Na pola puta između Užica i Požege u selu Potpeće iznad Zlakuse, nalazi se Potpećka pećina, jedna je od najimpresivnijih prirodnih atrakcija u ovom delu zemlje.
Prema tvrdnjama stručnjaka, njen ulaz visok pedesetak metara je najviši pećinski ulaz na Balkanu. Otvor je u obliku mamuta i simbol je ovog zdanja. Sama pećina,koja je pod upravom Turističke organizacije Užice je dugačka 10 kilometara i drugim krajem izlazi u selo Drežnik a turisti se kreću stazom od 555m istraženog dela sa ukupno 700 stepenika.
"Potpećka pećina se sastoji iz Gornje i Donje pećine. U Donjoj pećini nalazi se Pećinsko jezero iz kojeg ističe reka Petnica, izvor blagodati za čitavo selo. Gornja pećina, koju turisti posećuju, sastoji se iz Stare i Nove pećine gde su prokopani prolazi sedamdsesetih godina prošlog veka. Važno je napomenuti da su u novom delu pećine prirodni uslovi fantastični za zdravlje naših posetilaca. Temperatura vazduha je tokom čitave godine oko devet stepeni a u vazduhu je koncentrovano između 31-33% kiseonika, znatno više nego napolju , tako da je priroda stvorila uslove sličnim hiperbaričnoj komori,a znamo koliko je ona dobra za sveukupno zdravlje ljudi- objašnjava za RINU Željko Matijević, turistički vodič koji ispred Turističke organizacije Užice svakodnevno vodi posetioce kroz pećinu pokazujući im bogati pećinski nakit i sve ono što kriju njene dubine.
Zlakuša
Selo Potpeće ne privlači samo ljubitelje prirode i speleologije, već i sve one koji vole zdravu hranu i kvalitetnu pastrmku. Gojko Panić iz Požege je pre tridesetak godina imao viziju: koristeći sinergiju pećinske i vodene sredine napraviti nešto što će služiti svim ljudima. Tako je u selu Potpeće nastao prvi privatni ribnjak u Jugoslaviji a potom i restoran podno same pećine.
"Kada je kupio zemljište, tu je bio izvor i livada sa puno suvlasnika. Išao je od jednog do drugog kako bi rešio imovinske odnose što samo govori o veri koju je imao u njegovu ideju. Ribnjak je počeo sa radom i mali restoran kraj kog su se održavale grnčarske kolonije. Koliko je sve to u početku bilo sitno i malo, govori i činjenica da je pored tog restoranskog dela, otac jоš vodio posetioce u razgledanje pećine, dok se kasnije sve nije razradilo – priča Gojkov sin Petar Panić koji je nasledio posao od svog oca i danas uspešno vodi ribnjak.
Kako je počelo tako se i nastavilo samo što su danas uslovi nešto komforniji i prilagođeniji savremenom načinu života ali uz veliki stepen autentičnosti.
"Meni u našem restoranu je od početka isti, ništa se ne menja: riblja supa, pastrmka, salata i pita sa suvim šljivama ili jabukama. Ne postoji dilema ko će šta jesti već samo koliko. Mi smo prvi na izvoru, voda je ovde najčistija i riba ima dosta kiseonika. Ispod pećine je mrestilište, riba se klasira po veličini, uzgajamo je od ikre do konzumne veličine za restoran, porcijašice oko 200g. To je kalifornijska pastrmka koja lepo napreduje i raste u čistoj vodi punoj kiseonika što ovde naša voda i jeste. Svežu je vadimo ujutru za dnevne potrebe. Ona nema ni krljušti jer je toliko čista voda da nije imala razloga da ih razvije. Važna napomena: kad jedete našu ribu, kožu ne skidajte! Ljudi žive u zabludi pa zbog masnoće i holesterola skidaju kožu kad jedu. Čim to primetimo, upozorimo ih da to ne čine, jer je to možda najzdraviji i najukusniji deo. Puna je kolagena i odlična je za kožu – kroz osmeh objašnjava Panić.
Bez obzira da li volite speleologiju, čiste reke, kvalitetnu ribu ili domaću slatku pitu koju su nekada pravile vaše bake- selo Potpeće nadomak Užica će sigurno zadovoljiti sva vaša čula: i avanturistička i gastronomska ali i ona rodoljubiva. Valjda to tako biva kad se priroda poštuje, čuva i ne narušavaa hrana sprema u skladu sa onim što priroda i daje, a Potpećani to odlično rade.
