On je to i učinio, pa je Ravanica podignuta polovinom 14. veka, a završena nekoliko godina pre samog Boja na Kosovu. Veličanstvena i stamena opstaje i dan danas i jedna je od najvećih srpskih svetinja."Usled najezde Turaka na Balkan Lazar je prvo podigao utvrđenje, čija jedna kula sada nosi ime po Milošu Obiliću, pa tek onda manastir unutar tih bedema. Sedam visokih kula okruživalo je svetinju, a sada su od njih ostali samo temelji. Knez Lazar je Ravanicu gradio kao zadužbinu i grobnu crkvu i na materijalu se nije štedelo, posebno i pažljivo su je ulepšavali ukrasima. Po arhitektonskim i likovnim obeležjima, Ravanica je rodonačelnik takozvane moravske škole. Gradio ju je Rade Neimar iz Bara", kažu za RINU u ovom manastiru.Ono po čemu je ova svetinja posebna jeste što se upravo u njoj nalaze mošti velikog srpskog kneza stradalog na Kosovu. Dve godine nakon boja one su donete u Ravanicu, da bi nakon što su Turci napadali manastir, palili ga i rušili one prenete u Ravanicu u Sremu, zatim u Sabornu crkvu u Beogradu, da bi kasnije opet bile vraćene u Ravanicu kod Ćuprije. Od tada je manastir Ravanica mesto hodočašća i mesto gde su se desila velika čuda i isceljenja. Veruje sa da molitva nad moštima kneza Lazara ima posebnu moć. Kažu da svi koji se nad moštima iskreno pomole za pomoć, veliki svetac usliši njihove molitve. Kivot sa moštima otvoren je praznikom i nedeljom za vreme služenja liturgije, kao i nedeljom za vreme čitanja akatista, posle večernje službe.RINA"Što se tiče molitve nema veze da li je kivot otvoren ili zatvoren, bitno je da molitva bude iskrena i iz duše. Osim moštiju kneza Lazara nalaze se i mošti Svetog Pantelejmona, Georgija, Svetog Jeftimija, Svete Pelagije, Svetog Kozma i Danijela, Svete mučenice Jefimije", dodaju u manastiru Ravanica.I dan danas se u selu Senje prepričavaju čuda koja su se dogodila u manastiru Ravanica."Ovde su dolazili mnogi da se pomole za iscelenja i ona su se dogodila. Sećamo se da je majka dovela kćerku koja je vrištala, ispuštala neverovatne krike, kad su je jedva doveli ispred moštiju odmah se umirila. Ljudi su dolazili bolesni i nemoćni jedva pokretni, ali nakon molitve bivalo im je sve bolje i bilje", prepričavaju meštani.RINAManastir Ravanica do kraja Drugog svetskog rata bio je muški, a onda od oktobra 1946. godine posaje ženski. Danas su verne čuvare moštiju Svetog kneza Lazara vredne monahinje koje su život posvetile Bogu i ovoj velikoj svetinji. Žive tiho i povučeno, kako i sama vera nalaže, obavljaju sve poslove na imanju, ali i prave meleme i stvaraju živopisne rukotvorine vezući i heklajući.
2 Komentari
Sortiraj po: