Možda bi tako najbolje mogao da se opiše prvi takmičarski dan Olimpijskih igara, u kom je Srbija zvanično počela nastup na planetarnoj smorti sporta.
Na svoja borilišta izašli su strelci, veslači, plivači, imali smo po predstavnicu u džudou, boksu, stonom tenisu, a na redu je bio i prvi meč Novaka Đokovića, kojim je trebalo da otpočne pohod na olimpijsko zlato.
Početni entuzijazam, volja i želja uporno uveravaju da može da se stigne na svako borilište i isprati nastup svakog srpskog sportiste, ali tu su realnost i mapa borilišta da demantuju sve i osujete "naivan" plan.
Mnoštvo događaja koji se preklapaju, uz jurcanje s jednog kraja Pariza na drugi, teraju vas da prioritetište i usmerite vreme na samo na izvodljive opcije.
Jer početno "stižem sve", vrlo lako može da se pretvori u "ne stižem nigde".
Iz tog razloga za prvi dan priroritet je dobio Novak Đoković, koji je igrao drugi meč na terenu "Filip Šatrije" u kompleksu Rolan Garosa protiv Australijanca Metjua Ebdena.
Ludnica i "haos" sa ceremonije otvaranja prelio se i na subotu, jer je Pariz konačno zahvatila olimpijska groznica.
Kiša je i ovaj put bila verni pratilac, ali domaćine i posetioce jednog od najlepših gradova na svetu i metropole koja je skoro svima dostupna, nije omela u ideji da gledaju olimpijske događaje.
To je bio razlog i velikih gužvi u metrou, a posebno krcato je bilo na liniji koja vodi do Rolan Garosa.
Reka ljudi strpljivo je tražila izlaz iz metro stanice koja vodi ka terenima sa šljakom, a bilo je tu i volontera-skretničara, koji su govorili gde treba tačno da ide.
Kiša nije popuštala, ali nisu ni posetioci. Gledaoci željni "belog sporta" u nestvarno dugačim redovima čekali su za ulazak na određen teren.
Jedan iza drugog navijači su strpljivo stajali već od "Parka prinčeva", pa sve do ulaska na glavni teren "Filip Šatrije".
Razlikovali su se samo po raznobojnim kabanicama i kišobranima, a ono što im je bilo zajedničko jesu strpljenje i dobro raspoloženje.
Realativnio manja navala bila je na novinarskom ulazu i posle prolaska, sada već tradicionalno stroge kontrole, otvorio se put za teniski raj.
Ili bolje reći mravinjak, jer je broj prisutnih unutar kompleksa tek bio nestvaran.
Jednog gurni, drugog zaobiđi, trećeg zgazi, četvrtog ubodi žicom od kišobrana, petom se izvini - takav je bio razvoj događaja do probijanja i dolaska na glavni teren, gde je trebalo naći poziciju na medijskoj tribini.
U toku je bio duel Ige Švjontek i Irine Kamelije Begu, a posle njih na istom terenu očekivao se Đoković.
Iz novinarske lože pucao je pogled na veliku borbu Poljakinje i Rumunke na šljaci "Šatrijea", a svaku pauzu između poena, publika je iskoristila i pravila karnevalsku atmosferu.
U trenucima zatišja, moglo se čuti umurujuće dobodavnje kiše po krovu najvećeg terena na Rolan Garosu, pa je to bio trenutak da kroz glavu prođe misao:
"Prvi događaj na OI mi je ženski tenis, gledam Igu, najbolju na svetu".
Zaprepašćeno i u neverici operacionalizovana je ta činjenica, jer je to dokaz koliko su Olimpijske igre veliki i nepredvidiv događaj.
U Pariz se došlo sa idejom da će prvi posećen događaj biti onaj na kom je neki srpski olimpijac, ali negde je bilo zapisano drugačije.
Izborila se Švjontek sa svojom rivalkom i vreme je bilo da Đoković započne svoj olimpijski put.
Najbolja na svetu je ispraćena, a na isti način dočekan je i najbolji na svetu. Ovacijama sa tribina, gde je bilo dosta navijača Srbije, koji su gledali rutinsku pobedu osvajača 24 grend slema za drugo kola OI.
Poslednja teniska poslastica u Bulonjskoj šumi bio je dubl Rafaela Nadala i Karlosa Alkarasa, pa se ni taj meč nije propustio.
Svedočilo se istoriji, jer su dvojica španskih tenisera prv put igrala u paru, rešena da zemlji sa Pirinejskog poluostrva donesu zlato.
Pitanje kako bi ovaj meč izgledao da se igrao u Madridu, pošto je "Šatrije" još jednom pokazao da je ovo kuća Rafaela Nadala i da su ga željno čekali da se vrati.
Najbolja, najbolji i španska fiesta - sasvim solidan prvi dan.
Na svoju priču sada čeka Lil, jer ove nedelje je dugo očekivani duel košarkaša Srbije sa američkim drim timom.
Fudbaler Crvene zvezde Andrija Maksimović i jedan od najvećih talenata srpskog fudbala dao je zanimljivu izjavu pred duel protiv Barselone u 4. kolu Lige šampiona.
Ko će sa vrha Olimpa u naredne četiri godine gledati na svet, biće poznao nakon duela vaterpolista Srbije i Hrvatske, koji će u finalu Olimpijskih igara u Parizu igrati od 14.00.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar