Protesti širom Evrope zbog masovnog turizma: "Ima više kreveta za turiste nego za lokalno stanovništvo"

Policija tvrdi da je poslednjeg vikenda u maju na ulicama Palma de Majorke bilo 10.000 demonstranata. Njihova poruka je bila da turizam čini život u Palmi nepodno&scaron;ljivim za lokalno stanovni&scaron;tvo.Ali za&scaron;to je odjednom do&scaron;lo do tako snažnog osećaja nezadovoljstva na mestima gde je decenijama veliki broj turista bio norma? Odgovor je, izgleda, komplikovan. &quot;Kovid mamurluk&quot; je definitivno faktor. Ali činjenica da globalno mnogo vi&scaron;e ljudi sada ima novca za putovanje je takođe istina. Ovo otvara velika pitanja o budućnosti turizma, pi&scaron;e BBC.Rekordna sezonaOva godina će biti rekordna u turizmu, nadma&scaron;iv&scaron;i prethodni najvi&scaron;i nivo iz 2019. godine. Čini se da se industrija putovanja i turizma vratila sa osvetom nakon pandemije, a sve sumnje u sigurnost putovanja sada su otklonjene.Na &scaron;panskim Balearskim ostrvima - koja uključuju Majorku - smanjena potražnja nakon pandemije doprinela je porastu stanarina do tačke u kojoj lokalni stanovnici kažu da vi&scaron;e ne mogu da priu&scaron;te život u svojim rodnim gradovima. BBC je pisao o kuvaru na Ibici koji poslednje tri godine živi u svom automobilu. Medicinske sestre, lekari i policajci takođe muku muče sa kirijama.Nije te&scaron;ko shvatiti za&scaron;to se lokalni stanovnici osećaju kao statisti u svom filmu. Uprkos recesijskim pritiscima, sve vi&scaron;e ljudi na Zapadu smatra da sebi mogu priu&scaron;titi da redovno putuju u inostranstvo &ndash; zaista, neki to vide kao osnovnu potrebu i gotovo ljudsko pravo.Sličan osećaj je i na Kanarskim ostrvima, udaljenim 4.000 kilometara. Oni su decenijama bila omiljena destinacija Britanaca, a turizam je postao vitalni deo privrede. Danas čini 35% BDP-a celog arhipelaga i 40% radnih mesta. Tro&scaron;kovi života lokalnog stanovni&scaron;tva su takođe problem.Kris Elkington je urednik lokalnih novina za govornike engleskog, The Canarian Weekly. Na Tenerifima je počeo da živi 1991. godine kao turistički agent, a tokom godina je doživeo turistički procvat. Ali sa ovim nekontrolisanim rastom dolazi i negativna strana: cene iznajmljivanja su previsoke za mnoge lokalno stanovni&scaron;tvo, a prosečni prihod na Kanarima je najniži u &Scaron;paniji. Mnogi ugostiteljski radnici bili su primorani da se odsele.&quot;Stanovanje je postalo preskupo&quot;Elkington kaže da stalno povećanje turističkog sme&scaron;taja ima svoju cenu: &quot;Mnogi vlasnici su sada veoma oprezni i odmiču se od dugoročnog iznajmljivanja svojih nekretnina i okreću se iznajmljivanju za odmor preko onlajn platformi. Stvarni broj raspoloživih nekretnina se smanjio značajno i cena je eksponencijalno porasla i, nažalost, zbog toga je stanovanje postalo veoma skupo.&quot;Ali pristupačnost nije jedini problem na Kanarima. Neki takođe smatraju da je uticaj turizma na životnu sredinu sve neodrživiji. Na protestima krajem aprila u kojima je učestvovalo 20.000 ljudi, portparol zajednice &quot;Kananci su siti&quot; rekao je da je situacija dostigla kritičan nivo: &quot;Do&scaron;li smo do tačke u kojoj je balans između kori&scaron;ćenja resursa i blagostanje stanovnika je naglo naru&scaron;eno, posebno tokom pro&scaron;le godine&quot;.Elkington ukazuje na činjenicu da turistička područja sa velikim brojem hotela i bazena koriste i do &scaron;est puta vi&scaron;e vode od naseljenih mesta: &quot;Hoteli se i dalje grade, a oblasti turizma se &scaron;ire. Ali, nažalost, resursi ne mogu zaista nositi se s tim.&quot;U italijanskom gradu Veneciji, koji je na Uneskovoj listi svetske ba&scaron;tine, učiteljica Marta Sotoriva koristila je mali čamac da blokira velike brodove za krstarenje koji su redovno ulazili u centar grada i iskrcavali hiljade posetilaca. Ta bitka je dobijena - krstarenja su sada ograničena na gradsku industrijsku luku.&quot;Ima vi&scaron;e turističkih kreveta nego kreveta za lokalno stanovni&scaron;tvo&quot;Ali danas u Veneciji živi manje od 50.000 ljudi, u poređenju sa vi&scaron;e od 150.000 1970-ih. Uprkos zabrani kruzera, Sotoriva nije zadovoljna.&quot;Poznajem dosta ljudi koji, čak i ako imaju novca, imaju prihode, ne mogu da nađu kuću. Do&scaron;li smo do toga da ima vi&scaron;e turističkih ležajeva nego &scaron;to ima za lokalce.&quot;Velika opasnost od turizma je da u nekim oblastima živa, napredna me&scaron;ovita zajednica sa &scaron;kolama, lokalnim sadržajima i stalnim prodavnicama nestaje i umesto toga postaje istorijski tematski park. &quot;Disneified&quot; je opis koji koriste mnogi demonstranti. Dakle, koje mere se preduzimaju u borbi protiv prenaseljenosti na popularnim destinacijama?Jedan pristup je poku&scaron;aj da se reguli&scaron;e protok posetilaca u vreme najvećeg saobraćaja. Ovo se može uraditi naplatom karata za jednodnevne izlete i pružanjem informacija potencijalnim posetiocima o tome kada je najveća gužva za izbegavanje. Venecija je upravo uvela probnu taksu od pet evra za jednodnevne izlete u &scaron;picu, a mnoge druge poznate istorijske atrakcije povećavaju cene za turiste.Nova mantra koju slede turističke zajednice je &quot;visoka vrednost, mali obim&quot; To znači pružanje usluga putnicima sa visokim tro&scaron;kovima koji vode računa o svom prisustvu u osetljivom okruženju.Drugo re&scaron;enje je podsticanje ljudi da izbegavaju putovanja u vrhuncu sezone i dolaze van sezone. Promena &scaron;kolskih raspusta bi takođe mogla da spreči da previ&scaron;e porodica dođe u isto odmarali&scaron;te tokom užurbanog perioda od &scaron;est nedelja.Mnogi u turističkoj industriji govore i o &quot;rasejanju&quot;. To znači ubediti turiste da idu na alternativne destinacije - slične, ali manje zauzete. Ograničavanje parking mesta postaje omiljeni pristup smanjenju isplativosti dolaska samo na jednodnevne izlete.Grad ima 800 stanovnika. Dnevno dolazi 10.000 turistaHal&scaron;tat u Austriji je nesumnjivo živopisno malo alpsko selo na obali jezera sa prelepim panoramskim pogledom kao iz bajke. Uobičajeni je urbani mit da je grad bio model za Arendel, selo u veoma popularnom Diznijevom filmu &quot;Frozen&quot;. Majka iz Južne Koreje je upravo iz tog razloga dovela svoje dve ćerke obučene u princeze.Hal&scaron;tat ima oko 800 stanovnika koji su jednostavno izgubljeni u gomili od 10.000 posetilaca dnevno &ndash; od kojih mnogi izlaze iz velikih turističkih autobusa i &scaron;etaju okolo, ponekad kroz ba&scaron;te stanovnika, u potrazi za savr&scaron;enim selfijem. Nekim me&scaron;tanima je bilo dosta, pa su pro&scaron;le godine blokirali tunel koji vodi put u grad.Dr Fridrih Idam, dugogodi&scaron;nji stanovnik i urbani arhitekta, bio je jedan od njih. Živi u kući na brdu sa pogledom na jezero. Kaže da ne želi turiste koji dolaze samo na jednodnevni izlet. Kaže da tro&scaron;e malo novca i da su mu život učinili nepodno&scaron;ljivim: &quot;Nema vi&scaron;e javnog prostora za mene i moje sugrađane&quot;.&quot;U crkvenom dvori&scaron;tu turisti prave selfije i poziraju na grobovima. Problem sa Hal&scaron;tatom je &scaron;to je tako &quot;instagramičan&quot;. Ako dođete kolima i ostanete samo sat vremena, kažem da niste dobrodo&scaron;li ovde&quot;, rekao je Idam. Gradonačelnik Aleksander &Scaron;uc je bespomoćan: &quot;Svi znaju da je ovo previ&scaron;e, ali ne možemo samo da blokiramo ulicu i kažemo ljudima da ne ulaze. Ovo nije ćorsokak jer ljudi prolaze kroz Hal&scaron;tat i idu u druge gradove.&quot;Pro&scaron;le godine postojao je kratkotrajan plan da se zaustave gužve na čuvenom &quot;selfi&quot; mestu. Lokalno veće je postavilo ogradu da blokira stajali&scaron;te. Morali su da ga sru&scaron;e kada se previ&scaron;e stanovnika žalilo da im zaklanja pogled na njihovo prelepo jezero. A tu je i pojava novih turističkih trži&scaron;ta sa raspoloživim prihodima i željom da se svet istražuje kao nikada ranije.

Protesti širom Evrope zbog masovnog turizma: "Ima više kreveta za turiste nego za lokalno stanovništvo"

1 Komentari