Nema poštenog Srbina koji ne voli da čuje stari dobri hit Nade Topčagić na Zapadu. Kad zagrmi "Jutro je", zna se – basketaši ponovo dominiraju. U stvari, kada to pa i nisu?!
Međutim, nije samo taj rezultat privukao veliku pažnju. Reklo bi se da su sav šou ukrale borbenost, srčanost i hrabrost jedne "male" Srbije. Male, ali najbolje na svetu.
Kad god počne neko veliko takmičenje o basketašima se možda i ne priča onoliko koliko o našim drugim reprezentativcima, ali ako je nešto sigurno onda je to ovo – kad se pravi spisak medalja oni su uvek na vrhu.
I kad god se pod crticom stavi da imaju sva prava ovoga sveta na po neki kiks, oni nam pokažu da njima to ipak uopšte ne padne na pamet.
Kad pomislite na bilo kakvu selekciju Amerike priznaćete da vam prvo padne na pamet njihov atleticizam i fizička sprema. Poučeni iskustvom i gledanjem košarkaša, jasno je da i od basket reprezentacije očekujemo isto, ali smo po ko zna koji put bili svedoci da ukoliko Srbi “upale” mozak – džaba vam, sinovci, sva snaga ovoga sveta.
Tako su u prvom kolu Olimpijskih igara u Parizu Strahinja, Marko, Dejan i Mihailo rešili da matiraju Amerikance i to po kratkom postupku.
Zagrevanje u prvom delu meča, pa onda potpuna rapsodija i iznuđivanje faulova, koji su rivala na kraju i koštali trijumfa.
Prelomni trenutak je zasigurno bio udarac u lice koji je primio Vasić. Beriju je dosuđena nesportska, a vrlo brzo je semafor to "pretvorio" u +5 za aktuelnog šampiona sveta i Evrope.
Screenshot/RTS
A šampion ne bi bio pravi šampion kada bi tu prednost ispustio, pa makar neko ostao i krvavog nosa…
Šta drugo da kažemo osim da podvučemo crtu – neke stvari se nikada ne menjaju.
OpenAI, Anthropic i Meta Platforms navodno američkim obaveštajnim i odbrambenim agencijama ne dozvoljavaju korišćenje njihovih tehnologija kako bi se naškodilo ljudima. Ipak, saradnja postoji.
Komentari 3
Pogledaj komentare Pošalji komentar