što je jako bitno, svih 15 medalja su"Made in Serbia". Znači nismo, pošto smo mi pravni naslednici bivšeg Jugoslavije, nemamo tih 15 medalja Hrvata, Slovenca, sve su iz Srbije".
Za kraj, da li priču nastavljaju zajednno u Los Anđelesu 2028. godine?
"Da, nije ovo zadnji ples", glasno je viknuo Mikec.
"Ja ću vam se javiti", odgovorila je Zorana, dok su simbloično sa medaljama oko vrata otplesali na konferenciju za medije.
Vozač Red Bula Maks Ferstapen rekao je danas da nikada nije zamišljao da će osvojiti četiri uzastopne titule šampiona u Formuli 1, kao i da mu je i dalje draža titula osvojena prošle sezone.
"Palimo kola i idemo u Šateru", jednoglasna je bila odluka nakon plasmana Zorane Arunović i Damira Mikeca u finale miksa u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Komentari 2
Pogledaj komentare Pošalji komentar