Domaćin: London (Engleska) 29. jul – 14. avgust 1948. Zemalja učesnica: 59 Sportista: 4.104 (3.714 muškaraca i 390 žena) Sportova: 17 Stadion: Vembli Najviše medalja: SAD 84 (38 zlatnih)
Još uvek bombama izrovan London dobio je domaćinstvo, simbolično kao prestonica zemlje pobednice u ratu i prvog grada domaćina još od 1936. i Berlina.
London je ujedno postao drugi grad (posle Pariza), koji je po drugi put bio domaćin Igara.
Pre ovih, za 1940. su zakazane Igre u Helsinkiju, a potom i četiri godine kasnije u Londonu. Međutim, obe su otkazane iz očiglednih razloga.
Uspomene na rat još uvek su bile sveže, te poziv za učešće nisu dobile Nemačka i Japan. U Londonu nisu nastupili ni sportisti Sovjetskog Saveza, s obzirom na to da on nije bio član MOK-a.
Od Londona uveden je običaj dodele Olimpijskih diploma za šest prvoplasiranih takmičara ili ekipa u svakoj disciplini.
Zlatnu medalju na igrama po prvi put je osvojila Aforamerikanka. Alisa Koučmen iz Olbanija u Džordžiji pobedila je u skoku uvis rezultatom 1,68 m.
Samo dvoje takmičara odbranilo je zlatne olimpijske medalje u pojedinačnim disciplinama nakon 12 godina pauze.
Čehoslovačkom reprezentativcu Janu Brzaku to je uspelo u kanuu, dok je isto uradila i desetostruka svetska šampionka u mačevanju Ilona Elek.
Robert Bob Matijas iz SAD je sa 17 godina i devet meseci osvojio je zlatnu medalju u desetoboju i na taj način postao najmlađi atletski šampion svih vremena. Atletikom je počeo da se bavi četiri meseca pre Igara.
Finski gimnastičar Veiko Huhtanen je osvojio tri zlatne, jednu srebrne i jednu bronzanu medalju.
Prvu olimpijsku medalju u Londonu, u trci na 10.000 metara, osvojio je i slavni češki dugoprugaš Emil Zatopek.
Međutim, glavna zveza u Londonu bila je holandska atletičarka Fani Blankers-Koen, koja je osvojila četiri zlatne medalje u sprinterskim disciplinama.
"Leteća domaćica", iako je bila trudna, slavila je u trkama na 100, 200, 4x100 i 80 metara prepone.
MOK joj nije dozvolio da se takmiči u skokovima udalj i uvis, disciplinama u kojima je uoči Olimpijskih igara oborila svetske rekorde.
Na našim prostorima, uporedo sa onim većim, došlo je i do građanskog rata. Posledično tome i do promene vlasti.
Sa komunistima je zavladalo novo državno uređenje, sa kojim je i sama država dobila novi naziv – Federativna Narodna Republika Jugoslavija (potom i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).
Stvoreni su uslovi za najuspešniji olimpijski period u istoriji države ma kako se ona zvala i ko je činio.
U periodu od 1948. do 1992, jugoslovenski olimpijci su došli do 75 odličja, od čega 23 zlatnih.
Novoformirana država je poslala u London 96 sportista, ali se vratila sa samo dve medalje i to srebrne.
Atletičar Ivan Gubijan je bio drugi u bacanju kladiva, dok su očekivanja napokon opravdali i fudbaleri.
Redom su padali Luksemburg, Turska i Velika Britanija, ali su Šveđani ostala nerešena zagonetka za Mitića, Bobeka, Šoštarića i ostatak ekipe.
Upravo je njihova medalja bila simbolična deseta za Jugoslaviju.
Srpski teniser Miomir Kecmanović završio je učešće na Australijan openu, pošto ga je u 3. rundi savladao Danac Holger Rune rezultatom 3:2 (6:7, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4).
Najbolja srpska teniserka Olga Danilović je ostvarila najveću pobedu u karijeri savladavši šestu teniserku sveta Džesiku Pegulu sa 2:0 – po setovima 7:6 (3), 6:1.
Odbojkašice Uba i TENT-a ostvarile su ubedljive pobede u svojim mečevima, dok je Radnički iz Kragujevca priredio najveće iznenađenje savladavši Crvenu zvezdu.
Trener Fenerbahčea Šarunas Jasikevičus jasno poručuje da stanje na evroligaškoj tabeli u ovom delu sezone nije njegova glavna briga. Fokus je, kako ističe, na kvalitetu igre njegovog tima.
Partizan nije mogao bolje da završi ovu duplu nedelju u Evroligi. Dve ubedljive pobede na gostujućem parketu koje su poslale jasnu poruku – crno-beli su tu, sada na korak od plej-in zone.
Microsoft je objavio prestanak podrške za svoj poslovni paket na Windowsu 10 od 14. oktobra 2025. Ova odluka podudara se s krajem podrške za Windowse 10.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar