Ovaj nebrušeni dragulj Poljske 2016. godine je bio Evropska prestonica kulture, a 2018. pobedio je na međunarodnom takmičenju za najbolju evropsku destinaciju.Konkurencija su mu bili Pariz, London i Barselona. Za Vroclav su tada glasali stanovnici 146 zemalja iz celog sveta. Smešten u podnožju Sudeta, uz reku Odru, presečen brojnim pritokama i kanalima, ovaj izuzetan grad ima čak 12 ostrva i više od 100 mostova.Zelene površine jedan su od njegovih najjačih aduta. Verovatno najpoznatije Šetalište starog grada (Promenady Staromiejskie) nalazi se u samom centru. U okolini je više od 14 parkova i vrtova, tu su i Botanički vrt sa prekrasnim cvetnim aranžmanima i staklenikom za kaktuse, Zoološki vrt osnovan 1865. godine, ali i park Ščitnicki, u kojem će vas očarati izvorni japanski vrt.Vroclav je takođe veoma dinamičan kulturni centar. Brojna pozorišta, opere, koncertne sale, noćni klubovi, muzeji, galerije, međunarodni književni, muzički i filmski festivali s vremenom su postali pravi zaštitni znak ovog poljskog grada. A s obzirom na to da ga još nije zahvatila masovna turistička histerija, bićete prijatno iznenađeni relativno niskim cenama. Bilo da se radi o restoranu, pabu, kafiću ili običnoj radnji, kvalitetne domaće proizvode nećete platiti previše, čak i ako planirate da kupujete u centru.Šarenilo zgrada koje kriju burnu prošlost Poznat i kao glavni grad pokrajine Donje Šleske, Vroclav je danas najvažnije kulturno,privredno, akademsko i turističko središte jugozapadne Poljske. Tepaju mu da je šareni grad, a kad mu vidite blokove starih zgrada u svim mogućim bojama, biće vam jasno i zašto.Ali iza šarma grada koji oduzima dah krije se burna prošlost. Pre Drugog svetskog rata pripadao je Nemačkoj i bio je drugi po veličini grad u toj zemlji, odmah posle Berlina, a na kraju rata sovjetske trupe su uništile čak 75 odsto Vroclava. Usledile su bolne godine pod komunističkim režimom, ali su revolucija i procvat demokratije 1989. konačno doneli pozitivne promene u Poljskoj.Patuljci kao zaštitni znak grada A priča o Vroclavu i njegovim patuljcima, kojih ima skoro 400 širom grada, dokazuje da istorija nije uvek dosadna! Ove zabavne figurice imaju čak i svoju zvaničnu veb-stranicu, a na turističkim informativnim punktovima se prodaju suveniri i slatkiši posvećeni njima. Lov na leprekona u Vroclavu je nesumnjivo jedna od najpopularnijih aktivnosti za posetioce iz celog sveta. Ali kako je sve počelo, odakle opsesija ovim malim stvorenjima?     View this post on Instagram           A post shared by Elcia Dudek (@krasnalove_i_muralove) Za sve je "kriv" politički protest, odnosno pokret Narandžasta alternativa, koji je osamdesetih godina prošlog veka izražavao nezadovoljstvo zbog komunističkog režima. Kada je vlada farbala antikomunističke grafite u gradu, članovi pokreta bi crtali patuljke preko boje. Zato što bi bilo smešno kada bi vlada cenzurisala patuljaste murale, zar ne? S vremenom je narandžasta boja postala odgovor na komunističku crvenu, a demonstranti su na mitinzima počeli da nose narandžaste kape za glavu koje su podsećala na patuljaste šešire, piše Putni kofer.I tako je "ustanak patuljaka" u Vroclavu postao tihi, ali očigledan oblik protesta protiv komunizma. Ali prva statua bronzanog patuljka pojavila se tek u junu 2001. godine.  Bio je to Papa Krasnal (Tata Patuljak), komemorativna figura protesta u to vreme. Godine 2005. u gradu je postavljeno još pet, a sve ih je izradio umetnik Tomaš Moček. Nakon toga, novi su samo nastavili da niču i danas su nesumnjivo najoriginalniji simboli Vroclava. Gradski mostovi kao glavna atrakcija Vroclava Već smo spomenuli da je Vroclav grad mostova. Jedina mesta sa više mostova su Venecija, Amsterdam, Sankt Peterburg i Hamburg. Grunvaldski most je zaštitni znak grada i glavna turistička atrakcija, a zbog impresivne osvetljenosti posebno je lep noću. Obavezno posetite most Tum, na čijoj tirkiznoj ogradi se nalaze stotine ljubavnih brava. Tu je i Veštičji most, najviši u Vroclavu, na oko 14 metara iznad nivoa zemlje, koji povezuje kule gotičke katedrale Svete Marije Magdalene i pruža neverovatan pogled na grad.A boravak u ovom biseru na jugozapadu Poljske ne može biti potpun bez degustacije medenjaka. Šleska tradicija pravljenja ovih slatkiša seže u 13. vek, što ga čini najstarijim u srednjoj Evropi. Možete čak naučiti da ih pravite u poslastičarnici Piernikarnija vrocłavska. Nezaboravno iskustvo za decu i odrasle! I obavezno ponesite malo kući.
2 Komentari
Sortiraj po: