Može li on Vošu približiti Zvezdi i Partizanu?

U redove novosadskog superligaša dolazi 85-godišnji biznismen Milan Mandarić.

Kako je objavio novosadski Dnevnik, Mandarić će preuzeti funkciju potpredsednika kluba iz grada u kojem je odrastao nakon što se rodio u Lici.

Eventualni ulazak Mandarića u klub sa stadiona "Karađorđe" biće zvanično potvrđen u utorak, 26. marta, kada je zakazana Skupština FK Vojvodina.

"Postoji šansa da dođem u Vojvodinu. Volim fudbal, prošao sam ceo svet i smatram da je vreme da se vratim kući i pomognem našoj Vojvodini. Ipak, nije još sve gotovo, potrebno je da prođu redom sve procedure, da bude održana sednica u klubu, možda tamo bude ljudi protiv dolaska. U međuvremenu je potrebno i da se ja izvinim drugim ljudima koji su me kontaktirali, imao sam pozive iz Engleske i drugih zemlaja da postanem deo klubova i pošteno je da im saopštim izbor i odluku koju sam doneo", rekao je Mandarić za "Mozzart Sport".

Ko je Milan Mandarić?

Profimedia

Mandarić je kao 21-godišnjak preuzeo očevu radionicu, a samo pet godina kasnije njegova firma je postala jedna od najjačih u Jugoslaviji.

Međutim, kao i svi uspešni privrednici u to vreme, postao je trn u oku socijalističke elite pa je sa 26 godina sa porodicom emigrirao u Ameriku.

Odrekao se svog bogatstva i zaposlio u kalifornijskoj kompaniji za proizvodnju računarskih komponenti.

Posle nekoliko godina je postao partner u firmi, ali je usled neslaganja oko procesa proizvodnje napustio kompaniju i 1971. osnovao svoju – Lika korporejšn.

Pet godina kasnije njegova kompanija je postala najuspešniji proizvođač računarskih delova u SAD, a njegov pionirski uspon je doveo i do formiranja Siclicijumske doline gde su kasnije nastale najveće IT kompanije današnjice.

Mandarić je kompaniju prodao korporaciji Tendi i osnovao novu firmi Sanmina, koja je razvijala proizvode visoke tehnologije.

Vremenom je ušao i u investiciono bankarstvo, da bi početkom devedesetih bio među 1.000 najbogatijih Amerikanaca sa bogatstvom procenjenim na 80 miliona dolara.

Čim je zaradio odmah je investirao u fudbal

U fudbal je odmah po dolasku u SAD počeo da investira u svoju dečačku strast – fudbal.

Osnovao je FK Lika, a potom 1874. i profesionalni klub San Hoze Ertkvejks koji je postojao do 1988. godine. Novoosnovani MLS tim iz San Hozea je 1999. poneo isto ime.

Mandarić je 1978. kupio klub iz severnoameričke fudbalske lige (NASL) Konektikat Bajsentenijals i preselio ih u Ouklend gde je dobio ime Stompers. Godinu dana kasnije klub se preselio u Kanadu, u Edmonton.

Skeptičan prema budućnosti fudbala u SAD, Mandarić početkom devedesetih prebacuje svoj fokus na Evropu.

Prvo kupuje deo akcija belgijskoj velikana Standarda iz Liježa, potom postaje vlasnik Šarlroa, a zatim francuske Nice.

Pod njegovim vođstvom klub osvaja Kup Francuske 1997, ali i ispada iz Lige 1.

Velika scena

Profimedia

Ipak, Mandarić je veliku reputaciju u svetu fudbala stekao kada je krajem devedesetih stigao u Englesku.

On 1998. prodaje Nicu i preuzima Portsmut, na predlog Beograđanina koji je postao legenda američkog fudbala – Predraga Prekija Radosavljevića.
 
Nakon nekoliko godina mučenja u drugom rangu engleskog fudbala, Portsmut 2003. ulazi u Premijer ligu gde ostaje punih sedam sezona i u međuvremenu osvaja FA Kup 2008.

Ključni Mandarićev potez koji je uveo "Pompejce" u elitu je imenovanje Harija Rednapa za menadžera tima.

Mandarić 2006. prodaje 50% odsto vlasništva u klubu francusko-izraelskog biznismenu Aleksanderu Gajdamaku, na kraju te sezone i ostatak akcija, ali ostaje u klubu kao jedan od direktora.

Ipak, Porstmut napušta potpuno već krajem septembra iste godine, a klub 2010. ispada iz Premijer lige i nakon ogromnog finansijskog kolapsa završava u četvrtom rangu.

Da li bi Lester postao šampion da nije bilo Mandarića?

Mandarić u februaru 2007. nakon dosta kontroverzi postaje vlasnik finansijski uzdrmanog Lester sitija i do kraja godine menja čak četvoricu menadžera, ali to nije spaslo "lisice" eliminacije u Ligu 1, prvi put u klupskoj istoriji.

Krajem novembra te godine Mandarić je zajedno sa Harijem Rednapom i još dve osobe uhapšen pod sumnjom za korupciju u fudbalu, ali je kasnije pušten bez optužbe.

Nakon još nekog perioda turbulencija, situacija u klubu se konačno smiruje i Lester kreće svoj uspon.

Pod vođstvom Najdžela Pirsona 2009. osvaja Ligu 1, a već sledeće stižu na korak od Premijer lige, ali gube polufinale plej-ofa kod Kardif sitija.

Tokom te sezone Mandarić je dogovorio prodaju Lestera tajlandskom biznismenu Vičaiju Raksrijaksornu za 40 miliona funti, ali zadržava deo akcija kluba.

Lester 2016. osvaja Premijer ligu. Pitanje je gde bi bio da ga 2007. nije preuzeo Mandarić.

Kupio za 1, prodao za 37,5 miliona funti

U novembru 2010. kupuje svoj treći engleski klub – Šefild Vendzdej i to za samo jednu funtu i spasava ga gašenja.

Mandarić se obavezao da će podmiriti klupske dugove, što je i uradio sporazumima sa kredituroma, uključujući jednu banku koja je pristala da joj se isplati tek sedam od 23 miliona funti.

U međuvremenu je zbog pravilnika Fudbalske lige napustio mesto direktora Lestera, a tokom njegovog mandata u Šefildu, Vendzdej se plasirao u Čempionšip 2012.

Dve godine kasnije Mandarić je dogovorio prodaju kluba azerbejdžanskom biznismenu Hafizu Mamadovu, ali je posao propao.

Međutim, već u januaru 2015. pronašao je novog kupca, opet Tajlanđanina Dejfona Čansirija za 37,5 miliona funti, ali uključujući i plaćanje klupskih dugova.

Doneo Olimpiji prve trofeje

Profimedia

Mandarić tada napušta engleski fudbal i vraća se na prostor bivše Jugoslavije kupivši ljubljansku Olimpiju.

Već u prvoj sezoni Olimpija osvaja prvu titulu šampiona, a u sezoni 2017/2018 i duplu krunu.

Olimpija pod Mandarićevim vođstvom osvaja još dva Kupa (2019. i 2021) nakon čega Mandarić napušta klub u koji je, prema njegovim rečima, investirao 20 miliona evra.

Posle trogodišnje pauze od fudbala, odlučio se za povratak i svoj prvi angažman u srpskom fudbalu.

"Ako bih se ikada odlučio da radim u Srbiji, došao bih u Vojvodinu. To je klub koji mi je donosio najviše radosti, ali i najviše bola. Toliko sam batina od oca dobijao zato što sam bežao sa časova da bih stigao na utakmice Vojvodine. I na treninge sam stizao, opet nauštrb školskih obaveza", izjavio je jednom prilikom Mandarić.

Zbog Voše bežao iz škole

Ono što je uradio u Olimpiji, novosađani se nadaju da će ponoviti u Vojvodini i učiniti ih konkurentnim za osvajanje trofeja.

Mandarić je početkom marta posetio klub kada ga je u SC "Vujadin Boškov" ugostio predsednik Zbiljić.

"Svuda sam bio i svuda sam napravio nešto, te sam poželeo da pružim doprinos i tamo gde sam odrastao i gde imam mnogo prijatelja. U Americi sam doživeo američki san, Nica je u moje vreme osvojila Kup koji je i danas poslednji trofej... Stalno sam imao pred sobom jasno zacrtan cilj, a za ostvarenje planova jeneophodno da budete okruženi dobrim ljudima, što sam se uvek trudio da bude slučaj. Osetio sam da je vreme da se vratim tamo gde me je vuklo srce, u klub načije sam utakmice tajno bežao od oca, po cenu kazne ukoliko me uhvati", kaže biznismen.

Vojvodina je dva puta bila prvak bivše Jugoslavije, u sezonama 1965/1966 i 1988/1989, što je i poslednja titula "lala".

Novosađani su 1976. osvojili i Intertoto kup, a godinu kasnije i Mitropa kup.

Poslednji trofej su Novosađani osvojili 2020. godine, kada su stigli do trofeja Kupa Srbije, koji su još osvajali i 2014. godine.

Vojvodina je trenutno šestoplasirani tim na tabeli Superlige Srbije sa 40 bodova.