Nalazi se u severozapadnom delu Italije, blizu granice sa Francuskom, u regionu Pijemont, u provinciji Kuneo. Selo je toliko izolovano, u svakom smislu te reči, da tamo i dobre i loše stvari stižu poslednje.Santo Lusio de Kombuskuro (Sancto Lucio de Coumboscuro) je smešteno blizu granice između italijanske i francuske regije Pijemont, pa putnici koji žele da posete ovaj kraj moraju leteti avionom do Torina, odakle u avanturu kreću vozom, koji nastavljaju kasnije autobusom.Službeni jezik Koumboskura je provansalski, drevni srednjovekovni neo-latinski dijalekt oksitanskog jezika, jezik kojim se govorilo širom francuske regije Oksitanija.  U selu živi oko 30 stanovnika, i meštanima život nije nimalo lak.Santo Lusio de Kombuskuro se uglavnom sastoji od pastirskih porodica, i svi se glavnom bave stočarstvom i poljoprivredom. Zimi često nema struje nedeljama, a internet je čest kao i pojava kometa.Međutim, mirne, planinske livade i svetlo ljubičasta polja lavande idealni su za posetioce koji traže utočište bez struje, kao i pogled sa alpskih vrhova koji oduzima dah i koji se proteže do Azurne obale.Zaboravite barove, supermarkete i restorane, svako druženje ograničeno je na povremene "folklorne" događaje koji se održavaju u selu ili kada izletnici krenu u lov na pečurke vikendom.Meštani prihvataju sporiji, jednostavniji način života koji je u skladu s prirodom. Njima je svakodnevica ispunjena pre svega zdravim životom, nemaju televiziju i mobilni telefoni služe za slučaj nužde.Ovde se poštuje život u najizvornijem obliku, i stanovništvo je spremno da svima pokaže prave vrednosti koje treba pratiti.
2 Komentari
Sortiraj po: