Petomesečne Igre sa 3.000 gledalaca

Za razliku od atinskih deset dana, ove su trajale čak pet meseci, od sredine maja do sredine oktobra.

Razlog je opet bio finansijske prirode, pa su Igre održane uporedo sa Svetskom izložbom, a raštrkanost po celom gradu i dug period trajanja je uslovio slabu posetu od samo 3.000 gledalaca.

Primera radi, u Atini je samo na prlivačkim takmičenjima u Pirejskom zalivu bilo blizu 20.000 gledalaca.

S druge strane, u Parizu je, na primer, za takmičenje u kriketu prodata samo jedna karta, koju je kupio engleski turista koji je zbog toga i došao na Igre. Odigran je i samo jedan meč.

Učestvovalo je 997 takmičara u 19 sportova, a prvi put su nastupile i žene u tenisu, jedrenju i golfu. Prva olimpijska šampionka u istoriji postala je švajcarska jedriličarka Elen de Purtale.

Profimedia

Najviše medalja osvojili su domaći takmičari (112), što je i logično s obzirom da su 72% svih sportista bili Francuzi. Ipak, opet su se posebno istakli Amerikanci koji su bila druga najtrofejnija nacija sa 48 odličja iako sa tek 75 takmičara (8% učesnika).

Najuspešniji pojedinci bili su američki atletičari Irving Bakster i Džon Tuksberi sa po pet medalja. Međutim, u legendu je ušao njihov zemljak Alvin Krenzlajn, prvi osvajač četiri zlatna.

Bio je najbolji na 60, 110, 200 metara s preponama i skoku u dalj. Ušao je u anale kao prvi čovek koji je koristio tehniku takozvanog “koračanja kroz vazduh” u skoku u dalj i preskakanju prepona.

Igre u Francuskoj izazvale su i nekoliko kontroverzi. Američki maratonci su protestovali zbog duple pobede Francuza, istakavši da su išli prečicom. Oni jedini nisu bili isprljani blatom pristunog na jednom delu trke.

Tu je i odluka pod pritiskom javnosti da se takmičenja održavaju i nedeljom. Zbog toga su najviše protestovali Amerikanci koji su predstavljali svoj univerzitete, u to vreme vrlo religiozne ustanove, pa je na primer Sirakjuz zabranio svojim predstavnicima da nastupaju nedeljom.

Profimedia

U veslanju je holandska posada zamenila svog člana zbog preterane težine sedmogodišnjakom, čije ime nije zabeleženo. Osvojili su zlato, pa se taj dečak smatra najmlađim osvajačem olimpijske medalje u istoriji, iako je MOK kao službenog učesnika zabležio odsutnog Hermanusa Brokmana.

Međutim, u Pariu je viđena i prva novčana nagrada, šampion u mačevanju Albert Robert Ajat nagrađen je sa 3.000 franaka.

Na ovim Igrama su jedini put u istoriji nastupili automobilisti i motociklisti, te jedini put su korišćene žive mete (golubovi) u takmičenju u gađanju.

Prvi put na Igrama se pojavio fudbal, a titulu je osvojio amaterski londonski tim Apton park koji je pobedio domaću Frnacusku pred 500 gledalaca.