Domaćin: Atina (Grčka) 13-29. avgust 2004. Zemalja učesnica: 202 Sportista: 11.099 Sportova: 28 (301 takmičenja) Stadion: Olimpijski u Atini Najviše medalja: SAD 102 (36 zlatnih)
Nakon 1896. godine i prvih zvaničnih Igara, Atina je 2004. godine dočekala najbolje sportiste sveta, iako se očekivalo da će to biti 1996. godine kada je ipak u Atlanti obeležena stogodišnjica modernog olimpizma.
Epitet istorijskog ove Igre u Atini imale su i zbog činjenice da su po prvi put u istoriji nastupile sve države koje su u tom trenutku imale svoj službeni nacionalni olimpijski savez i bile članice MOK-a, uključujući debitante Istočni Timor i Kiribate.
Takođe, to su bile prve i jedine igre u kojima je Srbija i Crna Gora nastupala pod tim državnim imenom.
Tradicija je da olimpijski plamen kreće iz Grčke i završava u zemlji domaćina, ali je ovog puta zbog poklapanja plamen prvo proputovao celu planetu, a na kraju završio na otvaranju u Atini.
Iako su (pre)dugo čekali na ovaj događaj, Atinjani su se dobrano namučili kako bi ga organizovali usled finansijske krize i dobranog kašnjenja u izgradnji borilišta.
Profimedia
Na kraju su neka takmičenja čak održana na drevnom stadionu u Olimpiji i ostalo je upamćeno da je prva pobednica na tom zdanju bila kubanska bacačica kugle Jumileidi Kumba.
Olimpijske igre 2004. godine obeležio je krah košarkaške reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država i prvi put da čuveni "drim-tim" nije osvojio zlato još od 1992. godine kada je dozvoljeno učešće profesionalnim igračima iz NBA lige.
Istoriju su ispisali Manu Đinobili i fantastični Argentinci koji su, dve godine nakon poraza od Jugoslavije u finalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu, to naplatili u vrhuncu te generacije i osvojili olimpijsko zlato.
Jedan od zapaženijih rezultata na u Atini ostvarila je, interesantno, kajakašica Bridžit Fišer koja je uz dve osvojene medalje, zlato i srebro, oborila niz rekorda.
Naime, ona je postala prva žena koja je osvojila zlatnu medalju na šest različitih Olimpijskih igara. Takođe, postavila je rekord u razmaku između osvajanja dve zlatne medalje (24 godine) a postala je i prva sportiskinja koja je osvojila dve ili više medalja na pet različitih Olimpijskih igara.
Dugoprugaš iz Maroka Hišam el Geruž je uspeo da kompletira zlatne medalje u disciplinama 1.500 m i 5.000 m, što je pre njega na Olimpijskim igrama pošlo još samo Pavu Nurmiju u Parizu 1924. godine.
Naši u Atini
Profimedia
Srbiju i Crnu Goru je u Atini predstavljalo 87 članova u 14 sportova, a Igre su završene sa dva odličja i to srebrna. Osvojili su ih strelkinja Jasna Šekarić i vaterpolisti.
Jasna Šekarić se raspucavala za zlato, ali je taj duel izgubila od Elene Kostevič iz Ukrajine. Ipak, nikako nije mogla da bude nezadovoljna svojom petom olimpijskom medaljom u karijeri.
"Delfini" su stigli do finala vaterpolo turnira, ali su ih pred zlatom zaustavili tada siloviti Mađari.
Imali su dva gola prednosti pred poslednju četvrtinu, ali su je izgubili rezultatom 3:0 i sa ukupnih 8:7 ipak morali da se zadovolje srebrnom medaljom.
Srpski teniser Miomir Kecmanović završio je učešće na Australijan openu, pošto ga je u 3. rundi savladao Danac Holger Rune rezultatom 3:2 (6:7, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4).
Najbolja srpska teniserka Olga Danilović je ostvarila najveću pobedu u karijeri savladavši šestu teniserku sveta Džesiku Pegulu sa 2:0 – po setovima 7:6 (3), 6:1.
Baron Pjer de Kuberten je inspirisan antičkim Igrama 1894. osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a samo dve godine kasnije održane su prve moderne Igre, u svojoj kolevci Grčkoj, tačnije Atini.
Partizan nije mogao bolje da završi ovu duplu nedelju u Evroligi. Dve ubedljive pobede na gostujućem parketu koje su poslale jasnu poruku – crno-beli su tu, sada na korak od plej-in zone.
Microsoft je objavio prestanak podrške za svoj poslovni paket na Windowsu 10 od 14. oktobra 2025. Ova odluka podudara se s krajem podrške za Windowse 10.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar