Heroji Igara – suze, istorija i čuda

U Parizu je bilo mnogo suza i uspeha. Srbija ima svoje heroje – svih petoro sportista koji su osvojili medalje – ali u ovom tekstu ćemo se baviti onima koji su istinski ispisali istoriju Igara.

Rekordi koje potencijalno niko nikada neće oboriti, momenti koji će se prepričavati na svetskom nivou godinama i tome slično.

Tu, naravno, ima i naših sportista.

Novak Đoković

Najveći teniser svih vremena – popularni GOAT – čekao je tu zlatnu medalju više nego išta u životu, što se nije libio da prizna mnogo puta u poslednjih nekoliko godina.

U Parizu je došao nešto više od mesec dana nakon operacije kolena, posle teškog poraza od Karlosa Alkarasa u finalu Vimbldona, gde su mnogi razmišljali i o igračima kao što su Siner i Zverev kada su gledali glavne favorite turnira.

Brinuli su se i Novakovi navijači zbog pritiska koji je stavio na sebe, razmišljali i o onom finalu US opena 2021. kada je upravo iz tog razloga ostao bez "kalendarskog slema"...

Ali, u Parizu je Novak Đoković pokazao zašto je jedan od najvećih, ako ne i najveći sportista svih vremena. Zašto je uzor širom sveta i zašto se deca s pravom ugledaju na njega.

Mentalitet – bogovski. Tenis – možda i najbolji u poslednjih nekoliko godina.

I konačno ta zlatna medalja, kojom je Novak konačno "prešao igricu" i ispunio sebi najveću želju koju je imao.

Vaterpolisti Srbije

Zamislite koliko je teško u bilo čemu biti najbolji na svetu, a pogotovo na Olimpijskim igrama za koje se najbolje atlete na planeti spremaju četiri godine.

E sad, zamislite koliko je teško u ciklusu od osam godina tri puta ponoviti taj uspeh.

To su uradili zlatni vaterpolisti Srbije, koji su ispisali istoriju sa tri najsjajnija odličja na tri izdanja Olimpijskih igara.

Ako kažemo da neki nisu verovali da Novak može da osvoji zlato ove godine, onda je osporavanje sa kojim su bili suočeni vaterpolisti neki novi pojam.

Rezultati ispod (doduše, svakako ogromnih) očekivanja upravo nakon Igara u Tokiju, samo jedan novinar koji je pokazao interesovanje da ih isprati u Pariz, daleko od medalje po mišljenju analitičara...

A oni – 17/17 u finalima od 2012. godine na velikim takmičenjima. Triput zaredom zlatni. Istinski ponos Srbije, ali i jedni od apsolutnih heroja Igara.

Angelina Topić

Srpska atletičarka nije osvojila nijednu medalju, ali je ponela epitet heroja zbog svega što je pokazala u finalu.

Da Angelina treba da dobije orden hrabrosti ili nešto slično nije baš pošteno reći, ali da joj treba skinuti kapu i odati priznanje – apsolutno je slučaj.

Naša mlada atletičarka, ćerka čuvenog Dragutina Topića, na svojim prvim Olimpijskim igrama doživela je peh kakvog se boje svi sportisti, pošto se povredila prilikom zagrevanja.

Uspeo je doktor da joj "namesti" stopalo pred borbu za finale, a Angelina je uspela da preskoči lestvicu na 1,92 metra i na kraju izbori se za finale.

"Pričao mi je da mogu da skočim i žmureći iz mesta", rekla je Topićeva posle polufinala, tada sluteći da možda ne bude spremna za borbu za medalju.

Najgore se na kraju obestinilo, pa je zbog preloma desnog stopala morala da se povuče iz Pariza, ali je svima pokazala od čega je satkana i čemu se Srbija može nadati u budućnosti.

Zanimljivo je da je njena visina od 1,92 (ponavljamo, sa polomljenim stopalom) samo za jednu visinu manja od one koja je Irini Geraščenko i Elinor Paterson donela bronzu.

A i da je Angelina na nedavnom Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebro sa 1.97, a nedugo zatim na mitingu Dijamantske lige u Parizu izjednačila sopstveni državni rekord sa 1.98.

A tek joj je 19 godina!

Mihain Lopes

Za ovog rvača grčko-rimskim stilom dosta ljudi nije ni čulo pre Pariza, a on je na ovogodišnje Igre došao kao aktuelni šampion u kategoriji 130 kilograma.

I to ne samo aktuelni šampion, već četvorostruki uzastopni aktuelni šampion, da bi u Parizu osvojio i peto zlato – što nikome u jednoj istoj disciplini nije pošlo za rukom da uradi u nizu.

Da, dobro ste pročitali – jedini sporista u istoriji koji je osvojio pet zlata zaredom u jednom disciplini.

Mihain se posle Pariza povukao iz sporta, što je najviše razveselilo njegovog rivala u finalu, Jasmanija Akostu Fernandesa, kojeg je pobedio sa rutinskih 6:0.

Naime, Jasmani je u Parizu reprezentovao Čile, jer od Lopesa nije mogao da dođe na red da predstavlja svoju državu. Kubanci su prema pravilima države mogli da pošalju samo jednu osobu na Igre, pa će Akosta Fernandes sada moći da se vrati i da Lopesa zameni u Los Anđelesu 2028. godine.

Toliko je čovek dominirao svih ovih godina, da neko ko je dovoljno dobar da uđe u finale OI ne može da predstavlja svoju državu...

Armand Duplantis

Ima 24 godine Armand Duplantis, a već je obesmislio bilo kakvo nadmetanje u skoku s motkom.

Lepota kod skakanja sam motkom je nekako što nema navijanja protiv nekoga, već, pogotovo kada se ruši svetski rekord, ceo stadion se okupi oko sportiste i čeka da vidi istoriju.

E, to se Duplantisu dogodilo već pregršt puta u životu, a tako je bilo i na OI u Parizu.

Kada je preskakao 6 metara prilikom zagrevanja to je uradio sa tolikom lakoćom da je slika toga obišla društvene mreže svetlosnom brzinom, ali to je bila samo priprema.

Neko vreme kasnije, Duplantis je oborio svetski rekord preskočivši lestvicu na 6,25 metara. I time ne samo da je oborio svoj svetski rekord, nego je to uradio po osmi put u životu.

Definitivno legenda kakvu je malo koji sport ikada imao.

Đanmarko Tamberi

Italijanski takmičar u skoku uvis jedini je na ovoj listi sem Angeline Topić koji nije osvojio zlatnu medalju, ali sačekajte da vidite zašto je zaslužio da se ovde nađe.

Malo ko za ko je Đanmarko Tamberi, a da nije ljubitelj skoka uvis, ali ga se mnogi sećaju sa OI u Tokiju kada je sa Mutazom Baršimom iz Katara podelio zlatnu medalju i time postao jedna od najlepših priča takmičenja.

Imao je definitivno 32-godišnji Italijan šanse da odbrani to zlato u Parizu, ali ga je zadesila takva nevolja će se verovatno godinama pitati šta je kome skrivio.

Naime, on je samo nekoliko sati pred finale na Instagramu objavio sliku iz kola hitne pomoći, koja su ga odvezla u bolnicu jer je dvaput povraćao kriv.

"Sanjao sam sve za ovaj dan, osim da preživljavam ovakvu noćnu moru", napisao je Tamberi.

Uprkos tome, Tamberi je izašao u finale, ali njegovo telo nije bilo na potrebnom nivou, pa je završio pretposlednji.

Nakon toga što mu se desilo, definitivno je uspeh to što nije bio poslednji, tako da – kapa dole i nadamo se brzom oporavku.

Leon Maršan

Kada se Olimpijske igre održavaju u vašoj zemlji, pritisak je na najvišem nivou, ali zato i ponos ako uspete da osvojite neku od medalja.

Tako je na svojim drugim Igrama 22-godišnji plivač Leon Maršan ne samo osvojio neku medalju, već čak četiri zlata i jednu timsku bronzu – što niko nikada nije uspeo u istoriji Francuske.

Tolika pompa se napravila dok je Maršan osvajao četvrto zlato pred 20.000 navijača, da je i obezbeđenje u dvorani krenulo u slavlje zanemarivši svoj posao barem na trenutak.

"On je riba! Ne, on je bolji od ribe!", moglo se čuti od Francuza.

Ubrzo je, kako to obično biva, Maršana pozdravio i predsednik države Emanuel Makron, napisavši: "Nemoguće ne postoji u francuskom! Četiri zlata i novi olimpijski rekord - to je istorija. To je Leon Maršan".

Da vam približimo koliko je Maršan doneo svojoj zemlji u Parizu – ta zemlja je osvojila 16 zlatnih medalja, najviše još od OI 1900. u istom gradu, a četvrtinu je doneo on.

Iman Helif

Alžirska bokserka Iman Helif definitivno je preživela torturu tokom Olimpijskih igara u Parizu, ali je na kraju uradila ono zbog čega je došla – osvojila zlato.

Protiv Helif se na društvenim mrežama potegla agenda da je treba izbaciti sa Igara zato što muškarcima ne treba dozvoliti da se takmiče sa ženama, aludirajući na to da je Helif transrodna osoba.

To je, međutim, ubrzo demantovano, ali je šteta već bila načinjena.

Istina je da je Alžirka pala na testu podobnosti pola na Svetskom prvenstvu u boksu 2023. godine, kad je DNK analizom navodno utvrđeno da ima XY hromozome.

Međunarodni olimpijski komitet, s druge strane, objavio je da ona ispunjava kriterijume da se takmiči u ženskom boksu.

Helif je na kraju morala da dokazuje da je rođena kao žena i da je ceo svoj život provela kao žena, što su na kraju ljudi i dokazivali njenim slikama iz detinjstva.

Debata, doduše, i dalje traje o tome kako je Helif imala XY muške hromozome i da li ženama koje ih imaju treba dozvoliti da se takmiče sa drugim ženama ili ne.

Za to vreme, alžirska bokserka slavi zlato koje je osvojila poprilično ubedljivo protiv Kineskinje Jang Liju.

Tea Lafond i Žilijen Alfred

Na Olimpijskim igrama u Parizu videli smo erupiciju malih država, odnosno onih najmanjih od učesnika, Svete Lucije i Dominike.

Sa sveta 180.000 stanovnika (Sveta Lucija), odnosno 73.000 (Dominika), takmičarke iz ovih država uspele su ne da ostvare bilo kakav uspeh, već da osvoje zlato.

Žilijen Alfred iz Svete Lucije bilja je najbolja u trci na 100 metara, dok je Tea Lafond iz Dominike pobedila u troskoku.

Da situacija bude još impresivnija, Alfred je osvojila i srebro na 200 metara, a njena zemlja je objavila da će u njenu čast ustanoviti javni praznik.

I dok zlata u nekim većim zemljama mogu da prođu neopaženo, to se sigurno neće desiti u Svetoj Luciji i Dominiki, gde će se prve medalje u istoriji, a još i zlatne, slaviti u najmanju ruku mesecima.

Sifan Hasan

Holandska atletičarka Sifan Hasan je takođe ispisala istoriju, tako što je osvojila tri medalje u raznim trkama, ali je posebnu pažnju privukla načinom na koji je to uradila.

Ova tridesetjednogodišnjakinja je medalje uzela u trkama na 5.000 i 10.000 metara, a na kraju i u maratonu posle dramatične završnice.

Najimpresivnije od svega je što je nakon osvajanja bronze na 10.000 metara samo 37 sati kasnije uspela da osvoji zlato u maratonu, koji je završila za dva sata 22 minuta i 55 sekundi.

Hasan sada ima šest olimpijskih medalja, a utisak je da može da trči bilo koju brzinu. Na 800 metara ima vreme od ispod dva minuta, dok je u Tokiju osvojila bronzu na 1.500 metara.

U Parizu je postala prva žena koja je osvojila medalju na 5.000 i 10.000 metara i maratonu, a prva uopšte još od Emila Zatopeka koji je to uradio u Helsinkiju 1952. godine.

Simon Bajls

Neverovatna američka gimnastičarka je šokirala javnost u Tokiju, kada se zbog razloga vezanih za mentalno zdravlje povukla iz nekoliko različitih disciplina.

Svi su znali šta Bajls može, ali niko nije znao šta tačno da očekuje u Parizu. Međutim, utisak je bio da je Amerikanka znala tačno šta će se dogoditi...

I tako je osvojila četiri medalje, od čega tri zlatne!

To kakva je zvezda Simon Bajls mogle su da potvrde i krcate tribine u Parizu, u kojima su bile poznate ličnosti kao što su Tom Kruz, Spajk Li, Arijana Grande, Lejdi Gaga i drugi, a na američkom "En-Bi-Siju" je njene veličanstvene poteze na putu do ekipnog zlata za SAD gledamo skoro 35 miliona ljudi samo na njihovim platformama.

Bajls sada, sa 27 godina, ima 11 olimpijskih medalja, od čega sedam zlatnih. Najuspešnija gimnastičarka ikada, a možda još nije gotova.

"Nikad ne recite nikad. Naredne Olimpijske igre su kod kuće, tako da nikad se ne zna. Ali, sve sam starija...", rekla je Bajls posle takmičenja.

Nadamo se da ćemo Bajls gledati i u Los Anđelesu, jer ono što ona uspeva da izvede vredno je gledanja do kraja života.

Aršad Nadim i Nirad Čopra

Ako je na prošlim Igrama najlepša priča bila ona u podeli zlata u skoku s motkom, onda je definitivno sada ova iz bacanja koplja.

Iako Indija i Pakistan već decenijama nisu u najboljim odnosima, to ne znači da njihovi sportisti nemaju potšovanje jedni za druge, naprotiv.

Aršad Nadim iz Pakistana je osvojio zlato na OI u Parizu bacivši koplje 92,92 metra, čime je oborio 16 godina star rekord.

Nirad Čopra iz Indije bio je drugi, ali bi mogao da stavi ruku i na barem jedan deo zlatne medalje zbog čina koji je uradio pred početak Igara.

Naime, Nadim se neko vreme žalio nadležnima u svojoj zemlji da mu zamene koplje s kojim trenira već 7, 8 godina, ali njegov vapaj nije čuo.

Tek kada je na sve to odreagovao i Čopra, urgirajući Pakistance da pomognu svom sportisti, Nadim je dobio novo koplje, a ostalo je istorija.

Kejti Ledeki

Kraljica bazena, neverovatna Kejti Ledeki zaslužna je za jednu od najupečatljivijih fotografija iz Pariza – i to u izuzetnoj konkurenciji.

Što se medalja tiče, ona je osvojila zlato na 800 metara slobodnim stilom i time postala jedina žena koja je osvojila četiri zlata u istom takmičenju, što je u muškoj kategoriji pošlo za rukom samo čuvenom Majklu Felpsu.

Amerikanka je osvojila zlato i na 800 metara slobodnim stilom, srebro na 4x200 metara slobodnim stilom timski i bronzu na 400 metara slobodnim stilom.

Ledeki sada ima devet zlatnih medalja, odnosno 14 ukupno, čime je najuspešnija plivačica ikada, a ujedno i najuspešnija Amerikanka svih vremena.

Uz to, izjednačila se i sa bivšom gimnastičarkom Larisom Latininom za najviše zlatnih medalja za jednu ženu u istoriji OI.

Rože Stona

Znamo po čemu su jamajčani poznati u kontekstu Olimpijskih igara, a to sigurno nije bacanje diska.

E, pa, to više nije slučaj, jer se u Parizu pojavio Rože Stona i ispisao istoriju.

Momak koji pretenduje da bude NFL igrač (nije draftovan, ali mnogi veruju da ima budućnost u ligi), došao je na Igre da bi se takmičio u disciplini u kojoj decenijama dominiraju Evropljani.

I ne samo da je osvojio zlato, već je disk bacio tačno 70 metara, čime je oborio olimpijski rekord, savladavši Litvanca Mikolasa Aleknu koji je disk bacio 69,96 metara (i time oborio lični rekord svog oca).

Ono što je zanimljivo je da se Stona kvalifikovao za igre sa bacanjem od 62,67 metara, što je dosta daleko od rezultata kojim je osvojio zlato.

Stonu sada očekuje velika dilema – da li da nastavi da se takmiči u bacanju diska i potencijalno još nekim atletskim disciplinama, ili da sve karte baci na traženje sreće u NFL-u.