Baron Pjer de Kuberten je inspirisan antičkim Igrama 1894. osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a samo dve godine kasnije održane su prve moderne Igre, u svojoj kolevci Grčkoj, tačnije Atini.
Domaćin: Atina (Grčka) 6-15. april 1896. Zemalja učesnica: 14 Sportista: 241 (samo muškarci) Sportova: 9 (43 takmičenja) Stadion: Panatinaiko (80.000 mesta) Najviše medalja: Grčka 47 (SAD 11 zlatnih)
Centralna arena bio je stadionu Panatinaiko, prvi veliki stadion modernog sveta kapaciteta 80.000 gledalaca, a takmičenja su se održavala na još šest lokacija, uključujući čuveni Maraton.
Od ukupnog broja sportista 65% su bili Grci, a od neevropskih sportista nastupili su Amerikanci, te po jedan Australijanac (u okviru tima VB) i jedan Čileanac, čije je učešće tek naknadno dokazano.
Tokom deset aprilskih dana učestvovalo je 241 sportist (bez žena) iz 14 zemalja (Australija, Austrija, Bugarska, Čile, Danska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Mađarska, Italija, Švedska, Švajcarska i SAD) koji su se takmičili u devet sportova (43 discipline): atletika, biciklizam, mačevanje, gimnastika, streljaštvo, plivanje, tenis, dizanje tegova i rvanje.
Šampionu je dodeljivana srebrna medalja, dok je drugoplasirani dobijao bakarnu.
Retroaktivno MOK ih je zamenio zlatnim i srebrnim, te nagradio i trećeplasirane bronzanim medaljama.
Najviše medalja osvojili su Amerikanci, 11 zlatnih i ukupno 20, dok je najuspešniji pojedinac bio Nemac Karl Šuman koji je osvojio četiri titule u rvanju i gimnastici.
Vrhunac Igara za Grke bila je maratonska pobeda njihovog zemljaka Spirodona Luisa.
Profimedia
Igre je obeležio i Amerikanac Tomas Burk, šampion na 100 i 400 metara koji je jedini trke počinjao u niskom startu (sa kolenom na tlu), što je zbunilo sudije koje su mu ipak dopustile da kreće iz te “neudobne pozicije”.
Sa prvih Igara pamti se i događaj koji je definicija “olimpijskog duha”. Francuski biciklista Leon Flameng je pobedio u trci na 100 kilometara, iako je u jednom trenutku stao da sačeka da njegov grčki rival Jorgos Koletis reši mehanički problema.
Jedini profesionalni takmičari na prvim Igrama su bili mačevaoci, Nemci su dominirali u gimnastici, dok su plivačka takmičenja održana na otvorenom moru, jer su Grci odbili da troše ograničeni novčani budžet na poseban stadion.
Profimedia//Albert Meyer
Na neobičan način proglašen je šampion u dizanju tegova.
Istu težinu su podigli Škot Lonseston Eliot i Vigo Jensen iz Danske, a zlato je pripalo Dancu odlukom predsedavajućeg princa Jorgosa koji je procenio da je Jensen to uradio "u boljem stilu".
Uprkos ogromnim organizacionim problemima, pre svega finansijskim, Igre u Atini su bile izuetno uspešne kao najveći i najposećeniji sportski događaj u istoriji.
Stoga je pokrenuta inicijativa da se svake naredne Igre održavaju u Atini, kao u antičko doba, ali su se vratile u svoju postojbinu tek 2004, čak 108 godina kasnije.
Partizan je poražen od Olimpije Milano u u desetom kolu Evrolige rezultatom 88:81. Utakmicu i dešavanja posle nje mogli ste da pratite uživo uz B92.sport.
Košarkaši Crvene zvezde su odigrali možda i najgoru utakmicu u dosadašnjem delu sezone. Nije razlog rezultat, već energija, koncentracija i samopouzdanje.
Šest bodova i treće mesto u elitnoj diviziji Lige nacija. Rezultat o kom možemo diskutovati da li se da kvalifikovati kao uspeh ili ne, ali koji je malo ko očekivao od naših fudbalera.
Šteta što se tako često u poslednje vreme sastajemo sa Dancima. Nije dovoljno što nas potuku na terenu, već nas i dotuku bacanjem u bedak podsećanjem na najveću "šta bi bilo kad bi bilo" priču u istoriju našeg fudbala.
Savezni sud pravde (BGH) u Nemačkoj doneo je presudu prema kojoj hiljade lokalnih korisnika pogođenih masovnom krađom podataka na Facebooku imaju pravo na odštetu.
Sajber kriminalci imaju novi trik za inficiranje uređaja malverom: slanje pisama, pravih pisama sa poštanskom markicom, koja sadrže zlonamerne QR kodove.
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar