Nova vest
Olimpizam 0

30.7.2024.

9:05

Olimpijsko jurcanje bez vode

Kako Olimpijske igre odmiču, nepredvidivost postaje apsolutna normalnost za nekog ko je u Pariz došao da izveštava sa najveće planetarne smotre.

Dejana Popović
EPA-EFE/FRANCK ROBICHON

Rasplet događaja dovešće vas u situaciju da dan za danom budete deo istorijskih mečeva, pa ćete jedan dan iz Pariza zapucati u Lil, da bi posle više od dva sata vožnje u jednom pravcu bili svedok okršaj Srbije i američkog "drim tima", sačinjenog od najboljih koji u današnje vreme takaju narandžastu loptu.

Tu narandžastu loptu zameniće vam narandžasta šljaka "Šatrijeva", gde su ostali zapisani tragovi da su Novak Đoković i Rafael Nadal ukrstili rekete po 60. put. I sve za manje od 24 sata. 

Premalo vremena da se bilo šta od toga rezonuje na pravi način, jer olimpijska mašina počela je da melje na najjače.

Jednostavno, nemate vremena i nekada se čini da vam je potreban dan koji traje beskonačno kako biste uradili bar mrvicu od onog što ste zamislili.

Događaji i prioriteti se smenjuju iz sata u sat, a u želji da profesionalno ispratite svakog našeg sportistu koji se toga dana takmiči, možete da upadnete u sopstvenu zamku koja će na kraju odvesti nigde.

Olimpijske igre dugo traju, svaki dan je specifičan i intenzivan na svoj način, a jedinu pametnu stvar koju možete da uradite jeste da se pomirite sa činjenicom da mnogo toga nije izvodljivo, uprkos volji i želji.

To je uglavnom savet kolega koji su već osetili draži jurcanja sa olimpijske tačka A, na tačku B, C...

Adrenalin radi svoje, jer nema sportskog novinara koji ne mašta da bude deo Olimpijskih igara, ali  fizička snaga i male količine sna i te kako znaju da uzmu danak.

Zbog toga je sasvim normalna situacija da omašite pravac u metrou, da odete koju stanicu dalje jer ste vreme za putovanje pokušali racionalno da iskoristite pišući tekst i odrađivajući posao za koji znate da kasnije nema vremena.

Jasno vam je da je ovo došlo iz empirije i to u nekoliko navrata.

EPA-EFE/TERESA SUAREZ

Olimpijski cirkus dolazi jednom u četiri godine i treba u njemu uživati, bez obzira da li imali tri ili sedam sati spavanja.

Ali u toj pomami i težnji da na mečeve i borbe dođete na vreme, vrlo često nemate vremena ni da pojedete obrok, odnosno zaboravite na glad i namirivanje svoje potrebe, jer ste odredili prioritete.

Za razliku od nekih drugih takmičenja i organizacija, domaćin i Međunarodni olimpijski komitet nisu se baš proslavili kada je tretman novinara u pitanju.

Daleko od toga da neko očekuje luksuz, ali bar flašice sa vodom do sada su bile minimum. 

S ozbirom na brojnost "sedme sile" koja ovih dana cirkuliše Parizom, retko kada ćete naći i slobodno mesto za rad, a umesto stola i stolice, dobar je i pod da se prekrate stajaće i hodajuće muke.

Takva situacije je bila u ponedeljak na Rolan Garosu, u čijem pres centru nije mogla da padne igla posle duela Đokovića i Nadala. 

Neverovatno, kao i broj novinara koji su ostali bez šanse da sa medijske tribine gledaju "Rafole".

Posle teniskog cirkusa, na redu je bio odlazak u Arenu Sud, koja je deo parsikog Ekspa, u kojoj su naše odbojkašice igrale prvi meč na OI i trijumfalno su završile dan u kom smo osvojili prvu medalju na Olimpijskim igrama.

Baš zbog tog odličja  Zorane Arunović i Damira Mikeca, čiji sjaj ćemo saznati uskoro, put nas ovog utorka vodi u Šateru.

Sa lica mesta ispratićemo finale u streljaštvu i borbu za zlato i biće ovo treći grad u pet dana koji ćemo obići u Francuskoj.

Nastavljamo medijski maraton po Francuskoj.

B92.sport

Podeli:

Komentari 0

Podeli:

U fokusu

Vidi sve
Novo Sport Video Menu