Drvo kao svedok prošlih vremena: Kultno mesto koje štiti od nesreće FOTO

Ovo sećanje na pro&scaron;la vremena i dalje se čuva u srcu &Scaron;umadije, u selu Ramaća.&quot;Za vreme vladivine Turaka Srbi nisu smeli da se mole u crkvama i zato su to činili ispred drveća. To je bilo sveto drvo u kojem je bio upisan krst, pa se zvalo jo&scaron; i &quot;zapis&quot;. Urezani krst je stajao na zapadnoj strani, tako da onaj ko stoji ispred njega može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi. Nekada su se tu održavala i suđenja, jer se smatralo da čovek ne sme da laže pored svetog drveta&quot;, rekla je za RINU, Ivana Ćirjaković etnolog Narodnog muzeja u Čačku.RINAOva stara tradicija se sačuvala do danas, jer se u selima i dalje u drveće jednom godi&scaron;nje urezuje krst i zaliva vinom. Uloga ovog drveta posebno je istaknuta u vreme obeležavnja seoske slave. Na tom mestu čita se molitva i kreću litije, a nakon toga organizovala se gozba. Za &quot;zapis&quot; se uvek biralo rodno drvo, pa su kroz Srbiju to često &scaron;ljive, kru&scaron;ke, ali i drvo hrasta.&quot;Smatra se da ovo drvo &scaron;titi selo, ljude i stoku od vremenskh nepogoda i bilo kakve nesreće. Ono se čuva sa posebnom pažnjom i smatra se grehom uni&scaron;titi ga ili poseći. Vrlo često se može čuti da onog ko to učini čeka božija kazna. Do Drugog svetskog rata ova tradicija je bila veoma zastupljena, u toku komunizma je prekinuta, a ponovo se u na&scaron;a sela vratila devedesetih godina&quot;, izjavila je Ivana.Ispred drveta najče&scaron;će se nalaze takozvani trpezari napravljeni od kamena i drveta, gde su seljani ostavljali darove. Koliko je po&scaron;tovano sveto drvo govori i podatak da se u Istočnoj Srbiji ne dira čak ni otpala kora, a ukoliko se sru&scaron;i ne pomera se.

Drvo kao svedok prošlih vremena: Kultno mesto koje štiti od nesreće FOTO

1 Komentari