U Zevsovu čast

Održavane su u čast Zevsa, a Grci su im dali mitološko poreklo.

Prve Olimpijske igre tradicionalno se datiraju u 776. p.n.e. Igre su se održavale svake četiri godine, što je olimpijada, koja je postala jedinica vremena u istorijskim hronologijama.

Nastavili su da se slave i održavaju i kada je Grčka došla pod rimsku vlast u 2. veku pre nove ere.

Njihova poslednja zabeležena proslava bila je 393. godine nove ere, za vreme cara Teodosija I, ali arheološki dokazi ukazuju da su se neke igre i dalje održavale nakon ovog datuma.

Igre su se verovatno završile pod Teodosijem II, verovatno u vezi sa požarom koji je spalio hram Olimpijskog Zevsa tokom njegove vladavine.

Tokom proslave igara objavljena je ekečerija (olimpijsko primirje) kako bi sportisti i verski hodočasnici mogli bezbedno da putuju iz svojih gradova na igre.

Nagrade za pobednike bili su venci ili krune od maslinovog lista. Igre su postale političko oruđe koje su gradovi-države koristili da potvrde dominaciju nad svojim rivalima.

Političari bi na igrama najavljivali političke saveze, a u vreme rata sveštenici bi prinosili žrtve bogovima za pobedu.

Igre su korišćene za širenje helenističke kulture širom Mediterana. Olimpijske igre su, takođe, uključivale verske proslave.

Drevne Olimpijske igre su imale manje događaja od modernih igara i samo slobodnorođenim Grcima, muškarcima, je bilo dozvoljeno da učestvuju, iako je bilo pobedničkih žena vlasnica kočija.

Sve dok su ispunjavali kriterijume za ulazak, sportisti iz bilo kog grčkog grada-države i kraljevine su mogli da učestvuju.

Igre su se uvek održavale samo u Olimpiji, za razliku od menjanja lokacija kao što je praksa sa modernim Olimpijskim igrama.

Pobednici na Olimpijadi su odata počast, a njihovi podvizi zabeleženi su za buduće generacije.

Prve Igre

Startna linija Profimedia

Aristotel je izračunao da je datum prve Olimpijade bila 776. godine pre nove ere, datum koji je uglavnom prihvatila većina, ali ne i svi, kasniji antički istoričari.

To je još uvek tradicionalno važeći datum, a arheološki nalazi potvrđuju, otprilike, Olimpijske igre koje počinju u ovo vreme ili ubrzo nakon toga.

Prema grčkom putopiscu Pausaniji, koji je pisao 175. godine nove ere, jedino takmičenje koje je prvo održano bilo je trka zvana stadion, trka na oko 190m.

Poreklo današnje reči stadion vodi i izvedeno je iz ovog oblika grčkog izraza za trku.

Lokacija

Olimpija leži u dolini reke Alfejos (romanizovana kao Alfej) u zapadnom delu Peloponeza, danas oko 18km udaljena od Jonskog mora, ali u antičko doba na pola te udaljenosti.

Altis, kao svetilište kako je prvobitno bilo poznato, bio je nepravilan četvorougaoni prostor dužine više od 180 metara sa svake strane i ograđen zidom osim na severu gde je bio omeđen planinom Kronos.

Sastojao se od donekle nesređenog rasporeda objekata od kojih su najznačajniji Herin hram, Zevsov hram, Pelopion i prostor velikog Zevsovog oltara, gde su prinošene najveće žrtve.

Ime Altis je izvedeno od iskrivljene elejske reči koja takođe znači "šumica" jer je oblast bila šumovita, posebno maslina i platana.

Sportovi

Startna linija Profimedia

Trčanje

Jedini događaj zabeležen na prvih trinaest Olimpijada bila je trka "stadion", pravolinijski sprint od nešto više od 192 metra.

Zabeleženo je da je dijaulos (doslovno "dvostruka cev"), ili trka na dve stade, uveden na 14. Olimpijadi 724. p. n. e..

Smatra se da su takmičari trčali stazama obeleženim krečom ili gipsom u dužini od jednog stadiona, a zatim su se okretali oko različitih stubova (kampteres), pre nego što su se vratili na startnu liniju.

Ksenofan je pisao da se "pre svega poštuje pobeda brzinom stopala".

Treća trka, dolikos ("duga trka"), uvedena je na sledećoj olimpijadi. Računi za dužinu staze za trke se razlikuju, izgleda da je bilo od dvadeset do dvadeset četiri kruga staze, oko 7,5-9 km, iako je to možda bila dužina, a ne broj krugova, pa samim tim bi bilo upola manje kilometara.

Poslednji trkački događaj koji je dodat olimpijskom programu bio je hoplitodromos, ili "hoplitska trka", uvedena 520. godine pre nove ere i tradicionalno se vodi kao poslednja trka na Igrama.

Takmičari su trčali ili jedan ili dva dijaula (otprilike 400 ili 800 metara) u punom vojnoj spremi (oklop, oružje i štit).

Hoplitodromos je bio zasnovan na ratnoj taktici vojnika koji trče u punoj ratnoj opremi kako bi iznenadili neprijatelja.

Borilačka takmičenja

Startna linija Profimedia

Rvanje (grčko rvanje) je zabeleženo da je uvedeno na 18. olimpijadi. Za pobedu su bila neophodna tri bacanja. Bacanje se računalo ako telo, kuk, leđa ili rame (i eventualno koleno) dodiruju tlo.

Ako su oba takmičara pala, ništa se nije računalo. Za razliku od svog modernog parnjaka grčko-rimskog rvanja, verovatno je bilo dozvoljeno saplitanje.

Boks (pigmahija) je prvi put zabeležen 688. godine pre nove ere,[59] događaj za dečake šezdeset godina kasnije. Zakoni boksa pripisani su prvom olimpijskom šampionu Onomastu iz Smirne.

Čini se da udarci telom ili nisu bili dozvoljeni ili nisu praktikovani.

Spartanci, koji su tvrdili da su izmislili boks, brzo su ga napustili i nisu učestvovali u bokserskim takmičenjima.

U početku su bokseri nosili himante (sing. himas), dugačke kožne trake koje su im bile omotane oko ruku.

Pankration je uveden na 33. olimpijadi (648. p. n. e.). Pankration za dečake postao je olimpijski događaj 200. p. n. e, na 145. Olimpijadi.

Kao i tehnike iz boksa i rvanja, sportisti su koristili udarce i gušenja.

Iako su jedine zabrane bile protiv ujedanja i vađenja, pankration se smatrao manje opasnim od boksa.

Bio je to jedan od najpopularnijih događaja: Pindar je napisao osam oda slaveći pobednike pankrationa.

Čuven događaj u sportu bila je posthumna pobeda Arhijona iz Figalije koji je "umro u trenutku kada je njegov protivnik priznao da je poražen".

Bacanje diska

Startna linija Profimedia

Diskos (diskos) je bio sličan savremenom takmičenju. Pronađeni su kameni i gvozdeni diskovi, mada se čini da je najčešće korišćeni materijal bronza.

Nejasno je u kojoj meri je diskos standardizovan, ali čini se da je najčešća težina bila od 2kg sa prečnikom diska od približno 21cm, što je otprilike ekvivalent savremenom disku.

Skok u dalj

U skoku u dalj (halma) takmičari su zamahnuli tegovima koji se zovu halteri.

Nije bilo standardizacije, skakači su imali tendenciju da koriste ili sferične tegove napravljene od kamena isklesanog da bi stajao u ruci ili duže olovne utege.

Raspravlja se da li je skok izveden iz mesta ili posle zaleta.

U svojoj analizi događaja zasnovanoj na slikama u vazi, Hju Li je zaključio da je verovatno bilo do kratkog zaleta.

Petoboj

Petoboj je bilo takmičenje sastavljeno od pet disciplina: trčanje, skok u dalj, bacanje diska, bacanje koplja i rvanje. Zabeleženo je da se petoboj prvi put pojavio na 18. Olimpijadi 708. p. n. e..

Takmičenje je održano u jednom danu, ali nije poznato kako je odlučen pobednik, ni kojim redosledom su se događaji odigrali, osim da je završeno rvanjem.

Konjičke trke

Trke konja i zaprežnih kočija bile su najprestižnija takmičenja u igrama, jer su samo bogati mogli da priušte održavanje i prevoz konja.

Ove trke su se sastojale od različitih događaja: trka kočija sa četiri konja, trka kočija sa dva konja i trka konja sa jahačima, pri čemu je jahača birao vlasnik.
Trka kočija sa četiri konja bila je prvi konjički događaj koji se pojavio na Olimpijskim igrama, a uvedena je 680. godine pre nove ere.

Sastojao se od dva konja koja su u sredini bila upregnuta u jaram i dva spoljna konja koja su bila pričvršćena užetom.

Takmičenje kočija sa dva konja u igre uvedena je 408. p. n. e.. Trke konja sa jahačem, s druge strane, uvedene su u igre 648. p. n. e..

U ovoj trci, Grci nisu koristili sedla ili uzengije (ovo poslednje je bilo nepoznato u Evropi sve do 6. veka nove ere), tako da im je bio potreban dobar hvat i ravnoteža.

Pausanije izveštava da su trka zaprega koje su vukle par mazgi, i trka u kasu, ustanovljene na sedamdesetom i sedamdeset prvim igrama, ali su obe ukinute do osamdeset četvrte Olimpijade.

Kasačka trka je bila za kobile, a u poslednjem delu staze jahači su skočili i trčali pored kobila.

Žene su se kao takmičari na igrama pojavile u disciplini utrke kočija i ostvarivale su pobede. To se dozvoljavalo jer se smatralo da je pobednik bogati dobrotvor ili trener koji je finansirao tim, a ne oni koji kontrolišu kočiju (koji je mogao biti samo muškarac).

Ovo je omogućilo trenerici konja i spartanskoj princezi Kiniski da bude prva ženska olimpijska pobednica.

Rimski car Neron se 67. takmičio u trci kočija na igrama. Bio je ispao sa svojih kočija i tako nije mogao da završi trku.

Ipak, proglašen je za pobednika na osnovu toga "da bi pobedio da je završio trku".

Poznati sportisti

Startna linija Profimedia

Trčanje:
Koreb iz Elidije (stadion, proglašen za prvog olimpijskog šampiona)
Orsip (diaulus, prvi koji je zabaležen da se takmičio golišav)
Leonida sa Rodosa (stadion, diaulos i hoplitodromos)
Kion iz Sparte (trostruki šampion zastadion/diaulos i skakački šampion)
Astilos iz Krotona (stadion, diaulos i hoplitodromos)
Aleksandar I Makedonski  (stadion)

Borilački sportovi:
Arihin (pankratija, umro dok je uspešno branio svoje prvenstvo na 54. Olimpijadi(564. BC). Opisan kao najpoznatiji od svih pankratijasta)
Milo iz Krotona (rvanje, legendarni šestostruki pobednik: jednom u kategoriji dečaka, ostalo kao odrasli muškarac)
Dijagor sa Rodosa (boks 79. Olimpijada, 464. BC) i njegovi sinovi Akusilaos i Damagetos (boks i Pankration)
Timasit iz Krotona (rvanje)
Teagen iz Tasosa (bokser, pankration i trkač)
Sostrat iz Sikiona (pankration, poznat i ozloglašen po svojoj tehnici lomljenja prstiju)
Dioksipus (pankration, standardno krunisan šampion u 336. BC kada niko od ostalih učesnika nije smeo da se takmiči protiv njega. Takva pobeda je nazvana "akoniti" ("da se ne zapraši") i ostaje jedini ikada zabeležen na Olimpijadi u ovoj disciplini)
Varasdat (boks, princ i budući kralj Jermenskog kraljevstva, poslednji poznati antički olimpijski pobednik u boksu tokom 291. godine na Olimpijskim igrama u 4. veku

Konjička takmičenja:
Kiniska iz Sparte (vlasnik kočije sa četiri konja; prva žena koja je navedena kao olimpijska pobednica)
Ferenikos ("najpoznatiji antički trkački konj", 470. BC)
Tiberije (vozač kočije sa četiri konja)
Neron (vozač kočije sa deset konja)

Ostali:
Herodor iz Megare (desetostruki pobednik u takmičenju glasnika i trubača)