Izvor: TU Magazine

Japan je poznat po jelima i delikatesima od kojih se diže kosa na glavi, ali ne od ukusa. To potvrđuju brojni tradicionalni delikatesi i načini konzumiranja, a takav slučaj je i sa odorigui hranom.

Katsu ika odori-don, iliti "lignja koja pleše" je specifično japansko jelo koje pažnju ne privlači svojim ukusom, već načinom na koji se jelo prezentuje. Dakle, jelo čine  lignje koje se posluže na vrhu posude sa nudlima, a preko njih se sipa soja sos. Upravo tada, pipci lignje počnu da se pomeraju, odnosno da prave pokrete kao da plešu, otud i ime, lignje koje plešu.

Iako lignje nisu žive, njihove nerve pokreće i aktivira natrijum iz soja sosa, gde dolazi do grčenja pipaka, a Japanci ih obožavaju, jer je to najsigurniji znak da su lignje sveže.

Međutim, kao korak dalje, Japanci su izmislili novi način konzumiranja jela pod imenom odorigui. Termin u prevodu znači plesanje i jedenje, kod koga se u konzumiranju hrane koriste morski plodovi koji se pomeraju, odnosno živi primerci hrane.

Tako na primer, odorigui podrazumeva konzumiranje sitnih, živih ribica, a kako navode, ovaj običaj je nastao u ribarskim gradovima i lukama, iz raznoraznih razloga. Ovaj način konzumacije se često vezuje i za sipe, rakove ili školjke.

Odorigui se služi u velikoj posudi u kojoj plivaju malene ribice, a kao prilog dolaze sirova prepeličija jaja sa sirćetom. Sve se to izmeša, pa se ribice iz tog umaka jedu štapićima. Takva hrana se smatra delikatesom u Japanu i deo je kulture "gledaoca" hrane, gde je vizuelni aspekt konzumacije gotovo jednako važan kao i sam ukus.

Podeli: