Ruletenburg ispod Crne šume

Baden-Baden mi nikada nije bio na putu. Sve dok jedna niskobudžetna kompanija nije uvela let iz Beograda na aerodrom koji se zapravo zove Karlsrue/Baden-Baden. Ali je biv&scaron;i vojni aerodrom mnogo bliži mondenskoj banji nego Karlsrueu koji je sa vi&scaron;e od 300 000 stanovnika pet puta veći od ove varo&scaron;i.Susedni veći grad nema to &scaron;to su jo&scaron; starorimski vladari cenili &ndash; termalne izvore. Baden-Baden je oduvek bio povezan sa lekovitom vrućom vodom koja izvire na obodu Crne &scaron;ume &ndash; &Scaron;varcvalda.U autobusu koji će me dvadesetak minuta voziti do glavne železničke stanice razmi&scaron;ljam o neobičnom duplom imenu grada. Nemačka reč za latinsku aque koja označava izvor, vodu ili mesto za kupanje jeste &quot;Bad&quot;.Zato se mesto jo&scaron; u srednjovekovnim izvorima pominje kao Baden &ndash; kupali&scaron;te ili banja. Najpre se ime mesta preselio i na obližnji velika&scaron;ki zamak, a potom i na sve feudalne posede. Naposletku su celu zemlju nazvali Baden. To je ona polovina u nazivu dana&scaron;nje nemačke pokrajine na jugozapadu &ndash; Baden-Virtenberg.Pa je grad, da bi se razlikovao od gradova u Austriji i &Scaron;vajcarskoj koji nose isto ime dobio naziv Baden-Baden. To je ustvari skraćenica za &quot;grad Baden u marktgrofoviji Baden&quot;.Upravo kad sam raspetljao istoriju imena, stižem na železničku stanicu. Ona me pozdravlja peronskim tablama koje podsećaju na čedno doba železnice. Već se gradskim autobusom vozim prema centru grada kroz ulice sa mnogo zelenila. Izlazim na stanici Leopoldsplac. I već sam u srcu mesta koje ima epitet &quot;najskupljeg grada u Nemačkoj&quot;.Dvomilenijumska banjaKroz uličicu koja se u prevodu zove &quot;Veveričin sokak&quot; stižem u žilu kucavicu varo&scaron;i &ndash; Lange &scaron;trase. &quot;Duga ulica&quot; je pe&scaron;ačka zona sa svim radostima koje priređuju skupi butici i prodavnice.Reka koja protiče kroz mesto zove se Os. Njenim su se obalama pružile čuvene promenade. Ali ja idem prvo uzbrdo. Teren se u istočnim delovima grada polako podiže, tek da nas podseti da se starogradsko jezgro smestilo na obroncima &Scaron;varcvalda. Vrh brda koje pripada gradskom području nalazi se već na hiljadu metara nadmorske visine.Grad poseduje 75 kvadratnih kilometara &scaron;ume, a pod &scaron;umom je vi&scaron;e od 60 odsto op&scaron;tine, tako da je varo&scaron; okružena jednim od najvećih po&scaron;umljenih područja Nemačke.Ta jedinstvena kombinacija &scaron;umskog vazduha i termalnih izvora predodredila je Baden-Baden za to da postane jedna od najčuvenijih banja Evrope.Iz Duge ulice skrećem uzbrdo u Jelenovu ulicu &ndash; Hir&scaron;&scaron;trase. Varo&scaron; je odnegovana, fasade skladne. Poneki ćo&scaron;ak nudi lepotu koja neodoljivo tera putnika da zastane i fotografi&scaron;e.Uskoro izbijam na glavni starogradski trg sa Zadužbinskom crkvom. Upravo na tom mestu je rimski car Karakala izgradio luksuzna kupatila pre skoro 1800 godina.Na trgu su pored crkve i lepa zgrada Starog parnog kupatila, koje danas služi kao izložbeni prostor, ali i Fridrihsbad &ndash; Fridrihovo kupatilo &ndash; zapravo njegov zadnji deo, jer se radi o ogromnom kompleksu koji svojim zidovima prati padinu sve do doline.Tu je i Zgrada gradske uprave, kao i mno&scaron;tvo stepeni&scaron;ta koje povezuju donji i gornji grad. Nailazim kraj Crkvenih basamaka koje pokazuje da su me&scaron;tani u svakodnevnim poslovima, kao u Lisabonu, morali da imaju dobru kondiciju.Unaokolo je nekoliko hotela koji ne ostavljaju ni trunčicu sumnje da za svoje usluge traže vi&scaron;e nego na drugim mestima. Gornji grad je nalik na starogradska jezgra niza nemačkih gradova, sa svojim očuvanim fasadama, urednim i lepo održavanim ulicama i smislom za detalj.Ovde ni&scaron;ta nije &quot;fensi&quot;, nema navikanih adresa i preteranosti. Ovde je sve zaista otmeno i upravo zbog očuvanja prave mere i ukusa &ndash; skupo.Kamena ulica vodi nizbrdo ka Rimskom trgu. Mada nije na spisku znamenitosti, ona najvi&scaron;e prija oku. Ne znam da li je to zbog već uspostavljene asocijativne veze sa Lisabonom, ali u njoj doživljavam ono zbog čega putujem &ndash; kao da sam ovde jednom već bio. Kao da sam živeo nekim drugim životom, u neko drugo vreme. Pa je ovo prvo viđenje sa ulicom zapravo povratak u imaginarni zavičaj.Na putovanjima nas nagrađuju ovakvi trenuci &ndash; oni su zapravo prepoznavanje nečega bliskog, a ne divljenje nečemu tuđem.Pročitao sam da je ovde u blizini &quot;Udruženje Turgenjev&quot;. Ono je osnovano sa ciljem da sačuva sećanje &quot;na koloniju Rusa u Baden-Badenu u 19. i 20. veku&quot;. Koren rusko-badenskih odnosa veoma je razgranat i seže u prohujale vekove.Baden-Baden kao ruski mitObrazovana ruska elita posmatra Baden-Baden kao evropski dragulj, ta varo&scaron; nije samo lepa mondenska banja već ruski mit.Katarina II je htela da učvrsti svoju vezu sa zapadnim zemljama tako &scaron;to je tražila snaju u badenskim aristokratskim kućama. Njen unuk Aleksandar izabrao je princezu Luizu fon Baden. Ona je primila pravoslavnu veru i dobila ime Elizabeta. Njih dvoje su bili na ruskom prestolu od 1801.Posle pobede nad Napoelonom 1813. car Aleksandar je boravio u Baden-Badenu. Tih godina ruska elita otkriva čari ove varo&scaron;i. Ko je u Moskvi i Petrovgradu držao do sebe, leto je provodio u podnožju &Scaron;varcvalda.Zato nije čudno da je usledila i književna badenska moda &ndash; kroz varo&scaron; defiluju Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski, Gogolj. Neke od njih je magično privlačio čuveni Kazino.Ivan Turgenjev je nekoliko godina živeo u varo&scaron;i i 1867. napisao roman &quot;Dim&quot;. Prozapadni stavovi u romanu jedan su od uzroka razlaza Turgenjeva i Dostojevskog. Ali u sovjetskim vremenima &quot;Dim&quot; je bio obavezna lektira niza generacija. Tako je Turgenjev zapravo očuvao ruski mit Baden-Baden sve do danas. Valjda mu je zato podignut spomenik u banjskom parku.Si&scaron;ao sam na Rimski trg i suočio se sa ogromnim pročeljem Fridrihovog kupatila. Nazvano je prema Fridrihu Prvom, velikom badenskom vojvodi, po&scaron;to je sagrađeno za vreme njegove vladavine. Podizanjem prvog turskog kupatila u Irskoj 1856. zavladala je prava pomama za otmenim kupatilima, jedno takvo je poželeo i vojvoda. A toplu vodu je imao u izobilju ba&scaron; na mestu gde danas stoji kupatilo sa njegovim imenom.Građevina ima pročelje po uzoru na italijansku visoku renesansu, a dimenzije reprezentativnog dvoraca. Odatle sam u takozvanoj &quot;Četvrti kupatila&quot; obi&scaron;ao nekoliko značajnih mesta koje &ndash; svako za sebe &ndash; ima posebnu priču o bogatim i slavnim gostima. Ali nisu oni glavni junaci, već varo&scaron; koja ih je fascinirala.Mračna strana lepotePo&scaron;ao sam spontano navi&scaron;e kroz &Scaron;tefani&scaron;trase. Skoro sam mislio da se vratim, jer na ovoj padini pulsira normalan život. Jedna &scaron;kola, kubanski kafič, frizer. Ali ispod jednog parkinga nabasao sam na znak koji me je podsetio na manje slavan period mesne istorije.Menora, sedmokraki jevrejski svećnjak, pojavio se na tako neočekivanom mestu, da sam morao da priđem.Iza svećnjaka je bio kamen sa urezanom porukom:SVEST KAO USLOVSEĆANJE KAO ZADATAKPOMIRENJE KAO CILJIspod sedmokrakog svećnjaka na tabli je zabeležena potresna priča o ovda&scaron;njoj sinagogi. Izgrađena je 1899 po nacrtima poznatog arhitekta Ludviga Levija. Skoro četiri decenije kasnije, 10. Novembra 1938. nacisti su je uni&scaron;tili.Tog jutra je 80 Jevreja uhap&scaron;eno. Sprovedeni su kroz centar varo&scaron;i. Potom su bili prisiljeni da u sinagogi glasno čitaju iz Hitlerove knjige &quot;Majn kampf&quot;. Svi mu&scaron;karci ispod 60 godina starosti istog dana deportovani su u koncentracioni logor Dahau.Sinagogu su esesovci i gestapovci zapalili. Vatrogasci nisu do&scaron;li. Tro&scaron;kove uklanjanja ru&scaron;evina grad je ispostavio jevrejskoj zajednici.Kao da je nebo čitalo sa mnom, počela je da pada ki&scaron;a. Sakrio sam se u ulaz muzičke &scaron;kole &quot;Klara &Scaron;uman&quot;. Imao sam dovoljno vremena da iz 1938. ponovo dođem u 2024.Banjski vepar i kockarska strastSilazim opet u centar. U gradu je neka žurka. Nekoliko bina. Radio-stanica SWR3, organizuje neku vrstu pop-va&scaron;ara. Uprkos ki&scaron;i ljudi su iza&scaron;li na ulice. Miri&scaron;e ro&scaron;tilj, toči se pivo. I &scaron;varcvaldski veprovi kao maskote verno drže stražu na ki&scaron;i.Polazim najpoznatijom gradskom stazom pored reke. Nazvali su je Lihtentalska aleja. S obe strane pitomog toka je zapravo park odnegovan stotinama godinama. Jo&scaron; u 16. veku zasadili su hrastove duž puta koji je vodio u manastir Lihtental. A u 19. veku je duž reke počelo uređivanje parka u engleskom stilu. Park spada u najlep&scaron;e uređene povr&scaron;ine Nemačke.Zato je u javnosti odjeknula zla sudbina jednog dela parka, kada je orkan Lotar za božićne preznike 1999. i&scaron;čupao preko 100 starih stabala u parku.Građani varo&scaron;i osnovali su udruženje koje je skupilo novac za sadnju novih 200 stabala. Ti ljudi očito vole svoj grad. Njihova imena su urezana na jednu tablu kod mosta preko reke Os.U &scaron;etnji alejom zami&scaron;ljam kako Litvinov iz romana &quot;Dim&quot; Ivana Sergejeviča Turgenjeva ruku pod ruku sa verenicom Tanjom zamiče ka kafeu Atlantik. U mislima je sa Irinom.Turgenjev je ovuda &scaron;etao sedam godina. U susret ovom paru dolazi Aleksej Ivanovič. Pozdravljaju se, ali Aleksej nema mnogo vremena jer žuri u Kazino, najprominentniju evropsku kockarnicu.I Fjodor Dostojevski je boravio ovde 1867. sa svojom drugom ženom Anom. Posle je stvorio svoj alter ego, junaka romana &quot;Kockar&quot; Alekseja Ivanoviča. Jer je i sam bio u paklu zavisnosti od kocke. A grad u romanu &ndash; Ruletenburg &ndash; nije ni&scaron;ta drugo do ovaj Baden-Baden po kojem &scaron;etam.Dakle, pre vek i po ova varo&scaron; je bila neka vrsta Las Vegasa za dokonu aristokratiju.Taj aristokratski &scaron;mek grad je zadržao i u svetu muzike. Od 1998. varo&scaron; od &scaron;ezdesetak hiljada stanovnika ima najveću nemačku koncertnu dvoranu &ndash; Festspielhaus.Istorijsko pročelje međunarodno poznate građevine je integrisano u koncertnu dvoranu iza njega, koja ima 2500 mesta. Tu je bila gradska železnička stanica. Tako je moderna koncertna dvorana zadržala atmosferu odlaska na putovanje.Ima tu nečega. Muzka jeste najbolji trip koji je dat ljudskoj du&scaron;i. Kroz u&scaron;i ona dospeva u neslućene predele. Zato je pravično da se u hram muzike ulazi kao u železničku stanicu &ndash; nekada&scaron;nju katedralu putovanja.Sa ovim mislima opra&scaron;tam se od varo&scaron;i koja svoju slavu, čini mi se, nosi sa lakoćom.

Ruletenburg ispod Crne šume

0 Komentari