Bajls, Komaneči ili Korbut – koja je GOAT gimnastike? VIDEO
Nakon nova tri zlata u Parizu i četiri medalje, čime je stigla do ukupno 11 olimpijskih odličja, Simon Bajls je za mnoge zacementirala status GOAT-a gimnastike.
Bajls dominira ovim sportom godinama i bukvalno je senzacija svaki put kada ne osvoji ne medalju neko kad joj izmakne neko zlato.
Međutim, stariji ljubitelji gimnastike iako govore o njoj s velikim poštovanjem, smatraju da najbolju svih vremena ipak treba tražiti između devojčica koje su dominirale još sedamdesetih godina prošlog veka.
U pitanju su besmrtne Rumunka Nađa Komaneči i Ruskinja Olga Korbut.
Savršena desetka
Nađa Komaneči je osvojila devet olimpijskih medalja, od čega pet zlatnih.
Međutim, zauvek će ostati upamćena kao prva gimnastičarka u istoriji koja je dobila čistu desetku za svoju vežbu.
Zaradila ju je na paralel razboju gde je vežbu uradila za svega 23 sekunde.
Dogodilo se to na Igrama u Montrealu 1976. godine kada je imala svega 15 godina.
Po njoj ime novi jedan od najtežih poteza na paralel razboju – Komaneči salto u kojem se gimnastičar sa dve ruke odbaci u vazduh sa više šipke, napravi salto raširenih nogu i upet sa obe ruke uhvati istu šipku.
Salto smrti
Samo četiri godine ranije svet se na Igrama u Minhenu divio Olgi Korbut iz Sovjetskog saveza.
"Vrabac iz Minska" osvojila je na tim igrama tri zlatne i jednu srebrnu medalju.
Međutim, svet je zadivila potezom koji će zauvek da se dovodi u vezu isključivo s njenim imenom.
To je takozvani "salto smrti", potez koji je zbog svoje kompleksnosti i velikog rizika od povrede zabranjen u takmičarskoj gimnastici od osamdesetih godina.
U pitanju je potez na paralel razboju u kojem je Korbut napravila salto unazas sa velike šipke, nastavljajući zamah na nižu uz novi okret oko nje i povretak na visoku.
U njenu čast ovaj potez je od tada postao poznat kao "Korbut okret". Ona je i prva koja je napravila salto unazad na gredi.
Korbut je na Igrama u Montrealu u senci Komaneči osvojila po jedno zlato i srebro. Već sledeće godine je završila karijeru.
Obe gimnastičarke odavno žive u SAD. Komaneči je pobegla iz komunističke Rumunije 1989, neposredno pre decembarske revolucije u kojoj je ubijen diktator Čaušesku.
Kasnije je radila sa američkim zlatnim olimpijcem Bartom Konerom, s kojim se kasnije i venčala u Bukureštu, što je prenošeno na nacionalnoj televiziji.
Korbut je po raspadu SSSR 1991. emigrirala u SAD gde je 2000. dobila državljanstvo i tamo postala trener.
Što se tiče Bajls, ona je Pariz završila razočaravajućim petom mestom na gredi, nakon što je u jednom trenutku pala sa iste.
Prethodno je prvi put doživela poraz u finalu nekog velikog međunarodnog takmičenja. Bolja od nje je na parkeru bila Brazilka Rebeka Andrade za 0,033 poena.
Rafael Nadal je poražen, dok je Karlos Alkaras upisao pobedu, a na kraju je dubl odlučio i nakon njega Holandija je izbacila Španiju u četvrtfinalu Dejvis kupa.
Aleksa Avramović, košarkaški reprezentativac Srbije, govorio je za medije posle pobede našeg tima nad Danskom (72:52) u meču trećeg kola kvalifikacija za Evrobasket.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Fudbaleri Srbije dočekuju Dance na leskovačkoj "Dubočici" (20.45) u meču koji će odlučiti drugog učesnika četvrtfinala Lige nacija iz grupe 4 divizije "A".
Litijum, ključni element za proizvodnju baterija za električne automobile, beleži rast tražnje od 15% godišnje, a procenjuje se da će se taj trend nastaviti do 2033.
Sajber kriminalci imaju novi trik za inficiranje uređaja malverom: slanje pisama, pravih pisama sa poštanskom markicom, koja sadrže zlonamerne QR kodove.
Iz Google-a je, nedugo nakon zahteva Ministarstva pravosuđa SAD, stigao oštar odgovor u kojem iznose svoje argumente i najavljuju sudsku bitku za očuvanje poslovanja.
Komentari 21
Pogledaj komentare Pošalji komentar