Izvor: punkufer.dnevnik.hr

Klisura duga 40 km na ivici visoravni Serengeti u Tanzaniji je od neprocenjive vrednosti za razumevanje najranije istorije čovečanstva.

Zahvaljujući vrednim ostacima, jedno od najbogatijih paleoantropoloških nalazišta na svetu pružilo je istraživačima neverovatan uvid u evoluciju čoveka. Iako nedavna otkrića u Etiopiji i Južnoj Africi pokazuju druga mesta gde su živeli pra ljudi, Olduvai se i dalje naziva kolevkom čovečanstva zbog svojih jedinstvenih nalaza, a Unesko ga je 1979. upisao na listu svetske baštine.

30 godina istraživanja 

Među arheolozima najviše su se istakli Britanci Luis i Meri Liki, koji su prvo otkrili niz kamenih oruđa, a potom i delove lobanja. Meri je uspela da ugradi više od 400 komada lobanje koje su podsećale na majmuna sa velikim ravnim licem i istaknutim kutnjacima. Likijevi su u početku verovali da je star oko 500.000 godina, ali dalja ispitivanja su otkrila pravu starost od oko 1,79 miliona godina.

Shutterstock/Pravine

Tokom 30 godina mukotrpnog rada, Meri i Luis Liki su iskopali fosile i artefakte naših najranijih ljudskih predaka i utvrdili odakle potiču. Njihova otkrića uključuju lobanju Zinjantropa (Australopithecus boisei), kao i ostatke Homo habilisa, tvorca brojnih ranih kamenih oruđa pronađenih u slojevima starim između 1,6 i 1,8 miliona godina, kao i Homo erectusa, većeg tela, moždani hominin koji je prethodio najranijim modernim ljudima.

Šta je otkriveno? 

Kameni alati pronađeni u Olduvaiju promenili su način na koji su arheolozi razmišljali o pra ljudima – to je bio dokaz da su naši preci mogli da naprave korisna oruđa kako bi se prilagodili svom okruženju. Kao čekiće koristili su veliko okruglo kamenje, a oštri komadi su služili za lov i sečenje mesa i za sakupljanje i preradu biljne hrane.

Fosili životinja pronađeni pored kamenih oruđa sugerišu da su se drevni ljudi borili sa divljom stokom, svinjama, nilskim konjem, panterima, lavovima, hijenama, primatima, gmizavcima i pticama. Pored toga, prilagodili su se raznim staništima, uključujući livade, stepe i šume.

Poznato je da su rani hominini jeli meso, ali do nedavno nije bilo jasno o kakvoj se hrani radi. Nove studije su bacile malo svetla na ovo pitanje, pokazujući da su antilope najčešće bile na njihovom meniju. Istraživači su pregledali fosilizovane zube životinja da bi utvrdili njihovu starost i stanje. Otkrili su da su rani ljudi obično lovili velike, odrasle životinje. Nalazi sugerišu da ljudi nisu samo sakupljali meso, već su pažljivo birali koju životinju će loviti, a istraživači tvrde da je jedenje mesa ubrzalo razvoj mozga.

Kako posetiti Olduvai? 

Jaruga se može posetiti tokom cele godine, a oni koji žele da vide iskopine ​​mogu to da urade u pratnji vodiča. Meri Liki je takođe osnovala muzej 1970. godine, a nedavno je Ngorongoro Conservation Authoriti izgradio novi muzej i centar za posetioce.

Muzej klisure Olduvai izlaže brojne fosile, kamena oruđa naših predaka i skelete mnogih izumrlih životinja iskopanih u klisuri. Pored samog muzeja, naći ćete i mali restoran i natkrivenu salu u pozorišnom stilu koja posetiocima pruža pogled na klisuru. Pored izložbi unutar muzeja, postoje i otvoreni prostori za predavanja gde kustosi muzeja drže prezentacije posetiocima.

Podeli: