Karini je posle samo 45 sekundi borbe odustala od meča kakao je kasnije rekla "zbog snažnog bola u predelu nosa".
Svet sporta bruji o Iman Kalif, bokserki koju je Međunarodna bokserska federacia (IBA) suspendovala prošle godine sa Svetskog prvenstva jer je pala na testu polne podobnosti, tačnije, "dokazano je da ima XY hromozome".
Uprkos tome, MOK joj je dao dozvolu da se takmiči u Parizu, a kako je to izgledalo u ringu, mogao je da vidi ceo svet.
Italijanka je prekinula borbu, nije se ni pozdravila sa Alžirkom, pala je na kolena i zaplakala.
Na konferenciji za medije priznala je da se uplašila za život.
"Nisam mogla da nastavim, imala sam bol u nosu. Rekla sam, prestani. Bolje je izbeći posledice. Od prvog udarca imala sam krvarenje iz nosa. Mogao je to da bude meč mog života, ali sam tada shvatila da moram da sačuvam svoj život. Osećala sam to, nisam imala straha, ne plašim se da dobijem udarac u ringu. Treniram u nacionalnom timu, često se borim protiv brata. Uvek sam se borila sa muškarcima, ali danas sam osetila prejak bol".
Kasnije je dodala i ovo.
"Navikla sam na patnje. Nikada nisam dobila takav udarac, nemoguće je nastaviti. Ko sam ja da kažem da je to nelegalno? Izašla sam da se borim. Ali od prvog minuta nisam imala taj osećaj, osećala sam jaku bol u nosu. Nisam odustala, ali je udarac bio prejak i rekla sam dosta. Odlazim uzdignute glave".
Kaže i da nije odustala iz protesta zbog pola protivnice, ali je dodala da je an MOK-u da o tome odlučuje.
"Ušla sam u ring i rekla sebi da moram da dam sve od sebe nazavisno od toga ko je osoba preko puta mene. I iskreno, nije me briga. Rekla sam sebi, ovo su moje Igre. Nezavisno od svih kontroverzi, želela sam da nastavim i pobedim. Nisam od onih koji lako odustaju. Čak i da mi kažu, nemoj da se boriš, ne bih prihvatila. Ja sam borac. Otac me je naučio da budem ratnica. Kada sam u ringu, imam to na umu, tu svest ratnika, pobednički mentalitet. Ovog puta nisam mogla dalje. Videli ste svi krvaranje iz nosa. Nisam izgubila, samo sam se zrelo predala. Želim joj da bude srećna i nastavi do kraja. Ne osuđujem nikoga, nisam tu da nekome sudim. Izašla sam da se borim i ostvarim san. Nije se desilo. Očigledno, Bog i otac su želeli to i tako to i prihvatam. Nisam u poziciji da kažem da li je ispravno ovo ili ono. Uradila sam svoj posao, ušla u ring i borila se. Nisam uspela, ali sam izašla uzdignute glave i slomljenog srca. Zrela sam žena, ring je moj život. Uvek sam imala instinkt, ali kad osetim da nešto ne ide dobro, onda je to zrelost da staneš, ali ne i predaja", poručila je Karini.
O Anđeli priča sada cela Italija. Reč je o devojci koja je reodom iz Napulja, koja je odrasala u obližnjoj Afragoli.
Brzo su joj dali nadimak "Tigar", jer je do besvesti trenirala u dvorani Puljistika Matesina pod komandom trenera Đuzepea Korba.
Ona je već 2014. na Evropskom prvenstvu za mlade osvojila zlato, kasnije je postala i svetska vicešampionka.
Anđelu prati tužna priča, da je njena najveća podrška, otac Đuzepe, preminuo ok se takmičila na prethodnim Igrama u Tokiju. Đuzepe je bio policajac, koji je teško ranjen na dužnosti. Prethodno se i on bavio boksom, ali ja zbog te povrede na poslu, godinama unazad bio u invalidskim kolicima.
Stanje mu se pogoršalo baš kada je Anđela izlazila u ring u Tokiju, tokom Igara je preminuo.
Kada se kvalifikovala za Olimpijske igre u Parizu, Anđela je imala snažnu poruku. Pričala je tada kroz suze.
"Evo, vidite, ovo je moj otac.", rekla je pokazujući na telefon i nastavila.
"Uvek mi je pričao o tom poslednjem kilometru. Jednog dana, pre Tokija, osetila sam umor i pričali smo. Rekla sam mu, tata, umorna sam, ovi treninzi su intenzivni, ali ne odustajem. Rekao mi je, 'Anđelina, šampion koji se bori je kao biciklista koji kad vidi poslednje kilometre, okeće pedale još jače i brže. Tako i ti, kad vidiš poslednji kilometar, idi jače i jače. I to sam uradila. Išla sam do kraja i borila sam se krvavih očiju", poručila je italijanska bokserka.
Komentari 14
Pogledaj komentare Pošalji komentar