Policija tvrdi da je poslednjeg vikenda u maju na ulicama Palma de Majorke bilo 10.000 demonstranata. Njihova poruka je bila da turizam čini život u Palmi nepodnošljivim za lokalno stanovništvo.Ali zašto je odjednom došlo do tako snažnog osećaja nezadovoljstva na mestima gde je decenijama veliki broj turista bio norma? Odgovor je, izgleda, komplikovan. "Kovid mamurluk" je definitivno faktor. Ali činjenica da globalno mnogo više ljudi sada ima novca za putovanje je takođe istina. Ovo otvara velika pitanja o budućnosti turizma, piše BBC.Rekordna sezonaOva godina će biti rekordna u turizmu, nadmašivši prethodni najviši nivo iz 2019. godine. Čini se da se industrija putovanja i turizma vratila sa osvetom nakon pandemije, a sve sumnje u sigurnost putovanja sada su otklonjene.Na španskim Balearskim ostrvima - koja uključuju Majorku - smanjena potražnja nakon pandemije doprinela je porastu stanarina do tačke u kojoj lokalni stanovnici kažu da više ne mogu da priušte život u svojim rodnim gradovima. BBC je pisao o kuvaru na Ibici koji poslednje tri godine živi u svom automobilu. Medicinske sestre, lekari i policajci takođe muku muče sa kirijama.Nije teško shvatiti zašto se lokalni stanovnici osećaju kao statisti u svom filmu. Uprkos recesijskim pritiscima, sve više ljudi na Zapadu smatra da sebi mogu priuštiti da redovno putuju u inostranstvo – zaista, neki to vide kao osnovnu potrebu i gotovo ljudsko pravo.Sličan osećaj je i na Kanarskim ostrvima, udaljenim 4.000 kilometara. Oni su decenijama bila omiljena destinacija Britanaca, a turizam je postao vitalni deo privrede. Danas čini 35% BDP-a celog arhipelaga i 40% radnih mesta. Troškovi života lokalnog stanovništva su takođe problem.Kris Elkington je urednik lokalnih novina za govornike engleskog, The Canarian Weekly. Na Tenerifima je počeo da živi 1991. godine kao turistički agent, a tokom godina je doživeo turistički procvat. Ali sa ovim nekontrolisanim rastom dolazi i negativna strana: cene iznajmljivanja su previsoke za mnoge lokalno stanovništvo, a prosečni prihod na Kanarima je najniži u Španiji. Mnogi ugostiteljski radnici bili su primorani da se odsele."Stanovanje je postalo preskupo"Elkington kaže da stalno povećanje turističkog smeštaja ima svoju cenu: "Mnogi vlasnici su sada veoma oprezni i odmiču se od dugoročnog iznajmljivanja svojih nekretnina i okreću se iznajmljivanju za odmor preko onlajn platformi. Stvarni broj raspoloživih nekretnina se smanjio značajno i cena je eksponencijalno porasla i, nažalost, zbog toga je stanovanje postalo veoma skupo."Ali pristupačnost nije jedini problem na Kanarima. Neki takođe smatraju da je uticaj turizma na životnu sredinu sve neodrživiji. Na protestima krajem aprila u kojima je učestvovalo 20.000 ljudi, portparol zajednice "Kananci su siti" rekao je da je situacija dostigla kritičan nivo: "Došli smo do tačke u kojoj je balans između korišćenja resursa i blagostanje stanovnika je naglo narušeno, posebno tokom prošle godine".Elkington ukazuje na činjenicu da turistička područja sa velikim brojem hotela i bazena koriste i do šest puta više vode od naseljenih mesta: "Hoteli se i dalje grade, a oblasti turizma se šire. Ali, nažalost, resursi ne mogu zaista nositi se s tim."U italijanskom gradu Veneciji, koji je na Uneskovoj listi svetske baštine, učiteljica Marta Sotoriva koristila je mali čamac da blokira velike brodove za krstarenje koji su redovno ulazili u centar grada i iskrcavali hiljade posetilaca. Ta bitka je dobijena - krstarenja su sada ograničena na gradsku industrijsku luku."Ima više turističkih kreveta nego kreveta za lokalno stanovništvo"Ali danas u Veneciji živi manje od 50.000 ljudi, u poređenju sa više od 150.000 1970-ih. Uprkos zabrani kruzera, Sotoriva nije zadovoljna."Poznajem dosta ljudi koji, čak i ako imaju novca, imaju prihode, ne mogu da nađu kuću. Došli smo do toga da ima više turističkih ležajeva nego što ima za lokalce."Velika opasnost od turizma je da u nekim oblastima živa, napredna mešovita zajednica sa školama, lokalnim sadržajima i stalnim prodavnicama nestaje i umesto toga postaje istorijski tematski park. "Disneified" je opis koji koriste mnogi demonstranti. Dakle, koje mere se preduzimaju u borbi protiv prenaseljenosti na popularnim destinacijama?Jedan pristup je pokušaj da se reguliše protok posetilaca u vreme najvećeg saobraćaja. Ovo se može uraditi naplatom karata za jednodnevne izlete i pružanjem informacija potencijalnim posetiocima o tome kada je najveća gužva za izbegavanje. Venecija je upravo uvela probnu taksu od pet evra za jednodnevne izlete u špicu, a mnoge druge poznate istorijske atrakcije povećavaju cene za turiste.Nova mantra koju slede turističke zajednice je "visoka vrednost, mali obim" To znači pružanje usluga putnicima sa visokim troškovima koji vode računa o svom prisustvu u osetljivom okruženju.Drugo rešenje je podsticanje ljudi da izbegavaju putovanja u vrhuncu sezone i dolaze van sezone. Promena školskih raspusta bi takođe mogla da spreči da previše porodica dođe u isto odmaralište tokom užurbanog perioda od šest nedelja.Mnogi u turističkoj industriji govore i o "rasejanju". To znači ubediti turiste da idu na alternativne destinacije - slične, ali manje zauzete. Ograničavanje parking mesta postaje omiljeni pristup smanjenju isplativosti dolaska samo na jednodnevne izlete.Grad ima 800 stanovnika. Dnevno dolazi 10.000 turistaHalštat u Austriji je nesumnjivo živopisno malo alpsko selo na obali jezera sa prelepim panoramskim pogledom kao iz bajke. Uobičajeni je urbani mit da je grad bio model za Arendel, selo u veoma popularnom Diznijevom filmu "Frozen". Majka iz Južne Koreje je upravo iz tog razloga dovela svoje dve ćerke obučene u princeze.Halštat ima oko 800 stanovnika koji su jednostavno izgubljeni u gomili od 10.000 posetilaca dnevno – od kojih mnogi izlaze iz velikih turističkih autobusa i šetaju okolo, ponekad kroz bašte stanovnika, u potrazi za savršenim selfijem. Nekim meštanima je bilo dosta, pa su prošle godine blokirali tunel koji vodi put u grad.Dr Fridrih Idam, dugogodišnji stanovnik i urbani arhitekta, bio je jedan od njih. Živi u kući na brdu sa pogledom na jezero. Kaže da ne želi turiste koji dolaze samo na jednodnevni izlet. Kaže da troše malo novca i da su mu život učinili nepodnošljivim: "Nema više javnog prostora za mene i moje sugrađane"."U crkvenom dvorištu turisti prave selfije i poziraju na grobovima. Problem sa Halštatom je što je tako "instagramičan". Ako dođete kolima i ostanete samo sat vremena, kažem da niste dobrodošli ovde", rekao je Idam. Gradonačelnik Aleksander Šuc je bespomoćan: "Svi znaju da je ovo previše, ali ne možemo samo da blokiramo ulicu i kažemo ljudima da ne ulaze. Ovo nije ćorsokak jer ljudi prolaze kroz Halštat i idu u druge gradove."Prošle godine postojao je kratkotrajan plan da se zaustave gužve na čuvenom "selfi" mestu. Lokalno veće je postavilo ogradu da blokira stajalište. Morali su da ga sruše kada se previše stanovnika žalilo da im zaklanja pogled na njihovo prelepo jezero. A tu je i pojava novih turističkih tržišta sa raspoloživim prihodima i željom da se svet istražuje kao nikada ranije.
1 Komentari
Sortiraj po: