Kafa - drugi najbolji proizvod Brazila

Šta je kafa?

Svi prepoznaju pečena zrna kafe. Međutim, ukoliko niste rođeni u zemlji koja je bogata tom biljkom, teško biste prepoznali drvo kafe. Nekada i više od devet metara, drvo je pokriveno tamno zelenim listovima, a zrnevlja rastu tik uz grane. Potrebno je skoro godinu da bi od belog, mirisnog cveta sazrelo zrnevlje.

Drveća žive 20 do 30 godina i uspevaju u raznim klimatskim uslovima izuzev onim sa velikim temperaturnim promenama. Najviše im odgovara plodno zemljište, blage temperature i umereno sunce.

Istorija

Iza sedam mora, iza sedam gora, nekada davno u Etiopiji bio jednom jedan pastir po imenu Kalid. Jednog dana primetio je da su njegove koze živahnije nego inače. Videvši da jedu crvene bobice nekog žbuna i sam je želeo da ih proba. Primetio je da ostaje budan tokom kasnih večernjih molitvi što ranije nije bio slučaj. Svoje iskustvo podelio je sa monasima u obližnjem manastiru. Uskoro su za energetske efekte kafe saznali u Arabiji, a oni se potrudili da sazna i ostatak sveta.

Kafa je stigla u Evropu u 17. veku. I odmah izazvala nevolje. Kako Evropljani nisu ostali imuni na njene efekte, opsednutost kafom dovodi do toga da je proglase satanističkim napitkom. Lokalna crkva u Veneciji je tražila zabranu. Čak je bila neophodna papina intervencija. Gutljaj kafe pape Klementa VIII bio je dovoljan da nikome više ne padne na pamet da govori o zabrani.

Deset koraka do kafe

1. setva
2. žetva zrnevlja
3. obrada zrnevlja (suva i vlažna)
4. sušenje zrnevlja
5. mlevenje zrnevlja
6. izvoz
7. degustacija kafe
8. pečenje kafe
9. mlevenje
10. kuvanje

Kofein

Kofein je stimulans koji se prirodno nalazi u čaju, kafi i kakau, kao i u nekoj hrani biljnog porekla. Može da se proizvede i sintetički i koristi kao aditiv u „energetskim napicima“. Hrana koja sadrži kofein se hiljadama godina koristila u medicinske svrhe. Autohtona plemena u Africi i Južnoj Americi su ga koristila u obliku kafe i kakaa. Kofein je najčešće korišćeni stimulans na svetu. Jednostavno i brzo se absorbuje u želucu i tankom crevu, a zatim kruži celim telom, uključujući i mozak. Kao i sve ostalo, kofein bi trebalo da se konzumira umereno.

Kafa i zdravlje

O prednostima i štetnosti kafe za zdravlje gotovo se svakodnevno u uglednim medicinskim časopisima i na interent portalima objavi barem jedno istraživanje. Većina se slaže u tome da je kafa dobra u umerenim količinama.

Studije uglavnom pokazuju da svakodnevno konzumiranje kafe ne izaziva srčane tegobe. Štaviše, kod žena smanjuje rizik oboljenja srca. Ista situacija je i sa kancerom.

Kafa povećava ukupnu izdržljivost organizma i podiže raspoloženje. Iz tih razloga šoljicu-dve dnevno mogu uzeti odrasli, ali i starije osobe i deca. Brazilska studija, naime, dokazuje da kafa s mlekom može deci poboljšati koncentraciju i ujedno smanjiti pojavu depresije.

Konzumiranje kafe ipak može izazvati negativne efekte. Količina kofeina u telu ne bi smela da bude veća od 0,5 grama (oko četiri šoljice dnevno). Lekari kažu da ne bismo smeli da dnevno unesemo više od 400-450 miligrama kofeina. Ako je količina kofeina veća, rizik od aritmije srca, grčeva i problema s disanjem raste. Fatalni nivo kofeina u krvi koji može izazvati smrt, prema tvrdnjama lekara, iznosi 10 grama, što odgovara količini od 75 do 100 šoljiva kafe.

Vrste kafe

Iako u svetu postoji mnoštvo vrsta, samo su dve vrste kafe komercijalizovane - arabika i robusta.

Arabika se gaji na visini od 1000 do 2000 metara nadmorske visine, najbolje uspeva na temperaturi između 15 i 24 stepena celzijusa. Mladici treba tri godine da bi počela da cveta, a tek naredne godine, posle prvog cvetanja može dati i prvi rod. Jedno drvo daje u proseku 1-3 kg plodova. Ima više naglašen miris, izbalansiranu aromu i njen ukus je kombinacija slatkosti i kiselosti. Ona je i mnogo skuplja jer su veći troškovi proizvodnje, jer nije otporna na insekte i razne bolesti. Kofeina ima od 0,8 – 1,4%. U ukupnoj svetskoj proizvodnji Arabika je zastupljena sa čak 75-80%.

Robusta, koja predstavlja 25 % svetske proizvodnje kafe, raste u močvarnim krajevima, tropskim šumama, od 0 do 700 m nadmorske visine. Robusta sadrži više kofeina ( 1,7 – 4,0% ) nego arabika, a stabljika je puno otpornija. Zrno joj je okruglo, manje nego kod arabike. Troškovi proizvodnje su minimalni jer robusta nije zahtevna, zbog čega joj je i cena mala. Uzgaja se u Africi i Aziji (Indija, Indonezija, Vijetnam). Napitak od čiste robuste ne bi bio odgovarajućeg ukusa, već opor i gorak bez arome. Zbog toga se ova vrsta koristi prvenstveno za mešavine, budući da daje punoću ukusu.

Jedna od kategorizacija arabika je po nadmorskoj visini na kojoj je uzgajana.

Oznaka za kafe gajene na visini od 1300 do 2000 metara je SHB ( strictly hard bean), oznaka HB je za visinu 1200 do 1300 metara. Što je veća visina i bolji je kvalitet kafe, jer su na velikoj visini blize suncu i biljke sporije rastu čime se povećava čvrstina zrna.

Postoje četiri vrste kafe koje se svakodnevno konzumiraju širom sveta: crna kafa, espresso, filter i instant kafa ali i mnoštvo "varijacija na temu" nastalih kombinovanjem sa raznim dodacima kao što su mleko, šlag, voda, šećer, pavlaka, sladoled, razna alkoholna pića, cimet, smokve, čokolada, lešnik, jaje, vanila itd.

Crna kafa. Kod nas poznatija i pod nazivima turska kafa, srpska, grčka, domaća... Najbolja temperatura za pripremu je 95-98 stepeni Celzijusa, dakle neposredno pre nego što voda provri. Na nizoj temperaturi od ove ne ekstradira se dovoljno kofeina i esencijalnih ulja iz zrna, pa je kafa bledunjava i slaba. Na višoj temperaturi, dakle na 100 stepeni, povećava se aciditet, a kafa ima kiseliji ukus.



Espresso kafa. Na samom početku XX veka, izvesni Luiđi Bezera napravio je prvi espresso aparat koji je omogućio novi način pripreme kafe, dajući joj drugačiji ukus. Dok sedite u nekom kafiću i sa uživanjem pijuckate čuvenu i jedinstvenu italijansku espresso kafu, verovatno ste se pitali kako se i zašto stvara ona divna, smeđa pena. Verovali ili ne, ta pena je zapravo karamel – visoka temperatura i pritisak u mašini za pravljenje espresso kafe karamelizira sećer.



Postoji nekoliko vrsta espresso kafe. Običan, mali crni espresso, sa mlekom – makijato, moka – mešavina čiste espresso kafe i čokolade sa malo mleka, kapućino – dekadentna kombinacija jake espresso kafe i mleka od koga se dobija pena po kojoj se pospu mrvice čokolade, espresso ristreto, breve, lungo itd...

Filter kafa. Napitak koji se priprema od malo krupnije mlevene kafe u filter aparatima. Kafa u specijalno napravljenim filter vrećicama preliva se vrelom vodom, a osnovna razlika u odnosu na espresso je što se kroz ovu kafu ne pušta voda pod pritiskom. Filter kafa je, uglavnom, slabija od espresa.

Instant kafa. Odnedavno se i kod nas udomaćila instant kafa koja je ukusan i brzo pripremljiv napitak.Zahvaljujući specijalnoj tehnologiji obrade kafenog zrna trenutno rastvara u toploj vodi. Postoji u raznim kombinacijama (sa dehidriranim mlekom, šećerom, raznim aromama), a ovaj oblik kafenog napitka je veoma praktičan za brzo pripremanje.